Именовање Петра Петковића за директора Канцеларије за Косово и Метохију је класичан пример када један политичар због каријере и привилегија напрасно мења идеологију

Петар Петковић

У време потписивања Бриселског споразума Петар Петковић се налазио на функцији портпарола Демократске странке Србије и био је посланик исте странке у Скупштини Републике Србије. Тада се истицао у јавним наступима и као портпарол ДСС-а у жестокој критици Бриселског споразума називајући га издајничким. Креаторе тог споразума Ивицу Дачића ондашњег председника владе и Александра Вучића првог потпредседника владе сасвим оправдано је називао издајницима. Али до када? До оног момента, а то је само после годину дана, када ДСС на изборима 2014. године није прешла цензус. Петар Петковић журно мења политички табор и прелази у онај издајнички само што сада хвали Бриселски споразум. Толико о моралу овог млађаног политичара који је узгред буди речено осим политичких наука студирао и теологију.

Али кренимо редом. Петар Петковић је 2006. године постао припадник Активног центра који је деловао под патронатом Демократске странке Србије. Задатак тог истог центра је био да на трибинима широм Републике Србије грађанима предочи да борба за Косово и Метохију тек почиње, да је то део српске територије и да се за тај простор мора по сваку цену борити. Чланови тог Активног центра су између осталих били и Марко Ђурић, Никола Селаковић и Милош Јовановић.

Марко Ђурић је био у „Отпору“ током рушења режима Слободана Милошевића а онда је опет због каријере постао српски националист и симпатизер ДСС. После доласка СНС на власт постаје политчки саветник, не зна се по ком питању, Томислава Николића чије редове је брзо напустио прелазећи код Александра Вучића. Остаће упампћен по томе што је говорио да смо победили Албанце са 5-0 а ми смо у оквиру тог резултата сепаратистима предали и полицију, и судство, цивилну заштиту, телекоминикације… Остаће и упамћен по сервилним, френетичним аплазуима којима се диви свом великом шефу Александру Вучића и глупавим изразом лица док аплаудира. Постао је рекордер у дужини аплаудрања због чега је награђен функцијом амбасадора Србије у САД.




Никола Селаковић је по доласку на власт СНС постао прво министар правде а онда због верности и генерални секратар кабинета председника Србије. Манир му је да повећава број Албанаца. Њихов број је по речима саветника прво био милион и 700 хиљада па милион и 900 хиљада па је онда прешао два милиона и то у времену када су Албанци са КиМ масовно мигрирали из економских разлога у земље Запада. На скупу у Лапљем Селу после оваквих измишњених статистичких података о броју Албанаца био је грубо извиждан од присутних Срба.

Милош Јовановић је већ посебна прича. Био је посланик и потпредседник ДСС коју је једно време напустио. Као асистент на правном факултету у Београду мало је застао а онда га је Александар Вучић преко декана изгурао за доцента на истом факултету. Опет уз помоћ ондашњег председника владе Александра Вучића а мало и уз помоћ БИА долази на чело ДСС наследивши Санду Рашковић-Ивић која је била жесток критичар режима Александра Вучића. Овај лажни опозиционар први је лансирао идеју да се са Српском напредном странком може бити у коалицији на локалном нивоу а опозиција на парламентарном што се на делу не види. Пре подне је Милош Јовановић на Врачару и Вождовцу где је ДСС са СНС-ом била у коалицији, одлучивала о пословном простору, а после подне наводно бранила јужну спрску покрајину од тог истог СНС-а.




Политчки глупо и имбецилно. Без обзира на изборне услове ДСС је учествовала, као и сви лажни опозиционари, на протеклим парламентарним избоирма, а на задњим председничким је гласала у корист Александра Вучића на Републичкој изборној комисији. Данас је опет у општини Стари Град коалициони партнер СНС. Сам председник Србије је знао да каже да му је Милош Јовановић најомиљенији опозиционар а за узврат од стране председника Демократске странке Србије никада се ниједна горка реч није чула на рачун Александра Вучића. Вреди поменути да је одмах по доласку на чело ДСС Милош Јовановић за председника политчког савета поставио Милоша Ковића који је до скоро био на тој истој функцији.

За младе људе је карактеристично да су принципијелни, да су истрајни, са јаким моралним начелима и да без обзира на било какве и које материјалне привилегије остају верни својим идејама. Нажалост, има и супротних примера. Ова четворица поменутих политичара су типичан пример политичких метеморфоза због личних интереса.



Косовска Митровица
20.10.2020. године

Информативна служба

Народног покрета Срба са Косова и Метохије
„Отаџбина“

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.