Зашто држава “притиска” фриленсере и шта они планирају даље?

Закон о порезу на доходак грађана, на основу ког је бројним домаћим фриленсерима Пореска управа “запретила” ретроактивном наплатом петогодишњих намета, одавно се не примењује како треба, а многи који су радили преко интернета нису ни знали за његово постојање. Иако тај закон постоји у скоро неизмењеном облику од 2001. године, они нису добијали претходно обавештавања о томе како функционише, а чак и када су знали да су обвезници нису знали како да га плате, оцењује Марио Рељановић, научни сарадник на Институту за упоредно право у Београду.

Он је током дискусије “Порези, држава и рад преко интернета – статус фрилансера и њихова будућност” казао да претпоставља да је Пореска најавила ригорознију наплату “због мањка новца у буџету”, а наводи да ће ако државни органи буду контролисали све девизне приливе потенцијално опорезовати “стотине хиљада, до милион” грађана, који можда не раде онлајн, него добијају дознаке из иностранства.

“(Људи који добијају дознаке), иако су морали, можда из незнања нису пријављивали те поклоне као неопорезив приход. (За фриленсере) сама стопа пореза од 10 или 20 одсто је превисока, а када се на то додају обавезе и доприноси, добија се да би скоро половина прихода (оствареног путем фриленсовања) може отићи на плаћање намета”, казао је Рељановић.

Додаје да потенцијални проблем није само величина намета, већ и несрећна околност што људи сами морају да пријаве своје приходе у року од 30 дана.

“Чак и када не плаћате морате да поднесете пореску пријаву… Не постоји и даље да вам сама Пореска управа израчуна колико треба да платите. Та рачуница је таква да је ни ја, као неко ко се разуме у пореско право, не бих могао тачно (да наведем). Просечна особа би требала да унајми рачуновиђу или научи рачуноводство”, сматра Рељановић.

Због тога би уплату тог пореза требало олакшати, а права фриленсера би требало јасније дефинисати другим законима.

“Реформа би морала у два правца, прво да се пронађе одговарајући економски модел фриленсера, где би били препозната њихове (потребе), а други би требао да их закон препозна као раднике. Они не поседују ниједно право, социјално имају једино ако су имали доприносе (од других послова)… На дуге стазе треба искористити могућност да се кроз Закон о раду да шанса фриленсерима коначно препознају као нека врста радника, са социјалним правима”, оценио је Рељновић.

Он сматра да је парадоксално да држава најављује пореске олакшице за “дигиталце” који долазе из иностранства, које жели да мотивише да дођу и свој новац троше у Србији, а да истовремено демотивише домаће фриленсере.

“То значи да дајемо подстицаје страним држављанима, а кажњавамо наше који раде то исто… Мислим да после ове буке нико неће моћи да каже да није чуо да порез постоји. Иначе, и то што не знате да порез постоји вас не аболира од плаћања”, закључио је Рељановић.

Додаје и да не сматра да ће милион људи добити кривичне пријаве, већ да ће се порез наплаћивати методом мањег или већег случајног узорка, што би значило да ће појединци ипак бити процесуирани.

“Све по јединственом приступу из 19. века ‘хајде да ми њих мало нагазимо па ће они да поштују закон’, уместо да се спроведе неки дијалог. Ваша снага управо лежи у броју, фриленсера сигурно има десетина хиљада, а када се додају и други кои могу да буду угрожени можете доћи до респектабилног броја”, сматра Рељановић.

Члан иницијативе радника на интернету и организатор дискусије Миран Погачар каже да “нико у пореској није могао да им каже” како ће се наплата спроводити и да “мали број људи зна како ће (ситуација) да се развија даље”.

“Фриленсери имају ужасан положај, а он ће вероватно бити још гори у будућности”, оцењује Погачар.

Додао је и да тренутно не треба покушавати заштиту права индивидуалним тужбама или иницијативама за оцену уставности одлуке, већ да треба наступити као колектив.

У сврху тога, људи окупљени око групе “Иницијатива радника на интернету” најављује основање удружење које ће заступати права свих онлајн радника, као и посебне Фејсбук странице на којој ће бити качене све објаве које се тичу овог питања.

Пореска управа је прошле недеље позвала сва физичка лица, која нису поднела пореске пријаве девизних прилива из иностранства, да то самоиницијативно ураде како би избегли прекршајну одговорност.

Након тога, на друштвеним мрежама организовано је више неформалних група за суочавање са овим проблемом, а петиција “Не уништавајте фриленсере” је премашила 11.000 потписника.

Нова економија