Од „хеликоптер манијa” до празног ћупа

(Фото: Depositphotos, circotasu)

Држава је у првом кругу помоћи привреди и грађанима била издашна и делила шаком и капом. Пакетом од пет милијарди евра су сви били задовољни. Сада када поједине мере као што помоћ у виду минималне зараде за запослене и мораторијум на отплату кредита истичу, приватни сектор и синдикати поглед упиру ка Влади Србије. Међутим, председник Александар Вучић током викенда је поновио да држава не разматра нови пакет мера помоћи привреди због вируса корона, јер би на тај начин угрозила стабилност и стопу јавног дуга од 60 одсто БДП-а (колико је он обећао народу и што је Мастрихт ниво). Том приликом је опет рекао да држава није ћуп из којег можете да узмете шта хоћете.

Милојко Арсић, професор Економског факултета, примећује да се иде из једне крајности у другу када се оцењује стање јавних финансија у Србији. На почетку кризе се тврдило да је стање изузетно добро, да имамо пара, да нећемо да тражимо новац од ММФ-а и ЕУ и да не треба да бринемо. Сада се одустаје од додатне помоћи привреди, иако већина земаља одобрава помоћ и током друге половине године. Према његовој оцени, лоша стратегија је била да се толико много новца потроши у кратком периоду од три месеца. Било би боље да је трошење државног новца распоређено на неки дужи временски период. Економски рационалнија стратегија је подразумевала селективнију помоћ делатностима и предузећима, тако да она буде усмерена ка онима снажно погођеним кризом. Да је држава помогла само сиромашним грађанима, уместо што је свим пунолетним понудила по 100 евра, могла је да уштеди знатна средства којима би сада помогла привреду, а да при томе више помогне онима којима је помоћ потребна.




– Већ сада је јавни дуг близу 60 одсто БДП-а. Он ће прећи ту границу чак и ако влада не примени никакву додатну помоћ привреди током ове године. Са планираним дефицитом и задуживањем које из њега следи јавни дуг ће крајем године 61 или 62 одсто БДП-а. Циљ додатних мера помоћи јесте да пад привредне активности буде што мањи у овој години, да незапосленост што мање порасте, као и да што мањи број предузећа оде у стечај. Оно што је посебно важно – очување радних места и предузећа у овој години би олакшало опоравак привреде у наредној години. Оправдано је стога да се држава додатно задужи за један или два процентна поена БДП-а како би помогла привреди – сматра Арсић.

Наш саговорник наглашава да додатне мере морају да буду селективне зато што немамо много пара. Вероватно би могле да обухвате продужење одлагања плаћање пореза и кредита. Покривање минималца више не би имало смисла, али би уместо тога требало повећати социјалну помоћ за људе који изгубе посао.

– Потребно је да се у пакету са додатним мерама донесе и план који ће нагло да смањи дефицит у наредној години и на тај начин заустави раст јавног дуга. Зато не би требало планирати и најављивати повећање пензија и плата у наредној години. То није реално, а ни правично када је приватни сектор у тешкој позицији. Морају сви да деле судбину друштва – оцењује Арсић.

Уз стимулативне мере према привреди треба пробати са рационализацијом издатака у јавном сектору, а нарочито је важно да се повећају јавне инвестиције на нивоу републике и локалних заједница, како би се надокнадио пад приватне тражње. Када је реч о гарантованим кредитима од две милијарде евра, ако би било тражње и спремности банака да дају више, то би требало проширити и у њега укључити велика предузећа уместо да се иде на емисију њихових корпоративних обвезница. Арсић каже да ово није тренутак да се емитују те обвезнице нити су предузећа на која се то односи добра, а поготово је лоше да Народна банка Србије откупи те обвезнице.




На питање колико људи ће остати без посла, професор Економског факултета каже: – У најбољем случају, неколико десетина хиљада када је реч о формалној запослености и још толико оних који раде на црно. Ако би привреда добила неку врсту помоћи, отпуштања би било мање, али би га свакако било, јер запосленост мора да се прилагоди нижем нивоу привредне активности.

Љубомир Маџар, професор Економског факултета у пензији, каже такође да Србија има ограничену могућност задуживања и да наш дуг не би требало да пређе 60 одсто БДП-а. Сви ће морати да поднесу терет кризе, и држава и привреда и грађани. Следе нам, како каже, стезање каиша, рационализација и отпуштања.

– Ово је ретка прилика када се слажем са председником Србије. Било би целисходније да је ово рекао министар финансија, а да Фискални савет изађе са препорукама и анализом. Ми нећемо моћи да имамо ниво јавног дуга који могу европске земље, јер се не задужују све земље по истим ценама. Пошто смо неразвијена земља, наше задуживање је скупље, то јест за нас су камате више него за чланице Европске уније. Зато морамо да будемо обазривији и штедљивији. Држава мора да се понаша рационално, да даје новац само за неопходно и преиспита неке своје одлуке, као што је набавка војне опреме, на шта је Фискални савет већ указивао – каже Маџар.

Марија Авакумовић / Политика



Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.