„Последња станица” — половина банака у свету осуђена на смрт

„Крајем прошле године позната међународна агенција за консалтинг „McKinsey & Company“ објавила је годишњи преглед банкарског света за 2019. годину под упечатљивим насловом: „Последња станица? Време је за храбре, завршне потезе“. Оцене и прогнозе овог документа су оштре и шокантне.

За десет година након глобалне финансијске кризе 2008. године, дошло је до непрестаног слабљења банака широм света: профит се смањивао или чак претворио у губитке, профитабилност капитала је пала, стопа раста кредитних портфеља почела је да заостаје чак и од скромног раста БДП. У 2018. години раст светског БДП номинално је износио 5,9 одсто, а кредити су порасли само за 4,4 одсто“, пише доктор економије Валентин Катасонов у чланку „Долази смрт банкама“, који је објављен на веб страници Фонда за стратешку културу.




На последњу станицу се одавно стигло
По његовом мишљењу, криза 2008. године није довела до враћања прекршених пропорција у привреди и финансијама. Економија је ушла у нову деценију у стању депресије. Сви су чекали уобичајени препород, али до тога није дошло. Централне банке су покушале да оживе економију снижавањем кључних стопа, али ово је нешто попут убризгавања морфијума пацијенту: неколико инјекција је дозвољено, али пацијент се не може стално пумпати лековима.

„Видимо да су централне банке већ деценију одржавале своје кључне каматне стопе на изузетно ниским нивоима. Неке централне банке (у Данској, Шведској, Швајцарској, Јапану) углавном су је спустиле испод нуле. А америчке Федералне резерве су држале кључну стопу на нивоу 0-0,25 одсто од краја 2008. године до краја 2015. године. Од 2016. године кључна ставка Европске централне банке непрестано је на нули. Све је то урађено ради оживљавања економије, али до тога није дошло. Банкарски систем се суочио са озбиљним проблемима: каматне стопе за активно (кредитно) и пасивно (депозитно) пословање постале су изузетно ниске. Постало је тешко зарађивати на рачун каматних операција, а приходи у облику провизија почели су да добију све већу улогу.“

„Скоро на првој страници прегледа агенције за консалтинг приказан је кратак садржај истраживања: само 40 одсто банкарских организација у свету ствара вредност, а 60 одсто је уништава. Ова фраза значи да само две петине свих банака имају профит, а три петине су непрофитабилне“, појаснио је експерт. „Три петине до потпуног банкрота могу нагомилавати губитке оком низа година, многи остају „у животу“ захваљујући санацији, односно новчаним приливима од централних банака или држава. Штете и губици се у потпуности откривају само током фазе банкрота и на крају их сноси читаво друштво (кроз порезе, повећану инфлацију, директне губитке клијената банке у банкроту и тако даље).“




Према речима професора „подаци агенције за консалтинг који указују на губитак профитабилности од стране банака, нису неочекивани. Према подацима ЕЦБ, свака друга банка има повраћај капитала нижи од трошкова прикупљања капитала.

Половина банака у свету осуђена на смрт

„Процене које се налазе у документу могу се тумачити на различите начине, али очигледно је да је бар половина свих банака на свету осуђена на смрт“, сматра стручњак. „Шта значи смрт банке? Или је у питању потпуна ликвидација банке као резултат њеног банкрота, или је преузима већа и конкурентно способнија банка. Данас, високо-технолошке компаније које развијају дигиталне валуте и услуге за брзо плаћање већ представљају конкуренцију банкама. Они привлаче милионе купаца на тржишту који су раније користили услуге традиционалних банкарских организација. Неке данашње банке покушавају да буду достојна конкуренција високо-технолошким компанијама, друге радије закључују споразуме о сарадњи, а понекад долази и до спајања.“

„Под „одлучним акцијама“ аутори годишњег прегледа имају у виду најмање три врсте акција. Најважније је храбро прећи на нове технологије, пре свега дигиталне. Поред тога, банке би требало да се интегришу путем спајања. „McKinsey & Company“ истиче: „У будућности ће величина вероватно значити више, јер се банке приближавају технолошкој трци у наоружању“. Коначно, банке не би требало да се клоне шире употребе аутсорсинга, то јест, пребацивања решења мањих задатака на друге компаније, смањујући тиме трошкове“, сматра професор.

Дигиталне валуте нова опасност
„Постоји још један фактор који прети постојању банака, који није споменут у наведеном документу, а чији значај ће се повећати у блиској будућности. Ове године централне банке су појачале напоре на увођењу званичних дигиталних валута. Лидери у овоме су Народна банка Кине, Централна банка Шведске, Јужне Кореје, Тајланда. Ове године су се дигиталној трци придружиле и Федералне резерве САД. Један од главних циљева централних банака при увођењу своје дигиталне валуте је замена готовине тим валутама. Тако ће централне банке покушати да зауставе физичка лица у банкарском систему, која су почела да повлаче новац из банкарских депозита“, пише доктор економије.




„Чини се да је мера замене кеша дигиталном валутом осмишљена тако да заустави почетни колапс система комерцијалних банака. Међутим, испоставило се да таква „спасилачка акција“ може још брже уништити комерцијалне банке, јер ће изгубити традиционалну функцију посредника између централне банке и физичких лица“, сматра Валентин Катасонов. „Издавање дигиталног новца у замену за папирне новчанице значи да ће за физичка лица у централној банци бити отворени депозитни рачуни по захтеву. Комерцијалне банке у овој схеми су сувишне.“
„Услуживање становништва може у потпуности да пређе код централних банака, што за савременог човека изгледа необично. Скоро нико од физичких лица није морао да се директно обрати централној банци, али у случају увођења званичних дигиталних валута мораће то да уради.“

Економиста је подсетио да су „почетком двадесетог века међу марксистима постојале живахне дискусије о питањима концентрације и централизације капитала и стварању монопола у различитим областима економије, укључујући банкарство. Лењин је у свом делу „Империјализам као највиша фаза капитализма“ (1916.) навео да ће пре него што монополизација достигне своју крајњу тачку (стварање апсолутног монопола), противречности капитализма ће бити толико натегнуте да ће он пући.“

„Више пута сам писао да данас има превише знакова који указују на то да капитализам живи своје последње дане. А трајна финансијска криза из последње деценије сведочи о томе. Свет улази у доба посткапитализма. Да ли ће тамо бити банака? Оставимо то за следећи пут“, закључио је Валентин Катасонов.



Спутњик

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.