Барбадос република: Прво су “протерали” британску краљицу, а сада ће тражити и одштету због трговине робљем

Fotografija: Džejn Barlou

Пре овог новог таласа, претходни пут када се низ удаљених доминиона ослободио краљице Елизабете, биле су још седамдесете, а покрет “Блек пауер” охрабрио је три карипске земље да себе прогласе републикама. Сада, у јеку покрета “Блацк Ливес Маттер”, Kариби се можда поново окрећу против крунисане главе.

Шеснаестог септембра, Барбадос је саопштио да ће уклонити Елизабету са места шефа државе и да ће постати република до новембра наредне године. И Јамајка разматра да ли да се окрене од монарха. Сент Лусија и Сент Винсент и Гренадини такође флертују са том идејом, иако је на Сент Винсенту 2009. одржан референдум, и предлог да постане република није прошао.

Овог пута би исход могао да буде другачији, кажу експерти за Kарибе. Масовни протести против полицијског убијања црних људи у Сједињеним Државама поново су долили уље на ватру старим дебатама о наслеђу некадашње монархије. Та дебата неизоставно укључује и 94-годишњу краљицу, чије се царство можда смањује, али и даље у Kомонвелту укључује 16 земаља широм света, од Kанаде до Новог Зеланда.

“Барбадос би могао да буде прекретница”, каже Ричард Дрејтон, професор империјалне историје на Kингс колеџу у Лондону.




Премијерка Барбадоса, Мија Мотли, најзаслужнија је за развој овог покрета и скидање, како воли да каже, колонијалних окова. У говору који је спремила за генералну гувернерку Барбадоса, Сару Мејсон, Мотлијева је написала: “Дошло је време да своју колонијалну прошлост напокон оставимо иза себе. Барбадосу треба шеф државе са Барбадоса.”

Мија Мотли је, приметили су аналитичари, позвала Британију и друге колонијалне силе да плате репарације Барбадосу и суседним државама због трговине робљем која је трајала од 1627. до 1807. године.

“Не знам можемо ли да кренемо напред уколико пре свега не дође до суочавања са оним што је било, уколико се не призна оно што је рађено и не добијемо извињење због тога, и због векова који су уследили, а током којих су наши људи остајали без богатства и без живота”, рекла је она у јулу.




Иако је покрет “Блацк Ливес Маттер” убрзао одлуку Барбадошана, аналитичари подсећају да се Барбадос заноси идејом да постане република још од седамдесетих година прошлог века.

Реакције на одлуку нису биле толико гласне.

“Старија генерација би можда имала нешто да каже о свему, али млађе једноставно није брига”, каже Kамила Скот (30), која ради у једном хотелу. “Ја мислим да ово није ништа лоше.”

Један званичник Бакингемске палате оценио је да се Барбадос већ дуго кретао ка овом кораку. Други кажу да су вести ипак уздрмале краљевску породицу.




Дики Арбитер, који је радио као краљичин секретар за штампу од 1988. до 2000, каже да она све посматра с филозофским миром.

“Барбадос је независна земља већ 54 године”, каже он. “Она је довољно прагматична да схвати да је било само питање времена када ће се одлучити да поставе свог шефа државе.”

Овај текст објављен је у новом броју Њујорк тајмса на српском, који се добија на поклон уз сваки примерак Недељника од четвртка, 8. октобра



Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.