На Сувој планини откривају благодети белог слеза – не само за здравље, већ и за кућни буџет

У Србији је званично регистровано више од 400 врста лековитих биљака. Већина се сакупља у природи, док се на њивама гаји око 20 врста. Процењује се да је под гајеним лековитим, ароматичним и зачинским биљем између две и три хиљаде хектара, а с обзиром на исплативост и потражњу те површине могле би бити и два до три пута веће.

У заплањским селима на обронцима Суве планине све је више оних који откривају благодети лековитог биља, нарочито белог слеза, и то не само за здравље, већ и за кућни буџет.

“Улагање око 200 евра. Са ове површине ако буде добро око 400 килограма, не би требало да буде мање. Што се тиче пласмана – роба одмах иде, паре су за два-три дана, ту сам преко задовољан”, каже Власта Петковић из села Доње Драговље, општина Гаџин Хан.

Тако Петковићи са 30 ари под белим слезом очекују зараду од око 3.500 евра. Због такве рачунице више од 70 породица у овом крају одлучило се за производњу лековитог биља, од ког је бели слез најисплативији.

“Код лековитог биља имамо стабилну цену и унапред склопљене уговоре и комплетан пласман је загарантован, тако да задругари и кооперанти не морају да брину за сигурност у цени”, наводи Драган Мијалковић из пољопривредне задруге “Заплањски засад”.

Од прошле године општина даје и субвенције произвођачима и прерађивачима лековитог биља, а њих се из године у годину све више бави гајењем не само белог слеза, већ и невена, матичњака, жалфије.

“На територију општине се слије на тај начин, у руке произвођача наравно, неких пет до шест милииона годишње. Поједине породице чак једину егзистенцију имају од те производње”, наглашава Славиша Ивковић из Сектора за пољопривреду општине Гаџин Хан.

Колико би производња лековитог биља могла бити исплатива показује и податак да његова потрошња у свету расте, годишње по пет одсто. Паралелно Србија бележи раст његовог извоза.

РТС