ПОНОВО ДОЗВОЉЕНО ЗАПОШЉАВАЊЕ У ЈАВНИМ ПРЕДУЗЕЋИМА! Ево од када је то могуће, а ОВО је једини услов

Од 1. јануара следеће године до 31. децембра 2023. у јавном сектору биће омогућена нова запошљавања, на неодређено и одређено време, без посебних дозвола и сагласности Владе Србије, и то ће бити пуних шест година након што је удомљавање у јавном сектору и забрањено.

Ако у парламенту буде усвојен закон о изменама и допунама Закона о буџетском систему, државна предузећа и установе моћи ће да приме за стално нове запослене, без одобрења Владе, али број примљених радника неће моћи да буде већи од 70 одсто броја оних којима је у том предузећу или установи престао радни однос у претходној календарској години.

За прекорачење тог лимита мораће да се добије одобрење посебног тела Владе Србије, уз претходно прибављено мишљење Министарства.

Запошљавање ће бити могуће ако корисник јавних средстава има обезбеђена средства за плате, односно зараде, са припадајућим порезом и доприносима за новозапослене, и мораће да буде усклађено са процедурама предвиђеним посебним прописима.

Нова правила о запошљавању у јавном сектору требало би да важе три године.

“Проблем у Србији је што ми већ дуже од деценије немамо централни регистар запослених у јавној управи. Имамо непоуздане информације и не знамо тачну структуру тих око пола милиона људи који раде у државној управи. У таквим условима не можете да правите адекватну политику запошљавања, као ни политику платних разреда, који зато толико и касне са применом, а вероватно на крају неће ни бити усвојени”, каже за “Блиц Бизнис” Никола Алтипармаков, члан Фискалног савета.

Он подсећа да је забрана запошљавања била посебно проблематична у здравству, што је због кризе са пандемијом укинуто силом прилика, и оцењује да у оваквој ситуацији остаје избор између два зла – “стихијског незапошљавања или стихијског пријема људи, али системски ништа не можете да радите”.

“ЕУ је дала 10 милиона евра Светској банци да уради студије у којим секторима ми имамо вишкове, а у неким мањкове. Зато је негде требало отпуштати, а негде запошљавати. Ми те студије које су урађене пре 3-4 године, на жалост, никада нисмо видели”, закључује саговорник.

У предлогу закона се наводи да од 1. јануара укупан број запослених на одређено време (изузев приправника) ангажованих на основу уговора о делу, привременим и повременим пословима, преко омладинске и студентске задруге или агенције за привремено запошљавање код корисника јавних средстава, не може да буде већи од 10 одсто укупног броја запослених који су примљени на неодређено време. Изузетак ће важити само ако постоји сагласност Владе Србије.

У ограничење се не убрајају запослени који су на замени, или који су радно ангажовани посредством Националне службе за запошљавање, путем јавних радова, у циљу додатног образовања или обуке. Такође, изузетак су и запослени на реализацији пројеката који се финансирају средствима Европске уније или донацијама.

Ова ограничења се не односе на судије, јавне тужиоце и заменике јавних тужилаца, наставно особље високошколских установа, као и на директоре јавних предузећа.

О запошљавању нових радника изнад ограничења од 70 одсто у службама Народне скупштине или институција попут Заштитника грађана, Повереника за заштиту равноправности, Државне ревизорске институције, Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности и осталих, одучиваће одбор Народне скупштине надлежан за административно-буџетска питања.

У јавним предузећима и друштвима капитала која обављају делатност од општег интереса, а које је основала држава, крајем прошле године радило је 69.565 људи, што је скоро 10.000 мање него крајем 2014. године. Закон који је одређивао максималан број запослених и који је био усвојен крајем 2013. отишао је пре годину дана у историју, али је држава одлучила да настави са запошљавањем по старом правилу.

Зато је запошљавање наставила да одобрава Владина комисија, а усвојен је и Закон о буџетском систему који је продужио забрану запошљавања у јавном сектору до краја 2020. године.

Иако је крајем прошле године најављивано да ће после пет година бити укинут закон о максималном одређивању броја запослених, у државној служби се и у 2020. запошљавало по старом, ако то одобри Владина комисија за давање сагласности.

Према рачуници Фискалног савета, разлог је био то што планирано превисоко повећање плата (у просеку 9,6 одсто) није остављало простор за ново запошљавање у државном сектору. Односно, сав новац за плате требало је да буде потрошен за веће зараде већ запослених.

Фискални савет је више пута упозоравао Владу Србије да је забрана запошљавања и непланско смањивање броја запослених оставило озбиљне негативне последице на рад и квалитет услуге јавног сектора. Број стално запослених се смањивао, а део одлазећих радника се надомешћивао посредним ангажовањем на одређено.

Зато је велики број буџетских корисника функционисао с мањком кадра у односу на законом дозвољене лимите и државним органима је постајало све теже да обављају своје редовне надлежности, наводио је Фискални савет.

[table id=1 /]

Блиц