Kорона вирус, туризам, економија и Србија: “Пандемија нас је гурнула на ивицу пропасти”

Број гостију у хотелима и продаја аранжмана опали су за 90 одсто у односу на прошлу годину, показују подаци Републичког завода за статистику и YУТА.

Татјана Мицић, власница нишког хотела Тами Резиденс (Тами Ресиденце), који запошљава око 100 људи забринута је за будућност фирме – каже да још нико није отпуштен али да хотел може да опстане још свега три, или четири месеца.

“По први пут видим запослене који гледају у нас послодавце као у богове и не знам шта ћемо даље”, каже за ББЦ

У сличној позицији у Србији је нешто више од 83.000 људи, који се баве хотелијерством, показују подаци Републичког завода за статистику (РЗС).

Док су многе очи упрте у Министарство финансија, одатле најављују да исплата другог пакета мера подршке привреди од 66 милијарди динара креће 10. августа, док се конкретнија помоћ за најугроженије секторе још увек разматра.

То значи да ће држава за јул, август и септембар за предузетнике и све раднике микро, малих и средњих предузећа исплатити 60 одсто од минималца, док велика предузећа добијају 50 одсто минималне зараде за раднике којима је уручена одлука о прекиду рада.

Међутим, угоститељи, превозници и представници туристичких агенција кажу да више нису забринути само за плате, већ и за опстанак фирми и радна места.

Након најбоље године за српски туризам – финансијска катастрофа

“Прошла година је била најуспешнија за српски туризам јер је, по први пут, број страних туриста премашио број домаћих, са више од 10 милиона ноћења”, кажу из Министарства трговине, туризма и телекомуникација за ББЦ на српском.

Међутим, број ноћења је од почетка кризе смањен за 90 одсто, показују подаци РЗС, што је задало тежак ударац угоститељима.

“Мислили смо да ћемо моћи да испливамо, али ситуација је све гора и гора”, каже Татјана Мицић.

“Пошто доста сарађујемо са Kинезима, наш хотел је прва отказивања имао још у децембру, за јул нам је попуњеност свега четири одсто”, додаје.

Игор Миловановић, власник малог хотела у предграђу Београда, каже да је пандемија довела његову фирму од 12 радника на ивицу опстанка.

“Приходи су нам већ пет месеци фактички на нули, док су фиксни трошкови хотела око 4.000 евра месечно”, каже Миловановић за ББЦ на српском.

Из Министарства финансија кажу да још увек разматрају конкретне мере секторске помоћи.

“У току је истраживање на 1.000 компанија, како би на прави начин било дефинисано каква помоћ и подршка су потребни привреди, односно којим секторима, а резултати ће бити објављени до 10. августа”, кажу из министарства за ББЦ на српском.

Има ли кредита за ликвидност?
Једна од мера које је Влада увела су кредити за ликвидност и обртна средства из посебног републичког програма Фонда за развој.

Предвиђени су кредити до пет година, који укључују грејс период до две године и рок отплате до три године са каматном стопом од један одсто годишње.

Средства се одобравају и враћају у динарима, а кредити се крећу до 180 милиона.

Уздајући се у програм кредита, Игор се понадао да ће моћи да реновира једну од сала у хотелу и да је издаје за прославе, кад већ нема туриста.

ББЦ