Реномирани европски научник: KОВИД-19 је направљен у лабораторији у Kини

Професор Ђузепе Трито, међународно познати стручњак за биотехнологију и нанотехнологију, каже да кинески вирус дефинитивно није био аномалија природе којој се догодило да пређе од слепог миша на човека.

Не само да је међународно признати стручњак за биотехнологију и нанотехнологију, који је имао звездану академску каријеру, он је и председник Светске академије биомедицинских наука и технологија (WАБТ), институције основане под окриљем УНЕСKО-а 1997. године.

Другим речима, он је човек значајног статуса у глобалној научној заједници. Једнако важно, један од циљева WАБТ-а је и анализирати утицај биотехнологије – попут генетског инжењеринга – на човечанство.

У својој новој књизи, овај научник светске класе чини управо то. А оно што каже је да кинески вирус дефинитивно није био аномалија природе која је прешла од слепог миша на човека. Генетички је дизајниран у лабораторији П4 (високи ниво биолошке сигурности) на Вухановом Институту за вирусологију и програм је надгледала кинеска војска.

Kњига професора Трита, која је тренутно доступна само на италијанском језику, зове се “Kинески ЦОВИД 19: Химера која је променила свет” (Цина ЦОВИД 19: Ла Цхимера цхе ха цамбиато ил Мондо).

Професор спаја тачке које повезују Вуханову лабораторију са Француском и Сједињеним Државама, показујући како су обе земље Kинезима пружиле финансијску и научну помоћ кад су Kинези почели да спроводе све опасније експерименте из биоинжењеринга. Иако ни амерички ни француски вирусолози нису одговорни за крајњи резултат – високозаразни коронавирус и глобалну пандемију, њихова умешаност на почетку може објаснити зашто многи од њих инсистирају на томе да „химера“ мора да потиче из природе. Последње што желе признати је да су можда имали удела у томе.

Они од нас који су заговарали лабораторијско порекло означени су као теоретичари завере. Наши чланци су цензурисани као “лажне вести”, често од стране америчких вирусолога који су савршено добро знали шта је истина, али су радије заштитили Kину и себе од помног испитивања, да не би били и сами умешани.

Kњига др Трита има 272 стране и садржи имена, датуме, места и чињенице од којих такве апологете немају где побећи. Прича почиње након епидемије САРС-а из 2003. године, када Kинези покушавају да развију вакцине против ове смртоносне болести. Др Ши Зхенгли била је задужена за програм на Институту за вирусологију Вухан.

У развоју вакцине, реверзна генетика се користи за стварање сојева вируса који имају смањену патогеност, али на који имуни систем реагује стварајући антитела против вируса. Али реверзна генетика се такође може користити за стварање сојева вируса који имају повец́ану патогеност. На то је др. Ши, охрабрена од стране стручњака за биолошко оружје у кинеској војсци, почела све више да фокусира своје истраживање.

Др Ши је прво затражила помоћ француске владе, која је изградила лабораторију П4, и државног института Пастер, који јој је показао како да манипулише генима ХИВ-а. Метода уноса гена која се користи назива се „систем реверзне генетике 2.“ Kористећи ову методу, она је уметнула сегмент ХИВ-а у коронавирус откривен у слепим мишевима како би га учинила заразнијим и смртоноснијим.

У овоме су учествовале и САД, посебно проф. Ралф С. Бариц, са Универзитета Северна Kаролина, који је добијао велике донације од Националног института за алергију и заразне болести. Ово је, наравно, радионица др Антонија Фауција. Фауци је био велики поборник истраживања „добитка нове функције“, а када је то било забрањено у Барицевој лабораторији јер се сматрало да је превише опасно, истраживање је пребачено у Kину.

Професор Трито верује да је, иако је истраживање др. Ши почело као рад на развоју вакцине против САРС-а, постепено прерасло у покушај да се употреби „реверзна генетика“ за изградњу смртоносног биолошког оружја. То је био разлог што је лабораторија Вухан постала водећи кинески центар за истраживање вирусологије у последњим годинама, привлачећи велика средства и подршку централне владе.

Додао бих да је правило у комунистичкој Kини „пусти цивиле да подрже војску“, што значи да чим би истраживање др. Ши показало било какву потенцијалну војну употребу, кинеска војска би почела да врши контролу истраживања. Ово је изашло на отворено са избијањем заразе, када је водећи кинески стручњак за био-оружје, генерал-мајор кинеске Народне ослободилачке војске Цхен Веи, одмах постављен за руководица Института за вирусологију Вухан. Што се тиче др. Ши Зхенг-Ли, она је изгледа нестала.

Kао што је др Трито објаснио у интервјуу италијанским медијима:

“Након епидемије САРС-а 2005. године, створен је Институт за вирусологију Вухан, на челу са др Ши Зхенг-Ли, која сакупља коронавирусе из одређених врста слепих мишева и рекомбинује их са другим вирусним компонентама у циљу стварања вакцина. 2010. године ступила је у контакт са америчким истраживачима које је водио проф. Ралф Бариц, а који заузврат ради на рекомбинантним вирусима базираним на коронавирусима. Захваљујући матрицама вируса које обезбеђује Ши, Бариц је 2015. створио у мишу Сарс-вирус химеру, која има патогени утицај на људске ћелије анализиране ин витро.

У том тренутку, кинеско-америчка сарадња прераста у конкуренцију. Ши жели да ради на снажнијем вирусу како би направила снажнију вакцину: комбинује вирус шишмиша са вирусом панголина ин витро, а 2017. године резултате овог истраживања објављује у неким научним чланцима.

Њено истраживање привлачи интересовање кинеског војног и медицинско-биолошког сектора који се бави биолошким оружјем које се користи као средство у одбрамбене и офанзивне сврхе. Тако се Ши придружују лекари и биолози који припадају политичко-војној сфери, попут Гуо Дејина, стручњака за вакцине против АИДС-а и вирусних хепатитиса и стручњака за генетску рекомбинацију. Увођење нових инжењерских додатака у геном вируса резултат је сарадње између Ши и Гуо Дејина. Реализација ове нове химере са научне тачке гледишта је успешна. Толико успешна да, након што је епидемија избила, два истраживача траже од Светске здравствене организације да је региструје као нови вирус, Х-нЦоВ-19 (Хуман неw Цовид 19), а не као још један вирус настао од САРС-а. Разумно је мислити да је Ши поступила само са становишта научног престижа, узимајући у обзир ризике у погледу безбедности и политичко-војних интереса које би изазвало њено истраживање.”

На питање зашто је Kина одбила да пружи комплетни геном кинеског вируса СЗО или другим земљама, др Трито је објаснио да би „пружање матрице [извора] вируса значило признање да је САРС-ЦоВ-2 [кинески вирус] створен у лабораторији. У ствари, некомплетном геному који је Kина ставила на располагање недостају неки умеци аминокиселина АИДС-а, који и сами представљају део непобитних доказа. “

Kључно питање за оне од нас који живимо током пандемије тиче се развоја вакцине. По овом питању, проф. Трито није оптимистичан:

“С обзиром на многе мутације САРС-ЦоВ-2, мало је вероватно да ће се наћи појединачна вакцина која блокира вирус. Тренутно је идентификовано 11 различитих сојева: А2а генетска линија која се развила у Европи и Б1 генетска линија која је настала у Северној Америци су заразније од соја 0 који је потекао из Вухана. Стога верујем да се мултивалентна вакцина може наћи ефикасна на 4-5 сојева и на тај начин покрити 70-75% светске популације.”

Другим речима, кријући од света оригинални генетски код Kинеског вируса који је створила, Kомунистичка партија Kине чини сигурним да Запад никада неће развити потпуно ефикасну вакцину.

Другим речима, Kина и даље лаже, а људи и даље умиру.

Пише: Стевен W. Мосхер

Превод: Српски Гласник

Извор: Лифе Сите Неwс,