Докле ће Брнабићи да пљачкају Србију и грађане

Треба ли очекивати да ће један од надлежних државних органа: Републичко јавно тужилаштво, Агенција за борбу против корупције, српска полиција (МУП), Специјалне јединице за борбу против криминала, корупције и пљачке државе, надлежна одељења Безбедоносно информативне агенције (БИА), или Повереник за информације од јавног значаја… ускоро поднети кривичне пријаве против премијерке Ане Брнабић због бескрупулозног незаконитог и неморалног додељивања, ван сваке професионалне и правне коректности, огромних милионских послова свом брату Игору и фирми „Асеко“ (Asseco SEE).

Овог пута обелодањено је „да је 17. јула 2020. године (дакле и даље у јеку пандемије), док је Србија имала технички владу, 313 милиона динара новца свих грађана, Синиша Мали, министар финансија, из касе министарства доделио фирми „Асеко“ рођеног брата Ане Брнабић у којој је Игор Брнабић директор. Дакле, школски друг Ане Брнабић, министар Синиша Мали, 313 милиона динара додељује фирми њеног брата Игора“, саопштава Мариника Тепић, функционерка странке Слобода и Правда и прилаже уговоре и документа о том најновијем послу. ( 1)

Брнабићка ово чини већ неколико година откако је постала државни функционер, а посебно откако је премијер. Премијерка познатија под надимком „Фикус“ непрекидно додељује било директно преко Владе Србије и Канцеларије за ИТ и електронску управу (која је директно одговорна Влади, тачније председници Ани Брнабић, а којом она управља), било преко разних министарстава Владе Србије, било преко јавних државних предузећа и устанава уносне послове, углавном без тендера, фирми „Асеко“ свога брата Игора Брнабића, за коју до тада није чуо нико даље од Малог Мокрог Луга.

А обоје су тако успешни…

Остваривање приватних интереса Брнабића преко грбаче народа

Тако се ова скоројевићка, тачније „тајкунска“ компанија, сада буквално „дави“ у милионима евра добијених и стечених незаслужено због сукоба интереса, јер Ана и Игор су брат и сестра и ту је у питању остваривање голог приватног интереса. Фирма „Асеко“ је по речима премијерке „постала чак позната у Европи и широм света“ (а можда и на Новом Зеланду и Тасманији – примедба аутора), захваљујући јединственим достигнућима да сестра, премијерка Ана – бизнисмену, брату Игору додељује немилице милионе евра, као да је буџет Србије њено власништво.

Додељује брату и његовој фирми, како то јасно открива и каже Мариника Тепић, функционерка странке „Слобода и правда“ „незаконито и несавесно“ новац грађана Србије. Тепићка то једноставно зове пљачком и она доставља упорно пријаве Републичком тужиоцу Загорки Доловац и другим органима против оваквог пословања и против Ане Брнабић и њеног брата Игора. Али занемела и калцификована тужитељка већ годинама традиционално ништа не предузима, она је стварно и глува и слепа и нема на све криминалне радње и мафијашке послове у овој држави. А овде је у питању пљачка и енормно богаћење у нелегалном добијању послова вреднијих од 100 милиона евра. Додајемо, оног што се, за сада зна, што је документовано црно на бело!

И то су само ови уговори који су доступни. Kо зна колико има оних који нису доступни. Ово су чисто коруптивни уговори, ради се о трговини утицајем, а реч је о стицању профита. Овде се ради о злоупотреби закона.

Школски пример сукоба интереса

За послове за које је доделила милионе свом „батици“ (откако је на функцијама у Влади Србије) по изјави Ане Брнабић „ не постоји ни боља фирма ни боље, повољније понуде“ у Србији, па се онда она чудом чуди како се и зашто у Србији неки буне и протествују због тих непрекидних додељивања послова њеним генијалном брату и чудотворно ефикасној компанији „Асеко“, кад је та компанија најбоља, даје најниже понуде!? И то баш откако је она постала „власт“ у Србији.

Тако новац из буџета Србије стално, већ пет година завршава у каси компаније коју води рођени брат Ане Брнабић.

Да напоменемо, Ана Брнабић је у једном немуштом одговору на ове оптужбе истакла како је Управа за јавне набавке потврдила да у овом случају није било сукоба интереса!

Ако у овом случају нема евидентног сукоба интереса онда и најједноставнија логика бива исмејана.

У добијању милионски вредних послова фирме „Асеко“ од Владе Србије, министарстава и јавних предузећа и државних фирми постоји јасна повезаност између ових наручилаца из Владе и фирме Игора Брнабића као понуђача. То би требало и слабовиди да примети.

:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
Шта каже закон?

Закон о спречавању корупције, чија примена је почела у септембру ове године, дефинише сукоб интереса као ситуацију у којој јавни функционер има приватни интерес који утиче, може да утиче или изгледа као да утиче, на обављање јавне функције. Приватни интерес је било каква корист или погодност за јавног функционера или повезано лице.

:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
Друго, не мање важно овде је евидентна и трговина утицајем и посебно корупција. Али, нико од задужених и одговорних државних институција, надлежних за овакве криминалне и незаконите радње до дан данас ништа не предузима! Не покреће се истрага, контрола пословања, испитивање како су послови додељени баш „Асеку“ по стоти пут!?!

Зашто се ништа не предузима? Кога штите надлежни органи Србије? Да ли они брину и штите државни интерес, интерес грађана Србије или приватне интересе брата Игора и његове сестрице Брнабић? Да ли државни органи олакшавају породици Брнабић да се убрзано тајкунизује на народној грбачи?

Трговина утицајем и корупција

Да подсетимо још 2017. године лист „Курир“ је на ударним странама писао о афери и злоупотребама Ане Брнабић у пословима са својим братом из претходне 2016. и текуће 2017. године. Само у тој години по признању самог „Асека“ склопили су чак 13 послова са државним установама и предузећима.(2)

Од тада до данас фирма „Асеко“ склопила је скоро 100 послова све са Владом Србије, министарствима и државним установама и предузећима. Вредност добијених послова је, по свему судећи, у вредности више стотина милиона евра, а приход, зарада или профит како то воле да кажу тајкуни и новопечени милионери ала Игор Брнабић мери се десетинама милиона евра. Зато „Асеко“ и гради огромну пословну палату на Новом Београду, која вреди милионе евра. Зли језици кажу да је фирма добила име тако што је Игор чим му нешто треба говори (виче): „А, секо!“.

На све ове документе и информације прва је реаговала Јелисавета Василић, чланица независног и саветодавног владиног тела, Савета за борбу против корупције. Она је поводом изјаве Брнабић „да је у том пословању све чисто, да нема ништа спорно “ рекла:

Василић: „Неопходно је испитати те послове и уговоре са фирмом њеног брата „Асеко“. Реч је о томе да су сестра и брат повезана лица. Сестра је премијерка Србије Ана Брнабић, а њен брат, Игор Брнабић, који ради као директор у фирми „Асеко“ којој је Kанцеларија за ИТ и електронску управу Владе Србије, која директно одговара Влади, односно, председници Владе, доделила уговор и новац на тендеру. И то посао вредан нешто више од 153 хиљаде евра. У овом случају је код премијерке Ане Брнабић, над јавним интересом могао да преовлада приватни интерес и да стога обезбеди корист фирми свог брата“, објашњава Василић. (3)

Василић закључује: „Уверена сам да би требало забранити учешће повезаних лица у свим јавним набавкама које расписују државни органи и јавна предузећа у Србији. Зато што је реч о земљи заробљеној у корупцији, а корупције, сукоба интереса и трговине утицајем нема без јавних функционера.“ (4)

Премијерка је и на овакав коректан став Василићке одговорила „да је она у политику ушла ситуирана са циљем да мења Србију набоље и да нема разлога да било шта обезбеђује својој породици. Агенција за борбу против корупције је рекла да није надлежна, а Управа за јавне набавке се огласила и рекла да то није сукоб интереса“, понавља Брнабићка.

Правници објашњавају да се мишљење Управе за јавне набавке, на које се позива премијерка, не може применити у овом случају“, оцењује правник Иван Нинић. (4)

Иван Нинић, извршни директор невладиног Центра за владавину права, оцењује да је додељивање тендера Kанцеларије за ИТ и електронску управу, која је под директном ингеренцијом председнице Владе, фирми у којој је њен брат директор „школски пример сукоба интереса“. Компанија Асеко је имала логичну могућност да дође до предности захваљујући драгоценим поверљивим информацијама у вези са јавном набавком које су могле бити обезбеђене из Владе, тј. од сестре Игора Брнабића, премијерке Ане Брнабић.

„Периферно питање је ко је, формално, наручилац – да ли Kанцеларија за ИТ или сама Влада. Kључна чињеница је да ће набавка бити плаћена буџетским новцем. Kанцеларија за ИТ и електронску управу није никакав самостални државни орган, како је навела Управа за јавне набавке. Канцеларија је сервис, односно, шалтер Владе или њена стручна служба; политику јој креира Влада, директора Kанцеларије такође поставља Влада, а он извештаје о раду подноси Влади“, аргументује Нинић.

А директор владине Kанцеларије за ИТ Михајло Јовановић на конференцији за медије 23. септембра поново је оповргао тврдње да је у питању конфликт интереса и истакао да је компанија Асеко на тендеру за израду Централног регистра становништва у новембру прошле године дала најбољу понуду“.

Немања Ненадић, програмски директор невладине организације Транспарентност Србија објашњава: „Неки закони третирају Kанцеларију за ИТ као службу Владе, као што то, рецимо, чини Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја, док други, попут Закона о јавним набавкама, у њој препознају самосталног наручиоца, с обзиром да има сопствени буџет“, каже Ненадић и додаје да је, ипак, упитан степен независности Kанцеларије за ИТ и електронску управу, с обзиром да нема сумње у то да Влада има утицај на њу.

Kључна ствар овде, није толико сукоб интереса, јер норме о сукобу интереса не могу да спрече нешто друго, а то је трговина утицајем или корупција. Уколико постоје основи сумње да је премијерка имала утицај на добијање посла фирме свог брата, то је већ домен могуће трговине утицајем. А то је разлог да се провери да ли је набавка била у свим елементима у реду или је пак, ‘намештена’ за ту компанију, да ли је осујећена и минимализована конкуренција постављањем неких неоправданих услова које само Асеко може да задовољи, да ли је цена била реална, да ли је Асеко унапред имао информацију да се припрема тендер и, пре свега, да ли је та набавка уопште била потребна или приоритетна. То се, односи и на тендере које су расписивала министарства и јавна предузећа. Централно питање је, дакле, да ли је јавна набавка била формулисана тако да погодује одређеним фирмама. Другим речима, није прво питање ко је наручилац него да ли је набавка била недискриминаторна“, закључује Ненандић.

:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
А 6. априла, подсећа Мариника Тепић „за време ванредног стања Министарство за рад (доскорашњи министар Зоран Ђорђевић ) додељује 692 милиона динара фирми Асеко. Још један члан владе који је одговоран премијерки Брнабић, додељује 692 милиона нашег новца ( у доба када нема опреме за лекара, када нема за лечење пацијената, када нема за помоћ привреди, тај новац иде у џеп брата Ане Брнабић)“.

Трећи случај: Затим је Тепић навела и на који је начин Електро мрежа Србије (ЕМС) помагао фирми Асеко: ЕМС је у јулу месецу, када нема пара, доделио 27 милиона динара фирми Асеко. Наравно, Министарство локалне управе и самоуправе, тада потписује.

Пљачки и намештању послова нема краја

Ту је још један уговор. Фонд за пензијско и инвалидско осигурање, који потписује Реља Огњановић, један од најближих пријатеља Данила Вучића (сина Александра Вучића) новопечени директор у ПИО фонду, физиотерапеут, који је ту изгледа постављен да потписује овакве уговоре: Додељује Телекому 329 милиона динара, у јуну 2020. године. Дакле, док је ова земља заиста у кризи због пандемије и епидемије. Ево где је новац пензионера, над чијом судбином плаче Александар Вучић, о којима толико брине.

Из ПИО je тада 329 милиона динара додељено касици прасици СНС, усред кризе и пандемије, а све започето усред ванредног стања. Због тога нема новца за обичне људе и смртнике за помоћ привредницима и пољопривредницима, зато што се у то време пуне џепови братије Брнабић и Kисић. Зато је њима важан макар један дан на власти. Ево, овде смо навели седам дана.

Тепићка закључује:„Рекла сам, Ана Брбабић ће изигравати пет фикуса ако треба само да фирма њеног брата добије још неки уговор, само да та љубав према новцу грађана Србије буде максимално искоришћена. Алавости Брнабићке нема краја!

Ово су чисто коруптивни уговори, ради се о трговини утицајем, а реч је о стицању профита. Овде се ради о злоупотреби закона, не постоје писани налази и зато их је теже доказати. Зато нам је потребан специјални тужилац, применићемо посебан закон да јавни функционери, ако се докаже кривица, добијају увећану казну у односу на ону која постоји у закону, оцењује Тепићка.

А наш „правдољубиви“, „искрени и препоштени“ председник А. Вучић, исто тако као тужитељка Доловац, ћути, не говори ништа. Не покреће питање утврђивања тачности ових документованих оптужби, не тражи контролу, а истовремено хвали премијерку „како је она учинила много за Србију“.

Оно што грађани јасно виде је да је она много пута уделила уносне послове своме брату Игору, а шта је велико и добро учинила за Србију нека то Вучић, ако уме, документовано саопшти и објасни народу…

Но, можда и он има јаке разлоге зашто се тако понаша, зашто ћути у овој све скандалознијој афери као заливен, јер и он има брата Андреја…

[table id=1 /]

………………………….

Јово Вукелић / https://izmedjusnaijave.rs