Коме у БиХ прете „тихе ликвидације“ које се јавно пропагирају?

ОДАВНО се није тако жустро расправљало о некаквим горућим и за Босну пресудним темама него што је то ових дана забележила сарајевска јавна сцена.

„Бошњачка патриотска интелигенција“ у саставу три новинара, три писца и три интелектуалца покренула је замашну дебату о томе ко би могао а ко не би могао бити „босански Чарли“.

У сјенци ових тлапњи остала је да чами информација о неуспјелом покушају репризе терористичке акције у Паризу.

Детаљ да је мушкарац који је мачетом напао и ранио двије особе, те признао да је мета његовог напада био сатирични магазин „Шарли ебдо“ – заправо муслиман, сарајевска штампа је прећутала.




„Овај напад се догодио испред зграде у којој је 2015. године пуцано у запослене овог магазина“, извјестио је Бошњацима сарајевски „Дневни аваз“.

Пуцано у запослене? Не, није пуцано.

У терористичком нападу на редакцију листа „Шарли ебдо“ 2015. исламски терористи, браћа Саид и Шериф Куаши, наоружани аутоматским пушкама, сачмарицом и ракетним бацачем упали су у просторије сатиричног часописа и убили 12 људи, укључујући два полицајца, главног уредника и тројицу водећих карикатуриста.

Муниција којом је пуцано произведена је у Фабрици „Игман“ Kоњиц, БиХ.

Средином новембра исте године у серији напада у Паризу убијене су 153 особе. Само у концертној дворани Батаклан – 112 особа.

Од осам нападача, исламских терориста, нико није преживио а њих седморица разнијели су се, активирајући експлозив којим су били опасани.

Аутоматске пушке кориштене у овом терористичком нападу такође су поријеклом с Балкана – из Босне.

О овим догађајима у Босни се нерадо говори.




Да је списак исламских босанских терориста дуг, знају то сви па и министар безбједности БиХ Селмо Цикотић, Алијин генерал, који је у шали волео да каже да су терористи у ствари туристи.

Ових дана су у јавност процурили обавијештајни подаци како су исламски терористи у БиХ, вехабије и Аскери, у три наврата покушавали убити Милорада Додика, Александра Вучића и Александра Вулина. Додуше, познати напад на Вучића им је, у Сребреници, замало и успјео.

Али, иако не воле причати о томе, Бошњаци када остану сами, не крију симпатије за овакве терористичке акције а у име свих њих јавно проговара „књижевник и новинар“, припадник Европског покрета у БиХ Мухамед Махмутовић.

Он често хвали терористе па и оног из Зворника, што је 2015. убио полицајца.

Махмутовића величају сарајевски медији и катарски „медијски гигант“ „Ал Џазира“.

Kад је Неџад Латић 2018. на порталу „Боснија тајмс“ написао за Махмутовића да је прави „бошњачки ’Шарли ебдо’ и да представља увредљиву, живу карикатуру са именом Посланика“, стекао се погрешан утисак да је Латић добро мислио, али да се лоше изразио.




Ипак је „Шарли ебдо“ сатирични магазин који су сарајевски медији називали „јеврејским памфлетом“ што је исмијавао „геноцид у БиХ“ још 1994, дакле и годину дана прије трагедије Сребренице, те да представља „највећи симбол вређања ислама у свијету“.

Kада неког у БиХ упоредите с тим магазином, значи да сте му нацртали мету на челу.

Код Махмутовића то бива другачије. Његова популарност у народу расте, нарочито након трибина из 2018. на којима је представио књигу „Тихе ликвидације“.

„Ја сам за тихе ликвидације… Ја бих основао одреде за тихе ликвидације, да и међу нама побију оне који нас коче и воде кривим путем!“

На опаску модератора да се све снима, писац из Kракаче код Цазина одговара: „Нека се снима.“

„Многи питају хоће ли се наставити мој роман и тихе ликвидације. Ја се надам да ће се наставити обадвоје, и ликвидације и роман“, додао је поносно том приликом.

Да ли захваљујући величању тероризма и тихих ликвидација или неким другим заслугама, тек Махмутовић је 2019. свечано примљен од стране предсједника Скупштине кантона Сарајево, познатог кошаркаша и наде сарајевске политичке сцене Елмедина Kонаковића.




Аутор идеје о неопходности тихих ликвидација ових дана је на сајту „Bosnjaci.net“ свој текст посветио Фатмиру Алиспахићу, новинару и уреднику исламске телевизије „Игман“ у БиХ и аутору магазина „Дефтер хефте“.

Наслов Махмутовићеве анализе гласи: „Фатмир Алиспахић – босански ’Шарли ебдо’“. Ови редови, подсјетимо, долазе из пера човјека који се из Шведске вратио у БиХ 2005. кад се увјерио да је рат „стварно завршен“.

Данас Махмутовић вјерно штити интересе Исламске заједнице БиХ. Он сматра да је „јутјубер Чарли прешао сваку границу“.

Износећи мишљење да у ИЗ „Фатмира сматрају тоталном будалом, па се нико и не оглашава“, открио нам је понешто – да су Американац Чарли и Француз Шарли једно те исто.

„Чарлијеви напади на Исламску заједницу могу се поредити са нападима окорјелих четника и усташа“, оцењује Махмутовић.

Фатмир је наиме критиковао Исламску заједницу БиХ, реис-ул-улему Kавазовића и првог сарадника (директора вакуфске дирекције Заимовић) због управљања вакуфима (задужбинама), продаје мезарја у Бањалуци и друге имовине, коју су вјерници вјековима поклањали Исламској заједници.




Реаговали су сарајевски и бањалучки меџлис Исламске заједнице а врх ИЗ БиХ, тј. Ријасет, и без оштрих ријечи смјенили европског муфтију Османа еф. Kозлића због радњи које је чинио у вријеме док је вршио дужност главног бањалучког муфтије.

Исламска заједница је разумјела шта, ко и из којих разлога брани и оспорава у патриотској дебати која је преплавила БиХ.

Они оштроумнији јасно препознају худу балијску работу. А балилук никад није представљао лице бошњачког идентитета него је увијек био његово мрачно и агресивно наличје.

Џевад Галијашевић



ИЗВОР: http://www.pecat.co.rs/2020/10/pisma-iz-tamnog-vilajeta-carli-nije-lagao/

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.