Да ли САД и Западна Европа могу искористити претварање Аје Софије у џамију за стварање новог рата против Турске?

Десетог јула председник Реџеп Тајип Ердоган наредио је да се Аја Софија претвори у џамију, након што је турски суд пресудио да је секуларизација тог места била незаконита. Након протеста због промене статуса локације, турски посматрачи измерили су могуће политичке последице одлуке Анкаре, како на саму земљу тако и на међународном нивоу.

Посвећена као хришћанска катедрала 537. године, Аја Софија (“Света Мудрост”) претворена је у муслиманску грађевину након османлијског освајања Цариграда 1453. Међутим, готово 500 година касније, Мустафа Кемал Ататурк, оснивач и први председник турске републике, као израз добре воље, дао је да се Аја Софија претвори у музеј. 1985. Аја Софија постала је дeо УНЕСKО-ове светске баштине.

Након Ердоганове пресуде, УНЕСKО, Ватикан, руска и грчка православна црква изразили су дубоко жаљење због те одлуке. Шеф спољње политике Европске уније Жосеп Борел осудио је одлуку Турске и рекао како ”жали због ње”, док су министри спољњих послова ЕУ-а изјавили да “осуђују” одлуку, која је донесена у понедељак. Амерички Стејт Департмент дао је до знања да је “разочаран” претварањем Аје Софије у џамију. Раније је државни секретар Мајк Помпео упозорио Анкару на санкције у случају претварања историјског места у џамију.

Запад би могао да употреби овај преседан за санцкије против Турске
Међународна расправа око претварања Аје Софије тек је започела, напомиње политички аналитичар Онур Ерим, предвиђајући дугорочне последице тог потеза.

Осим могућег заоштравања односа Турске с Русијом и Грчком, Анкара се такође може суочити с повратним мерама западних сила, сматра он.

“Одлука ће резултирати приликама за земље, посебно оне западне, које нису имале пријатељске осећаје према Турској, као и групе са сличним мишљењима, како би створиле ново бојиште против Турске”, упозорава он. “Верујем да ће у то бити укључене западна Европа, САД, па чак и евангелисти”.

Тврдећи да је Османско царство добрим делом сачувало изворне фреске и слике у бившој катедрали, политички аналитичар примећује да би расправа могла отворити Пандорину кутију: “Културна баштина Европе и Балкана, углавном Грчке и Шпаније, познаје многе случајеве уништења”, каже он. “Много тога што је учињено било је погрешно, укључујући и претварање верских светишта у изложбене просторе. А Турска, укључујући и турско раздобље Османлијске власти, у томе је сасвим невина”.

13. јула, Ердоган и Путин разговарали су, између осталих питања током телефонског разговора, о претварању Аје Софије у џамију. Турски председник уверавао је руског колегу да ће се сачувати предмети који су хришћанима свети те да ће бити гарантован приступ јединственом споменику, свима који га буду желели посетити, укључујући и стране држављане.

Претварање Аја Софије у џамију је политички проблем

“Присиљени смо да кажемо да смо суочени с потпуно унутрашњим политичким питањем. То није ствар религије, већ политике, па чак и јавности”, каже Мехмет Хаyри Кирбасоглу, професор на Одсеку за теологију универзитета у Анкари.

“Спроведени рад, консултације и израда ове одлуке су овде сасвим видљиви. Међутим, још није било предвиђања о краткорочним и дугорочним последицама донесене одлуке”.

Ердоган је први наговестио могућност претварања некадашње катедрале византске ере у џамију још у марту 2019., пре локалних избора. Дан касније, на скупу Странке правде и развоја (АКП) у Истанбулу, турски председник обавезао се вратити Аја Софију “у првобитно стање и назвати је џамијом” и то као одговор на америчко признање израелског суверенитета над Голанском висоравни и Јерусалимом.

Ердоганов најновији потез уследио је усред напора Израела на спајање Јудеје и Самарије у складу са “Споразумом столећа” Доналда Трампа, који је Анкара снажно критиковала због наводног кршења палестинских права.

Не ради се о религији, него о приказивању моћи, сматра Кирбасоглу наводећи 40. стих из Сураха “Ходочашће”, који “јасно каже да се не смеју дирати цркве, самостани, синагоге и светишта других религија, јер се тамо слави Алахово име”.

Иако ће Ердоганов потез вероватно добити похвале нео-отоманских националиста, претварање Аја Софије у џамију вероватно неће решити стварне турске проблеме, попут “корупције, незапослености, неједнаке расподеле дохотка, поларизације или мржње”, тврди професор.

Додаје да би статус музеја на месту био прихватљивији из перспективе светске баштине. “Не постоји друга Аја Софија. Она једноставно има такво обележје. Довршена је само 30 година пре рођења пророка”, закључује Мехмет Кирбасоглу.

Политички исламисти одавно су желели конверзију Аја Софије у џамију
Говорећи да је то место “несумњиво светска баштина”, Али Озгиндиз, члан Републиканске народне странке, сетио се да је преображај Аја Софије у џамију био стари сан турских исламиста. Према његовим речима, 70-80 година се причало о “разбијању ланаца око Аја Софије”.

“Овом одлуком турски политички исламисти изгубили су једну од три кључне политичке компоненте”, претпоставља он.

“Кључне компоненте политичких исламиста биле су питање ношења мараме за главу, џамије на тргу Таксим и статуса џамије Аја Софије. Једном кад буду донесене одлуке о сва три питања, не знам која ће се политичка компонента након тога користити”.

Цитирајући све израженије критике међународне заједнице, укључујући савезника Турске за НАТО, САД-а, он одбацује увођење било каквих санкција као резултат Ердогановог корака, “будући да је та одлука повезана с правом Турске на њен суверенитет”.

Логично.ком