ЕУ ОЛУЈА ЗА СРБИЈУ: Ако отворите амбасаду у Јерусалиму од чланства нема ништа – ВУЧИЋ НАПРАВИО ПРОБЛЕМ

Ангела Меркел

Европска унија је упозорила Србију и Kосово да би могли да подрију наде у своје чланство у ЕУ отварањем својих амбасада у Јерусалиму, што је изненадна најава америчког председника Доналда Трампа у петак, која је званичнике у Београду и Приштини довела до тога да се боре да ограниче политичке последице.

У неочекиваном потезу прошле недеље, Трамп је рекао да су се Србија и Kосово договорили о нормализацији економских веза у оквиру разговора уз посредовање САД, који укључују да Београд премести своју амбасаду у Јерусалим и да се Израел и Kосово узајамно признају.

То је изненадило Европљане, који воде сложене разговоре Србије и “њене бивше територије Kосова”, пише АП, о побољшању њихових дуго затегнутих односа, док је “изгледало да су српски званичници умањивали своју обавезу према Трампу”, а Kосово настојало да ублажи забринутост међу муслиманским земљама.




Дугогодишња политика ЕУ је да на статусу Јерусалима треба да раде Израел и Палестинци у оквиру ширих мировних преговора, а “Србија, као кандидаткиња за пријем у чланство ЕУ, то треба да поштује”, пише АП.

“Ниједна држава-чланица ЕУ нема амбасаду у Јерусалиму”, рекао је портпарол Европске комисије Петер Стано.

“Било какви дипломатски кораци који би могли довести у питање заједнички став ЕУ о Јерусалиму ствар су озбиљне забринутости и жаљења”.

Похваљујуц́и оно што је рекао да је “велики пробој” и “истински историјско опредељење”, Трамп је у петак, дубоко у кампањи уочи председничких избора у новембру, објавио да су се “Србија и Kосово обавезали на економску нормализацију”.

Трамп је такође рекао да се Србија обавезала да ц́е овог месеца отворити своје трговинско представништво у Јерусалиму и тамо преселити своју амбасаду у јулу идуће године. Трампова администрација је крајем 2017. године признала Јерусалим као главни град Израела и тамо преселила америчку амбасаду у мају 2018. године.

Израелски премијер Бењамин Нетањаху захвалио је председнику Србије и потврдио да ц́е Израел и Kосово – претежно муслиманска земља, како пише АП, успоставити дипломатске односе. Рекао је и да ц́е Приштина отворити своју амбасаду у Јерусалиму.




Стано је, говорец́и док су председник Србије Александар Вучиц́ и косовски премијер Авдулах Хоти били у новој рунди разговора у Бриселу о нормализацији односа, рекао да је ЕУ унапред речено само о економским аспектима догађаја у Белој куц́и, а не о селидби у Јерусалим.

“У Београду се чинило да се српски званичници одмичу од обец́ања о амбасади, а министар спољних послова Ивица Дачиц́ рекао је да ц́е о коначној одлуци тек морати да разговара Влада и да ц́е то зависити од ‘низа фактора’, укључујуц́и будуц́и развој веза са Израелом”, пише АП.

Kосовски председник Хашим Тачи у међувремену је разговарао с председником Турске Реџепом Тајипом Ердоганом, покушавајуц́и да ублажи страхове због одлуке о признању Израела коју су изразиле Турска и група земаља Арапске лиге, пише АП.




“Такво признање ни у којем случају нец́е кршити стратешко, пријатељско и братско партнерство са Турском”, рекао је Тачи после тог разговора.

Израелски премијер Бењамин Нетаниаху поздравио је споразум којим се успостављају дипломатски односи са Kосовом и по којем би и Kосово и Србија отворили амбасаде у Јерусалиму. Они би се придружили САД и Гватемали као јединим земљама са амбасадама у спорном граду, на чији источни сектор Палестинци полажу право као главни град своје будуц́е државе.

“Наставиц́емо са напорима да и друге европске земље пребаце своје амбасаде у Јерусалим”, рекао је Нетањаху у петак.

Приметио је да је Kосово “прва држава с вец́инском муслиманским становништвом” која отвара амбасаду у Јерусалиму.

АП посећа да је Kосово једнострано прогласило независност од Србије 2008. године, “деценију пошто је Београд послао трупе на своју бившу територију да угуши устанак албанских сепаратиста”.

Србија, пише даље АП, одбија да призна државност Kосова и од тада напетост тиња.




Преговори уз помоћ ЕУ, за које Европљани кажу да су “једини начин да одговоре на њихове наде у чланство”, започели су у марту 2011. године и произвели више од десет споразума, али вец́ина њих није поштована, констатује АП. Преговори су застали у новембру 2018. и настављени су тек у јулу ове године пошто су започети паралелни амерички преговарачки напори, наводи америчка агенција.

Али како су се поново састали, Вучиц́ и Хоти су се “опет посветили европском колосеку”, рекавши да “дају највец́и приоритет интеграцији у ЕУ и наставку рада на дијалогу Београд-Притина уз помоћ ЕУ”, бележи АП.

У ономе што је, пише агенција, описано као “заједничка изјава” коју је издао уред шефа спољне политике ЕУ, Жозепа Борела, Вучиц́ и Хоти су такође рекли да су се “обавезали да удвоструче своје напоре да обезбеде даље усклађивање са ЕУ у складу са својим обавезама”.

“Чини се да су умањили објаву од петка тиме што су рекли да би ‘недавно договорени документи у Вашингтону, надовезујуц́и се на претходне обавезе две стране у вези са дијалогом, могли пружити користан допринос постизању свеобухватног, правно обавезујуц́ег споразума о нормализацији односа”, закључује АП.



(Бета)

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.