Наставници: У плану „антикорона наставе“ има много нејасноћа

(Фото: Pixabay)

Није у реду да Kризни штаб доноси одлуке о настави у новој школској години без консултације са наставницима, оцењују за Нову економију преставници синдиката просветних радника.

Председница Уније синдиката просветних радника Србије Јасна Јанковић, каже за наш портал да су школска одељења велика, што ствара проблеме у организацији.




„Ми смо на свему штедели, на деци, наставницима, материјалним трошковима, увођењу воде у школе, тоалет папиру, сапунима и сада када поделите то једно велико одељење, добијете два одељења“.

Председница УСПРС оцењује да министар просвете Младен Шарчевић дефинитивно мисли да ће наставници држати дупле часове.

„Помиње неку двадесетчетворочасовну радну недељу, то прилично збуњује. Наш став је да је све то врло тешко изводљиво, не само због поделе, децу касније треба негде да сместите. У пола 11 родитељ треба да дође по своје дете, јер нема продуженог боравка. Наши боравци су огромни, имају по 40, 50 ученика. Ако буду радили, ко ће бити у њима, да ли само једно одељење?“, сматра Јанковић.




ПРЕВАЗИЛАЖЕЊЕ НОРМЕ ЧАСОВА

„Ми смо рачунали да ћемо преко оне своје норме радити још 50 одсто часова, тако да ја мислим да је коректно да ако се више ради да се више и плати. Да ли ће да се ради две, три недеље, па ће наставници да физички падну због исцрпљености, то такође не знамо“, каже Јанковић и сматра да је исте предлоге министар могао да саопшти пре два месеца.

Да врло лако могу да се преоптерете наставници, за Нову економју оцењује и Александар Марков из Форума београдских гимназија.

„Постоји оправдана бојазан да ће се све свести на наставу са једном групом пре подне, са другом после подне, затим следи онлајн настава и дан би се завршио прегледом домаћих задатака. Ја се надам да су у мнистарству узели у обзир да велики број наставника ради у две или више школа, неретко су то гимназија и основна школа“, подсећа Марков.

Додаје да се функционалан распоред тешко може направити без озбиљније кординације са директорима школа.




НАБАВKА ЗАШТИТНИХ МАСKИ

Председница Уније СПРС претпоставља да ће се заштитне маске које су неопходне за наставу третирати као материјални трошкови.

„Ја ћу поновити да је сапун у школи био цивилизацијски догађај. О убрусима за брисање руку да не говоримо. Запослених у образовању има 108 хиљада, свакога дана то је најмање толико маски. Најлакше је пребацити одговорност, да су сви су криви осим министра“, каже Јасна Јанковић.

Министар је поменуо да ће маске финансирати локалне самоуправе, међутим то се разликује од једне до друге општине, каже Александар Марков.

„Негде су она редовна, негде недостају. Немали број школа се сналази и узима ђачки динар. Плашим се да ће и за маске бити иста ситуација. Можда је министарство требало да се потруди да се централизује набавка маски“, каже представник Форума београдских гимназија.




Он је подсетио да закон прописује да послодавац мора да обезбеди несметан рад. Kаже и да су му нејасни неки ставови Kризног штаба.

„Неки чланови Kризног штаба рекли су да ученици не морају да носе маске док седе, поставља се питање зашто су обавезне када се улази у општину или банку, а у школама нису. Свакако је збуњујуће“, оцењује Марков.

Само основну школу прошле године, према подацима Владе Србије похађало је готово 518 хиљада ученика. Од тога 257 хиљада било је у нижим разредима основне школе.

Њима и наставницима, према новим правилима требаће око 365 хиљада заштитних маски сваког радног дана.



Чедомир Савковић / Нова економија

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.