Приватни сектор тихује, а јавном се најављује повећање плата

(Фото: Profimedia)

Ако буде сачувана стабилност до краја године, биће услова за раст плата у јавном сектору, најавио је председник Србије Александар Вучић. Током овог месеца слично је рекао и после видео-састанка с мисијом ММФ-а, када је изразио очекивање да ће се контролисани раст плата и пензија наставити и у 2021. години. Међутим, економисти сматрају да то није реално када је приватни сектор на коленима, а није ни правично јер би сви требало да деле судбину друштва.

Економиста Саша Ђоговић, аутор публикације „Макроекономска кретања у Србији”, категорично каже да у овој и наредној години нема шансе за повећање плата. Осим ако држава не планира додатно задуживање. То би даље значило повећање дефицита и јавног дуга који ће по свему судећи до краја године прескочити 60 одсто БДП-а.

Иначе, у априлу је влада усвојила ребаланс буџета којим је планиран буџетски дефицит од седам одсто БДП-а или више од три милијарде евра. Али наш саговорник очекује да ће нова влада сачинити још један ребаланс буџета, када ћемо знати да ли ће буџетски дефицит бити повећан.




– Уместо повећања плата, требало би ићи на олакшавање ситуације у привреди. Било би много продуктивније и сврсисходније повећати неопорезиви део зараде и смањити намете на рад него делити новца јавном сектору. Свакако би одређене награде и стимулације требало дати запосленима у здравству. За њих мора да се пронађе новац тако што ће се обавити тријажа непродуктивних инвестиција, било да је реч о административним зградама или улагању у безбедносне и војне структуре – сматра Ђоговић.

Остатак јавног сектора, каже, на то не може да рачуна када привреда трпи. Приватни сектор ће имати појачану незапосленост и не може да се рачуна на раст плата. У таквој ситуацији јавни сектор не може да буде острво за себе.

– Када се заврше сезонски радови у пољопривреди и грађевинарству биће појачани приливи незапослене радне снаге. Забележићемо потпуни подбачај у туризму, готово библијских размера. Имамо велики пад у индустријској производњи текстила, намештаја, па и основних метала. Веће компаније попут Железаре, која већ бележи губитке и гаси једну пећ, моћи ће да издрже, али шта је са осталима. Доста малих предузећа нема резерве и акумулирани капитал који би им омогућили дуже време да опстану на тржишту и обезбеде солвентност, тако да ће многи отићи у историју – каже Ђоговић.




Горан Радосављевић, професор Факултета за економију, финансије и администрацију (ФЕФА), каже да „с резервом” треба говорити и о повећању плата, јер то зависи од трајања здравствене кризе због пандемије.

– Не би требало повећавати расходе у буџету. Порески приходи од почетка године опали су за два одсто, што је доста – рекао је Радосављевић агенцији Бета.

У прилог ставу да треба бити обазрив у обећањима о повећању плата и пензија иде, како је рекао, и то што од планираног суфицита у буџету „нема ништа”, већ се после пет месеци у овој години бележи дефицит.

То, оцењује, није неуобичајено у кризи, и зато треба водити рачуна о обећањима како се Србија не би превише задужила.

Драгољуб Рајић, из Мреже за пословни подршку, каже да је приватни сектор имао пад прихода од око 33 одсто у јуну, што је настављено у јулу. То практично значи да ће зараде у приватном сектору морати да се смањују, а у неким секторима ће бити отпуштања. Првенствено, каже, у великим компанијама које раде за велике индустрије по Европи јер је тамо тражња преполовљена. То су фирме које су везане за аутомобилску, машинску и металску индустрију. Према његовим речима у сектору услуга је права паника јер ће многе фирме бити угашене, а десетине хиљада људи остати без посла.

– Није добро да повећавамо плате у јавном сектору, а с друге стране, пола привреде каже да нема довољно новца да исплаћује запослене. То није добра порука привреди. И није фер, јер привреда треба да напуни буџет. Једино што у кризама помаже јесте да се улаже у јавне инвестиције и тако поспешује рад привреде – сматра Рајић.

Како се тренутно крећу зараде у приватном и јавном сектору?

Зараде у јавном сектору остаће непромењене у другом делу године, док ће зараде у приватном сектору имати благи пад, предвиђања су најновијег „Кварталног монитора”, билтена који издају Економски факултет у Београду и Фондација за развој економске науке (ФРЕН).



Marijana Avakumovi’ & Politika

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.