Немачки историчар: Пандемија вируса корона најављује крај епохе глобализма

(Фото: Steve_Allen/Depositphotos)

Велика је вероватноћа да ће 2020. година бити прекретница која ће ући у историју као година промена, каже Андреас Виршинг, шеф Института за савремену историју у Минхену и Берлину. Према истакнутом немачком историчару, већ постоје знаци да би пандемија вируса корона могла да оконча еру глобализације, преноси немачки „Велт“.

Пандемија вируса корона је свела мобилност широм света на нулу и то неће проћи без последица наводи историчар.

Виршинг у пандемији вируса корона види могући крај епохе. „Постоји много доказа да ће 2020. година ући у историју као прекретница“, каже Виршинг. „Иако то још увек не знамо са сигурношћу, постоје назнаке за то, посебно када је реч о глобализацији.“

Он сматра да ће доба интернационализације и глобализације, које су постојале током последњих 50 година, претрпети значајне промене, ако се уопште не заврше.

„Међународна мобилност је важан знак глобализма, она је практично на нули у последњих шест месеци, што је просто запањујуће. Међународна подела посла, која је омогућила глобализацију, сада ће бити тестирана. Пандемија је открила зависност Европе и Запада од робе из Азије, попут маски или лекова. То такође неће остати без последица“, наводи историчар.

Значај националних држава, које се некима у доба глобализације више нису чиниле тако значајним, поново ће порасти. Према немачком историчару, националне државе и њихове владе и институције биле су једини играчи на пољу политике и администрације, способне да делују током кризе настале услед вируса корона и да доносе одлуке о затварања граница, пише „Велт“.




Насупрот томе, међународне организације и удружења, попут Светске здравствене организације или Европске уније, нису биле способне да предузму ефикасне мере. Епоха глобализације је, са брисањем граница и растућим слободним кретањем финансија, робе и људи, знатно успорена.

Виршинг сматра да пандемија вируса корона тешко може да се упореди са претходним преломним тренуцима. Током последњих великих епидемија грипа 1957. године и 1968-1970. године предузете су далеко мање мере.

„У том смислу, тачно је рећи да смо данас суочени са највећим изазовом од Другог светског рата“, каже историчар. „Међутим, не смемо заборавити да су пад Берлинског зида и крај комунизма за трен променили услове живота милиона људи у Европи. Али то је био политички догађај и сасвим другачији план“.

Он сматра да је расположење јавности сада превише оптимистично и да не одговара стварном стању ствари.

Економске последице пандемије ће бити велике. Постоји опасност од дуготрајног колапса потражње и великог броја банкрота. Историчар се плаши и „још огорченијих политичких одлука, упркос свим површним јединствима“. Предвиђа да ће „границе опет бити важније и можемо се само надати да слобода кретања унутар Европе, као једног од највећих достигнућа Европске уније, неће бити дуго кршена“.




Он не верује да ће пандемија значајно променити људе. Став који сугерише да вирусна криза може носити нешто релативно добро и да крије нове шансе Виршинг сматра циничним према онима који се морају борити за своје постојање или здравље.

Пандемија може постати катализатор за већ постојеће трендове.

„То би могло да представља позитиван развој за заштиту климе, технолошке иновације или другачији однос према масовном туризму“, сматра историчар.

Међутим, криза би, такође могла изазвати социјалну неједнакост и национализам, упозорава немачки лист „Велт“.



Спутњик

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.