Kако је стари заселак постао познато етно-село

0

Foto: Pixabay

За кратко време смо успели да реконструишемо пет кућица, вратили им стари сјај, трудимо одржимо културни и уметнички карактер какав је село имало пре 100 или 200 година каже за Нову економију Сања Kнежевић, програмска директорка Института за дигиталне комуникације (ДМИ) и власница Етно-села Слатковац.

“То имање је заправо моја чукундедовина, написала сам пројекат реконструкције, а осим породице која ме је тада подржала, нико други није имао слуха за тако нешто. Али ми смо толико чврсто веровали у ту идеју, и даље смо пуни ентузијазма”, каже Сања Kнежевић.

Додаје да је на идеју о пројекту дошла као студент археологије са 23 године и да је заједно са својом породицом за кратко време успела да реконструише пет кућица и врати им стари сјај.

Сања се сада, поред етно-туризма бави и дигиталним комуникацијама, па то сада помало баца у други план бизнис који је покренула. То искуство јој је, како каже, помогло да савлада све аспекте предузетништва и да „научи да учи у ходу”.




ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!

„То је као вртлог који вас увлачи, у неким тренуцима нисам знала шта се дешава, само да морам да се прилагодим”, каже Сања.

Према њеним речима, када је дошла на идеју, сви чланови њене породице одмах су се са њом сложили, па су и енергија и ентузијазам пратили значај те иницијативе да се направи један културно-туристички комплекс и отпочне посао у ком ће сви уживати.

“То је био наш животни пројекат и прилика да породицу која је у том тренутку била раштркана по читавом региону поново окупимо, да заједно радимо на нечему што ће нас повезивати са прошлошћу и дати потпуно нову димензију будућности”, објашњава Сања Kнежевић.

Прочитајте још:  Путин НАТО бомбардовање Југославије назвао огромном трагедијом

Циљ реализације како каже био је и да се свету покаже Србија онаква каква није виђена, односно онако како је изгледала у прошлом веку, када су људи имали духа и били окренути једни према другима, када су волели своју землу и радили на њој уживајући у сваком тренутку.

“И све то кроз само један засеок који је већ са рађањем идеје почео да живи своју бајку”, додаје саговорница Нове економије.




Слатковац се иначе налази у селу Латковац, што је територија Општине Александровац, а током године, изузев ове у њему организују различита културна дешавања, позоришни фестивал, фестивали класичне и извоне музике уметнички кампови, сликарске колоније, кампови за децу из дијаспоре.

ШТА ПОРУЧИТИ МЛАДИМ ПРЕДУЗЕТНИЦИМА

Сања каже да у неким тренуцима током реализације пројекта ни сама није знала шта јој се дешава, али је знала да мора да се прилагођава и да мора да се учи у ходу.

“То ми је све била одлична припрема за све оно што ме је касније сачекало на путу развоја мог професионалног живота”.

Сада када врати филм, каже да помисли како је то било наивно и како је све могла да смисли само 23-огодишња студенткиња. Међутим, резултат је да су само девет месеци након почетка грађевинских радова примили прве стране госте. Програмима који нису уобичајени за домаћи или сеоски туризам успевају и да их, како каже, задрже.

Велики мотив је био и да се ради због отплате кредита, а промоција засеока кренула је када и грађевински радови.



Нова економија

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

Будите први који ћете сазнати најновије вести са Васељенске!

СВЕ НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ НА ТЕЛЕГРАМ КАНАЛУ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *