ЦИРКУС ЗВАНИ ШКОЛА ИЛИТИ ОНЛАЈН НАСТАВА

Има једне нарочите милости Божије код глупих људи а то је – што немају сазнање да су глупи, иначе би пали у очајање. Али то им не смета да буду дрски и безобразни кад год и где год се може, јер глупоћа и дрскост су сестре, да намећу своје ставове и да подмукло играју када категорички неко одбије исте. Ти такви људи су моћна оружја глобалистичке приче јер их онај из сенке намешта и напујдава како му се свиђа, углавном медијски. И онда се глупоћа умножава до нивоа апсурда а морал срозава до нивоа животиње (и испод тога). Риалити је најбољи и најекстремнији показатељ таквих прљавих прича али је историјат много дуг. Код нас Срба, што је од комунизма наовамо телевизор учинио зла, па, најгоре војске света нису толико успеле. Пре неки дан, тачније јуче, нешто гледах на Јутјубу, па видех неку сцену из једне дегутантно-дебилско-крембилске популарне наше серије „са рекордном гледаношћу“ и рекох ‘ајде баш да је погледам, можда ја имам исувише екстреман став. Не, ја имам и благ став. Њих треба тужити за увреду србске части и србског сељака јер га приказују као дебила и морона, полуретардираног, са већ толико исфорсираним ‘бајаги јужњачким акцентом (уствари, оно више ни будали није смешно) а све је то део дебилизације јер се „наш човек“ прво тиме накљука (као некад „Жиком“), онда му се певачице које читају Толстојевског извриште са Пинка а онда га бетонира риалити у вечерњим часовима и он, тако ђавоиман, напунивши батерије бесмислом и ђаволштином, савршен је пројекат новог светског поретка да му се шапне у уво: “Ти можеш, ти знаш, само напред, побеђујеш!“

Е, то такво, на тим темељима изграђено друштво онда изгуби компас између стварног и нестварног и онда је таквом друштву, неозбиљном, дрогираном, са Мики-Маус зрелошћу свести могуће и да му понудиш и болест која настаје и нестаје кад коме треба, отвараш и затвараш школе кад хоћеш, једног дана стиснеш неко дугме и сви одемо у ваздух али шта има везе: show must go on. Такво паралисано друштво, дакле, праву опасност не осећа јер се жаба већ скувала и онда они који још нису довршени процесом кувања или они који и категорички одбијају да се скувају бивају жртве скуване већине или мањине (која успева да влада преко безобразлука) и …ту прича почиње.




Сав овај увод (а поменуте теме, о њима могу књиге да се напишу) је сагледавање кроз пакао наше народне душе, у коме се она тренутно налази, како ми у свим сферама, будући тако опакљени, вртоглаво јуримо ка дну, али мене посебно занима једна у коју имам непосредан увид а бојим се да катастрофа превиђања исте нимало није озбиљно сагледива осим код нас можда који имамо непосредан увид у њу. Ради се о тзв. Онлајн или не-онлајн настави- шта изабрати? Дајем, дакле, своје мишљење „са терена“ (мада је то и мишљење већине мојих колега мада не знам колико су свесни пакла који следи уколико опет упали „онлајн“ о коме се шушка за јесен а можда је и то испразна будалаштина испразних људи).

Ја сам категорички противник тзв. „Он-лајн“ наставе јер ће то, одговорно тврдим, упропастити нашу већ прилично оштећену школу (разним неразумним реформама које су забибериле невладине организације јасног порекла). Тачније, неће је упропастити, оно ће означити њен крај, бар код нас, Срба. Дакле, фаме-појавило се једно дете заражено! Два! Узеће вам децу! и сл. могу такође бити контролисане од неког и намерно пуштене у слободан промет а ради прикривања неких других ствари које се раде. Може бити-питање Косова које се решава, или трајно осакаћивање ваше деце јер да се у школу иде преко телевизора, сви би одавно тако ишли. Ниво који се постиже преко телевизије је у рангу тројке а ниво који остаје у дечјим главама је на нивоу мршаве двојке и јединице. Другим речима, немају благе везе са оним што је каобајаги учено, чак ни добри ђаци, чак ни деца школованих људи. Једино су извукли своју децу они који су у овом периоду плаћали приватне часове.

Предајем вишим разредима Основне школе математику и одлично знам шта говорим. И не само ја, већ и све моје колеге које раде и по другим школама. Моји ђаци, чак и они најбољи, на иницијалном тестирању, радили су и теже задатке а задатке из области рађених преко телевизије су сви, апсолутно сви прескакали, ма колико ти задаци били лаки. Ја сам, сумњајући пре тога, на основу њихових изјава, да из једне области немају благе везе ништа, једном одељењу, добром одељењу, дала скроз елементарну ствар, требали су да ураде два потеза шестаром и један лењиром, они нису појма имали о чему се ту ради и потпуно прескочили то или већ нажврљали неку глупост. Исти је случај колега у другој школи који су остали запањени незнањем својих ђака. А синоћ сам причала са колегеницом из треће школе, случај исти.




Дакле, тих 3-4 месеца су бачени у воду што се образовања тиче.

Сваки родитељ је, нормално, забринут за своје дете. Али, нема сваки родитељ добро расуђивање јер чак и они који мисле да расуђују по своме, мислим да су веома мало свесни до које мере може разним играма да буде контролисан начин размишљања човека данас. Код нас је популарно апокалиптично залетање и пренебрегавање једне форе манипулације друштвом која се обилато користи.

Прво, док у конкретном случају држава не начини неки глуп потез, Шарчевићеве изјаве које исецају из новина и просветни радници и родитељи, могу бити само изјаве. И Вучић је рекао да ће до октобра да вакцинише два милиона људи па ми није познато да је једну ћораву мачку вакцинисао. На крају, то није борба, можда непријатељ ко све то смишља и има то за циљ, да одустанемо од школе. Билу Гејтсу не требају паметни, развијеног размишљања, њему требају зевачи у екране, хипнотисани и унезверени а оволико инсистирање на „дигитализацији“ стварно не мирише на мудрост.

Има једна веома позната фора када хоћеш да нешто прође у друштву, ти онда изјавиш (мислим на политичаре) нешто много грозније и друштво се шокира. И онда га замлаћујеш тиме неко време а онда као одступиш. И док се друштво одшокирава и мисли да је однело победу, ти му увалиш оно што си хтео и то прође готово невидљиво јер друштво је још увек под утиском оног већег зла. А тако припремаш терен постепено за веће зло које ће кроз одређено време са развијеном стратегијом деловања и проћи, бар је такав план.




Е, тако и ово. Док се родитељи баве овом, по свему судећи, полуизмишљеном, веома чудном и до бесмисла доведеном болешћу, да ли ће се она појавити у школама или неће, да ли ће им неко узети децу или неће, у сенци пролази и питање Косова, и то што та иста деца ће сутрадан бити унакажена за даље образовање јер та телевизијска настава није адекватна за истинско образовање деце а да би се довела до одговарајућег нивоа, за то је потребно време и модел који ми немамо.

Постоје науке где се нешто може надокнадити, ако се испусти, залагањем детета уз мању помоћ. А постоје и науке где се не може надокнадити, каква је математика, или, ако може, онда то иде уз коњске напоре и, у најчешћем случају, брдо истеране лове из џепа родитеља јер, чак и они који имају потребна знања да детету покажу, не могу се бавити тиме јер имају и своје послове, и своје кућне обавезе и, углавном, не једно дете.

Хвала Богу, постоје родитељи који су се на време отрезнили и већ знам неке чија су деца сама писала захтеве да желе сваки дан да иду у школу и да им се то омогући а знам и оне који ће тражити да час траје 45 регуларних минута а не ово где се једва састављаш.




На крају крајева, да људи стварно падају мртви на све стране, ја бих и поверовала да је дотерало цара до дувара па ‘ајд’, дај шта даш од тих модела за школу. Али мислим да би човек који је живео пре 50-ак година, можда неку више, био згранут овим свепопуларним циркусом да га пустиш међу нас и мислио би да је дошао међу гомилу лудака која се добро забавља. Прво, тестирају те тестовима чија је тачност отприлике 50%-50%. То није озбиљно за игру ринге-ринге-раја а ми овде причамо о „заразној болести“. И тако истестиран, здраво за готово, аха, смештај, изолације, ово-оно, шоу програм. Неозбиљан је по мени тест са 95% тачности (дакле, промашује сваког двадесетог) за овако „озбиљан“ проблем а тек овај шоу програм. Тако је, најозбиљније, прошао један мој пријатељ. Вратио се из САД, па се тестирао, па ваљда није, па јесте, па на крају-јесте, да, имаш Корону, па га слали на Сајам у Београд, па му после радили антитела па онда као-не, ипак немаш. Ово звучи као дебео случај шизофреније. Он сада треба да тужи државу јер су га можда на Сајму и довели у контакт са стварно зараженим а пошто је то „страшна, заразна болест“, дакле, потенцијално су га тако довели у животну опасност.

Пре два месеца била сам у манастиру надомак Чачка где има тридесетак монахиња. И игуманија каже: „Нас овде никад не мимоиђе ниједан вирус, прехлада и сл., гледај колико нас је, а сад толико заражених у Чачку, код нас нико.“ Ту, у манастиру ми једна Београђанка исприча да плаћају људе ваљда по 500 евра да потпишу, кад им неко умре у болници, да је умро од тзв.Короне. Исту причу чула сам у аутобусу од човека који је седео иза мене када сам од Чачка путовала до Ниша, пар дана након тога. Ја сам чула од медицинских радника да постоји нека респираторна инфекција али да је направљен циркус-направљен је. Ово све не звучи, пре свега, зрело, али је савремено друштво толико ваљда отупело да све има прођу.

И сад, кад погледаш ове чињенице, колико је све ово озбиљно, и онда помислиш да неко децу при оваквој озбиљности хоће да сведе на забаву преко телевизије и сличан шоу програм-та деца неће бити ни за шта сутрадан, буквално све моје колеге кажу-„затворе ли опет школу, деца су завршила каријеру.“ Или нека родитељи спреме пар стотина евра за часове јер, понављам, математика са телевизије није математика са којом ће неко једног дана озбиљно да се бави. А онда ће да одустане од ње. Можда и од школе. Можда ће се запослити у фабрици. Била Гејтса. Или неког њему сличног. А можда је то и циљ.

Мислите о томе.
Ја рекох и спасох душу.



Ивана Стојановић / Балканска геополитика

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.