Кад од уџбеника боли и глава и душа

Уџбеници Klett-а, за чије порекло сам сазнала из овог текста чика Драгољуба, су за математику па, можда, апсолутно најгори, али, гле чуда, најзаступљенији! МАТЕМАТИСКОП је стара кућа са традицијом која се бави, што се из самог наслова види: искључиво и само математиком (што ми и помену један човек из ове куће приликом телефонског разговора, желећи да ми просто објасни њихову посвећеност, и апсолутно је имао право). Те збирке су богате, имају задатке по нивоима, задаци су добро конципирани, значи, што се ове области тиче – прва лига, кратко, јасно… Klett…no comment.

Значи, ја узимам уџбеник шестог разреда и објашњење за множење позитивних и негативних бројева, у МАТЕМАТИСКОП-у: река Дрина надолазила и затим ниво стао, а затим 5 дана у континуитету ниво опадао по 6cm. Где се ниво налази у односу на дан када је стао? Деца сама закључе 5*(-6)=-30 и одатле се извлачи логика за множење бројева различитог знака. У Klett-у су од тога направили филозофију. Значи, готово исту причу они су на пола стране разглабали и ја сам одустала после друге реченице.

Мој први сусрет са Klett-ом био је када сам пре неку годину давала часове приватно деци из градске школе и, погледавши збирку, питала се: какви су ово задаци?!! Не у смислу тежине, већ логике! Математика је наука логике, развијања исте а у тим збиркама…пример: у петом разреду и шестом разреду, кад се деца уче да баратају са разлоцима и децималним бројевима, ти треба да им дајеш такве бројеве са којима кад оперишу, имају неку елеганцију, типа: 3,75 претворим у разломак 375/100 који одмах може да се крати са 25 и одмах се цифре смањују. Увежбавањем на такав начин у тим нижим нивоима, лако ћеш ти касније да савладаш било шта теже. Они, у тој збирци Klett-а увели неке бесмислене огромне бројеве, рогобатне, па се ту стварају неки огромни разломци са троцифреним бројевима, па се рачун усложњава, па мука да те ухвати…и шта сад ја треба да кажем детету: браво, што ти је душа изашла на нос, то ти је смисао математике тј.твог похађања курса исте! Некако сам тада стекла аверзију према том издавачу. Можда за неког ако није видео издања МАТЕМАТИСКОПА то има неког квалитета али, када се пореди, не може да се пореди.

Онда, учила моја деца неку лекцију и сад треба нешто да увежбавају. Ја сам им копирала нешто из МАТЕМАТИСКОП-а али, реко’, ‘ајде, нису им џаба куповали родитељи уџбенике, да им дам одатле нешто. Одмах сам одустала. Опет неки глупи бројеви па неки каобајаги логички задаци, неке колоне, ово сабираш са овим, ја тумачим шта и како, а гарантујем, да сам им дала, они би дошли сутрадан да ме нешто питају, да ми кажу како нису разумели шта треба да се ради или би били сморени од глупих задатака или нешто слично. Лако ћу ја са већим бројевима ако неко научи правило са мањим. Али ако га ја одмах нападнем са неким набуџеним цифрама, он неће бити сконцентрисан на правило него на цифре и ту пола приче губиш већ на странпутицама.

Још један пример. Моја пријатељица даје часове својој рођачици, и, кад негде запне, пошаље ми Вибер-ом задатак. Шаље ми она тако пре неки дан задатак који није тако тежак али: ово је смешно: од почетка задатка, до краја, вуче се неки корен из 5, који се нигде, ни са чим не рачуна, само се, ето, тако преписује, од почетка до краја. Пример математичке не-елеганције. Одмах сам помислила: она ми је због овога можда и послала, можда се збунила, мислим, по свим правилима логике, свако би се збунио. И шта, као, фора-то се не рачуна, ха-ха-ха.

Не знам, можда је МАТЕМАТИСКОП толико добар да ми све друго изгледа лоше, можда ја грешим АЛИ, чим узмем уџбеник Klett-а, ја одмах наиђем на неку глупост да се запитам: и шта је поента овог?

Али, мафијашка работа која се крије иза ове приче – то је поента! Мене, хвала Богу, ниједан од два директора и једног в.д. које сам имала свих ових година није присиљавао ког ћу издавача да бирам али су до мене дошле приче, управо о Klett-у да су директори појединих школа добијали лап-топове ако бирају овог издавача и онда они притискали наставнике да управо то бирају. Какво понижење. Да бирам за децу смеће јер ћу заузврат да добијем лап-топ! И што је шокантно, на нивоу целе моје општине бирају тај уџбеник и још, пре неку годину, на окружном такмичењу, слушам наставнике из другог града:“ Шта си бирао? – Klett. -и ја исто. – и ми исто.“ Стварно ми то није јасно.
Госпођа која је мојој деци изабрала ту погибију је рекла директорки да су задаци у МАТЕМАТИСКОП-у много тешки, овде су као лакши…Шта је бре тешко? Ја бих могла да сваком отворим уџбеник, ко иоле разуме математику, и да га упитам: Јел ово тешко? А ово? Задаци су по нивоима. А некима бих отворила уџбеник Klett-а да га питам: Објасни ми коју математичку логику ово развија?

Људи моји, ако се ми продајемо за лап-топ, тешко нама. А да, заборавих, моје неслагање са избором Klett-а и одбацивањем МАТЕМАТИСКОП-а ја не могох да сакријем (а и што би) пред децом и они ми кажу нешто у стилу: „Па бизнис, наставнице.“ Пре неки дан у шестом а данас у седмом разреду. Наша деца у Основној школи знају за бизнис са уџбеницима. Туго и муко, да плачеш! Докле ћемо бре да се закопавамо? Да ли смо ми нормални? Страшно.

А сада друга прича. МАТЕМАТИСКОП, што се стручности тиче, прва лига, супер ствар. Али…узимам ја ове нове уџбенике (променили се пре неку годину), они су, у смислу стручности можда још и бољи него што су били, али, у неком другом смислу, почешах се по глави…нешто су сачували од старих уџбеника, нешто је измењено. Читам неки пример: Каже: Ифета је…Ко?!!! Ифета?!!! Читам даље (слике шаљем у прилогу)…Никола…Мирсад…Мирсад?!!! Јасмина, Мика… Ауууу… Окренем ја ауторе, рецезенте, и пише: један од рецезената, муслиманско име и презиме… Па опет неки други пример, па опет Мирсад (причам о примерима задатака у уџбенику). На три србска, три муслиманска имена. Ја би то могла да разумем да нас има 50%-50%, 3 милиона ми, 3 милиона они, па је и логично али ово ми много личи на причу о старој Југи и нашој свесрдачној љубави која се на крају завршила како се завршила, наравно, ми смо ту најдебљи крај извукли, а толико смо били добри према свима…пa опет се питам: да ли смо ми нормални? Ово ме скроз запањило. Ја кажем родитељима: Њих, човече, нема ни пола милиона, нас има више од 5 милиона и – на равне части. Сад ако неком Мађару падне на памет, он ће да тражи неког Золтана…и одосмо ми…страшно.

Ми смо дефинитивно полудела нација за коју важи: спасавај се ко може.

Ивана Стојановић / Ивана Стојановић / Балканска геополитика