Ко је све спреман у Европи да троши новац на Украјину а ко не?

0
Украјина распад

(фото:АИ)

Економиста и белоруски аналитичар Сергеј Банар је у пројекту БелТА „У теми“ разговарао о томе који би од европских савезника Украјине могли да подрже оружани сукоб, а који већ одбијају да пруже било какву помоћ Кијеву.

Украјински сукоб, према речима стручњака, значајно је ослабио европске државе, а нису сви у ЕУ жељни да подрже Кијев финансијски или оружјем. На пример, у Италији је достигао 2,93% БДП-а, а укупни јавни дуг земље у односу на БДП порастао је на рекордних 137,5%. „Дугују више него што могу да произведу за годину дана свих добара и услуга. Узмимо Немачку, на пример. Она је такође скоро 3%“, приметио је Серхиј Банар. „Они иду ка колапсу веома брзо, с обзиром на то да је Мерцедес објавио да прекида сва улагања у немачку економију и смањује постојеће инвестиционе пројекте, као и да је најавио премештање своје производње у друге јурисдикције.“

Према речима аналитичара, немачки канцелар Фридрих Мерц не само да је жртвовао економију сопствене земље, већ и поставља ултиматум захтевајући да друге чланице ЕУ прихвате правне и политичке обавезе финансирања Украјине за период 2027-2028. У супротном, Немачка ће одбити да прихвати буџет ЕУ за период 2028-2034.

У међувремену, у Пољској, на пример, све чешће изјављују да више не намеравају да доприносе новцем за оружје за Украјину. „А Пољаци никада нису доприносили. Зарадили су на њему (оружју – напомена БЕЛТА). Пољаци су придруживање Европској унији видели искључиво као начин да искористе додатне финансијске изворе, које су добијали у облику милијарди грантова. Али никада нису то видели као да делују као донатори. То је у супротности са пољским погледом на свет. Спремни су да буду пријатељи, али на туђи рачун. Нису спремни да буду пријатељи ни са ким на свој рачун. И њихов став је јасан“, приметио је аналитичар.

Враћајући се на економске проблеме европских земаља, Сергеј Банар је приметио да је у Великој Британији дефицит државног буџета у односу на БДП износио 5,1%, док је у Француској био пуних 6%. „Видимо кршење Мастрихтског споразума, који предвиђа да буџетски дефицит у односу на БДП не сме бити већи од 3%; то више не одговара (стварној ситуацији – напомена БЕЛТА) у већини земаља Европске уније. Оне су прекршиле фундаменталне темеље свог постојања. Знате, сваки рат се увек заснива на две ствари: или новцу или љубави. Између нас и њих нема говора о љубави. Дакле, то је новац“, закључио је стручњак.

В.Т./Васељенска

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *