ТЕРМИТИ У СТАБЛУ ЦРКВЕ

Некада чувена по правовјерју и светосавском духу,данас по одпадништву највећег степена,епархија Захумско херцеговачка и приморска СПЦ не престаје да тоне у јерес екуменизма и унију са латинском јереси.

Скандали које епископи и свештенство ове епархије чине су у многоме превазишли и њихову браћу катулике.Када кажем епископи епархије то може звучати апсурдно и чудно,али истина је да ова епархија има три епархијска епископа ,умировљеног али никад смиреног Атанасија Јефтића,епископа Григорија главу епархије ,и Димитрија Рађеновића вршиоца дужности епископа ЗХиП. И поред три епископа духовно стање је као да нема ни једног.

Традиција одпадништва утемељена Атанасијем Јефтићем се непрекидно наставља тако да у задњих неколико година ова епархија у својој историји има широк спектар антицрквених екцеса од исповиједања јереси Филиокве,служења помена званичницима НДХ -усташама у Дубровнику,увођења жена у олтаре,заједничких молитви са катулицима,па све до заједничкиг причешћивања.

На Бадњи дан 2018 године у Саборном православном храму у Дубровнику свештеник СПЦ Стеван Ковачевић причестио је дон Хрвоја Катушића викара дубровачког бискупа Узинића.Исти свештеник је служио помен званичницима НДХ испред споменика са грбом НДХ. 

Св Јустин Поповић о причешћу каже следеће: “Тајна Евхаристије назива се Причешћем μεταληψις, јер се њоме причешћујемо Божанства Исусова. А назива се заједничарењем – κοινωνια -, и уистини она то јесте, јер преко ње ми ступамо у заједницу с Христом, и узимамо удела и у Његовом телу и у Божанству; с друге стране, преко ње ми ступамо у заједницу један са другим и сједињујемо се. И пошто се сви причешћујемо од једнога хлеба, то постајемо једно тело Христово и једна крв, и чланови један другоме, јер смо сутелесници Христови – συσωμα Χριστου. Стога се свом снагом чувајмо да не примамо причешће од јеретика – αερετικων, нити да им дајемо. Јер Господ каже: Не дајте светиње псима, нити мећите бисера свога пред свиње (Мт. 7, 6), да не постанете учесници њиховог зловерја – κακοδοξιας (= злоучења) и осуде. Јер ако заиста бива сједињење са Христом и једног са другим, онда се заиста добровољно сједињујемо и са свима онима који се заједно са нама причешћују.“

Причешћивање дон Хрвоја Катушића у Саборном храму СПЦ у Дубровнику

Дакле као што из његових ријечи видимо поступак свештеника Ковачевића је проблем цијеле Цркве ,а не његов лично и не проблем поменуте епархије.Проблем је у толико већи јер реакција сабора и синода изостаје.Па се поставља питање да ли је то уопште Црква када се то неопажено и редовно провлачи и догађа? 

Која је то „Црква“ када су чланови један другоме сједињени у једно тијело и дон Катушић,лажисвештеник Ковачевић и лажипатријарх Иринеј? Да ли чинимо гријех одлазећи на литургије и причешће код истих ? Јасно је да ту Цркве православне нема нити је под тим околностима може бити,а причешћујући се код свештеника који су у „једној чаши и духу „ са Катушићем и Ковачевићем јасно је да чинимо гријех.

Канони Цркве који су врховни ауторитет у Цркви Христоој јасно и децидно забрањују ово што јерархија СПЦ ради,а такође нама као истинској дјеци Цркве православне забрањује да са таквима општимо. Забрањује да имамо удјела у њиховом злу у које лукаво увлаче неуки народ.

Ђ.К.