ММФ препоручио да Србија ограничи раст плата и пензија у 2021.години

Мисија Међународног монетарног фонда (ММФ) проценила је да ће се реални бруто домаћи производ (БДП) за Србију смањити за три одсто у 2020. години, уз наводе да су власти брзо спровеле добро осмишљен пакет мера како би ублажиле последице пандемије.

Мисија ММФ очекује се да ће доћи до убрзања раста на шест одсто у 2021. години, али указује да би требало направити простор за увећање јавних инвестиција, а имајући у виду буџетске ризике, раст пензија и плата у јавном сектору у 2021. години треба да буде ограничен.

„Ад хок повећања пензија и једнократне исплате треба избегавати“, сматра Мисија ММФ.

Очекивано је да ће се јавни дуг, који је опадао пре пандемије, повећати у 2020. години, али ће остати испод 60 процената БДП и наставити да се креће опадајућом путањом у 2021. године, додаје се у саопштењу. Фискални пакет, који укључује повећане расходе за здравство, одлагање пореских обавеза, субвенције за зараде, универзалне кеш трансфере, као и државне гаранције за банкарске кредите малим и средњим предузећима је један од највећих међу европским земљама у транзицији, наводи ММФ у саопштењу после онлајн састанака са представницима српских власти од 24. јуна до 3. јула.




„Народна банка Србије је допринела одговору на шок снижавањем референтне каматне стопе и убацивањем ликвидности у банкарски систем, као и увођењем тромесечног мораторијума на отплате банкарских кредита и другим мерама за очување монетарне и финансијске стабилности“, указује се у саопштењу.

Према њиховим проценама и имајући у виду пројектовани економски опоравак и привремену природу фискалних мера, требало би да буде могуће да се фискални дефицит смањи на око два одсто БДП следеће године.

Шеф Мисије Јан Kес Мартејн навео је да су разговори са властима били конструктивни и постигнут је споразум на нивоу тима о политикама неопходим за завршетак четврте ревизије ПЦИ аранжмана. Споразум треба да одобре руководство и Извршни одбор ММФ.

Разматрање на Извршном одбору је оквирно заказано за другу половину августа 2020. године, рекао је Мартејн и истакао да је реализација програма, генералном у складу са договором. Значајно погоршање екстерног и домаћег економског окружења изазваног епидемијом ЦОВИД19, међутим, захтева промене циљева ПЦИ за остатак програма, који се завршава у јануару 2021. године, додао је он.




У том контексту, политике треба да наставе да се фокусирају на подршку економији за време кризе уз истовремено очување макроекономске и финансијске стабилности, адекватно управљање ризицима и заштиту рањивих група.

Мартејн наводи да је спровођење структурних реформи је успорено услед пандемије, па реформе да се ојачају администрирање пореза, системи зарада и запошљавања у јавном сектору, корпоративно управљање у јавним предузећима, као и да се развије српско тржиште капитала остају витално важне.

„Потребна је и темељна анализа цене електричне енергије како би се омогућило покривање трошкова. Поздрављамо напредак који је учињен ка завршетку приватизације Kомерцијалне банке и охрабрујемо даље напоре да се приватизује Петрохемија“, закључио је Мартејн.



Нова економија

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.