Марија Мономенова: Страшно упозорење Старца Јефрема Аризонског Христос је веома гневан!

Старац Јефрем (Фото: Принтскрипт)

Сајт «Orthodox Ethos» је, 12. новембра ове године, са благословом намесника православног манастира Светог Антонија у Аризони објавио страшно упозорење. Немам никаквог основа да сумњам у истинитост написаног, јер је објава стигла на личну пошту непосредно од аутора објављеног писма, јеромонаха манастира Светог Антонија, Серафима.

У Христу јеромонах Серафим, манастир Светог Антонија Великог, Аризона, САД

Поштована браћо и сестре, шаљем вам ово писмо по благослову архимандрита Пајсија, старешине манастира Светог Антонија Великог у Аризони, САД, који је 1995. године основао блаженопочивши старац Јефрем Филотејски и Аризонски (упокојио се 2019. године).

Отац Пајсије ову посланицу шири зарад покајања и спасења људи у целом свету.

Старац Јефрем Филотејски, који се подвизавао и Господу се преселио у Аризони 7. децембра 2019. године, почетком новембра се јавио једној побожној жени из северне Грчке – не у сну, него на јави – при чему је она у том тренутку била са својом снахом. Снаха каже да се у једном тренутку њена свекрва просто „искључила“ и остала у таквом стању неких десетак минута. Сама та жена није била свесна колико је виђење трајало. Иако се њој старац после свеог упокојења већ јављао, овај сусрет с њим био је нешто ново. Кад се повратила, потресена виђењем, жена је позвала свог духовника телефоном, да би проверила да није у питању нека прелест (духовна самообмана) или је реч о правом виђењу. Видела је старца Јефрема веома ожалошћеног, како покушава да умоли Христа да измени ток догађаја који се збивају у свету на садашњи начин, баш онако како је старац упозоравао да ће се десити још док је био жив.




Старац је овој жени рекао: „Покајање, покајање, покајање! Христос је веома гневан! Данашњи људи се налазе у таквом духовном стању у коме не смеју да буду. Долазе велике несреће какве ни замислити не можете… Јадни ви, шта вас чека! Покајте се док има времена. Клечите и плачите, проливајте покајничке сузе, можда ће то Христа умилостивити…

То је повезано и са овим што се се сада дешава у САД-у… Много људи ће отићи на онај свет због онога што долази, многи ће отићи (умрети)…

Ви сте немилосрдни један према другоме, немилосрдни. Ви сте жестоки, буквално прождирете један другог.

Испричај о овоме свом духовном оцу и осталима…“

Жена, којој се јавио Старац Јефрем, била је његова давнашња духовна кћи и остала је у контакту са њим до његове блажене кончине.

Превод са руског: „Борба за веру“

Биографија старца Јефрема Аризонског

Архимандрит Јефрем Филотејски и Аризонски (Мораитис)

(24.06.1928.-08.12.2019.)

Наш савременик архимандрит Јефрем (Мораитис) – подвижник, пастир и мисионар, чијим напорима је препорођен монашки живот у многим атонским манастирима, а такође је и основано неколико обитељи у Америци и Канади. Отац Јефрем је духовно чедо, послушник и саподвижник чувеног атонског старца Јосифа Исихаста, који је у потпуности прихватио и наследио духовни опит свог великог учитеља.




Господ је призвао оца Јефрема на стазу монаштва још у младости и од самог почетка и на посебан начин засведочио Своје покровитељство над овим новоизабраним војником Христовим. „Било ми је деветнаест година, – пише старац у својим успоменама, – када сам ступио на пут у врт Богородичин, ка Светој Гори. Пут тај ка монашком животу указала ми је моја добродетељна и монахољубива мајка, сада монахиња Теофанија.“

У првим годинама немачке окупације Грчке, када је Јоанис (световно име оца Јефрема) морао, ради зарађивања за живот да напусти школу, у једном из парохијских храмова града Волоса њему се посрећило да сретне јеромонаха – атонита, раније припадајућег братству прослављеног подвижника Јосифа Исихасте. Тај јеромонах је, за младог Јоаниса, постао наставник и саветник, помоћник у његовом духовном узрастању. „Ја сам га изабрао за свог духовног оца и, благодарећи његовим беседама и саветима, каже отац Јефрем, убрзо сам почео да осећам како се моје срце удаљава од света и устремљује ка Светој гори. Посебно када ми је говорио о животу старца Јосифа, нешто се распламсавало у мени и постајале су ватрене моја молитва и жеља за што скоријим упознавањем њега. Када је, напокон, дошло то време – 26 септембра 1947 године, јутро, – бродић нас је полако пренео из света ка светој Гори: такорећи, од обале ововремености ка супротној обали вечности“.

Будући старац је завршио као један од најближих ученика Јосифа Исихасте – изванредног наставника монашествујућих, брзо узводећи предане његовом руководству од земље ка небу.




У заједници старца Јосифа, Јоанис је био најмлађи. Живот у њој је био суров и мало утешан с материјалне тачке гледишта али је изобиловао утехама духовним. И прва од утеха била је само општење са старцем: „Упознао сам га као истинитог богоносца. Изврсни духовни стратег, искусни у одбрани против страсти и бесова. Немогуће је било човеку, како год да је пун страсти, пробавити с њим и не исцелити се. Само ако би му био послушан“.

Главним занимањем монаха старац Јосиф је сматрао умну молитву, сједињавајућу човека са Богом, просвећујућу га Божанственом светлошћу. Сам он је био њеним великим делатником, непревазиђеним „богословом искуства“ и своја духовна чада је васпитавао у том духу, предавајући им до савршенства појмљену науку духовног делања. И какви би још примери, и какви „подстицаји“ били потребни братији, често видевши свога Страца после многочасовне молитве у стању благодати, када је лице његово видљиво сијало неземаљском, нетварном светлошћу.

Заједно са својим учитељем отац Јефрем је провео дванаест година – толико, колико је отац Јосиф проживео од тренутка њиховог првог сусрета, – у буквланом смислу упијајући у себе његово учење и руководство. Господ је удостојио послушника да послужи свога старца до последњег његовог даха.

Бивши изабран за игумана светогорске обитељи Филотеј и савршено успоставивши његов унутрашњи живот, он се није зауставио на томе: постепено , његовом бригом и по његовом благослову од ове обитељи се „разгранало“ неколико група његових ученика, који су оживели монашки живот још у целом низу атонских манастира (нарочито, у таквим обитељима, као Каракал, Костамонит, Ксиропотам, скит светога апостола Андреја Првозваног).

А затим, по посебном руковођењу Божијему, отац Јефрем, поверивши манастир Филотеј једном од чланова свога братства, напустио је „Врт Пресвете Богородице“ и преселио се у… САД, где је у држави Аризона, у пустињи, основао обитељ у част преподобног Антонија Великог. Укупно је, његовим покровитељством, у Америци и Канади до данас основано осамнаест мушких и женских манастира.


Помозите Васељенску

Донирајте 5 €Донирајте 10 €Донирајте 20 €Донирајте 30 €Донирајте 40 €Донирајте 100 €Донирајте колико желите
Помозите рад Васељенске донацијом. Хвала!



Марија Андерејевна мономенова, члан Савеза новинара Русије

Превод са руског за „Борбу за веру“: В.Ј.

Извор: https://ruskline.ru/news_rl/2020/11/13/hristos_ochen_razgnevan

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.