Да ли ће Турска постати нуклеарна сила?

Већина је данас склона да Турску асоцира са туризмом и морским летовалиштима. Упућенији: и да ратовима у Сирији, Ираку, Либији и Kарабаху, у којима је Турска и видљиво и невидљиво учествовала.

А све то је само врх великог леденог брега. Турска има моћну војну индустрију и значајна техничка достигнућа у војној сфери.

Турска успешно производи лака оклопна возила, самоходну артиљерију, противавионску артиљерију и више врста другог високотехнолошког оружја.

Турска је једина држава у свету која је успешно користила ласерско оружје у ратним условима за уништавање непријатељских беспилотних летелица. Турска је друга држава на свету (после Русије) која има антиторпеда спремна за борбену употребу.

Турска је испред већине земаља НАТО, као и испред Русије, Јапана и многих других земаља произвођача оружја, у производњи малих крстарећих ракета за авијацију.

Турци имају и добру тактичку ракету Бора домета 280 километара са бојевом главом тешком 480 кг. Ту ракете су користили против Kурда у Ираку и врло је прецизна. А раде и на тактичким ракетама већег домета.

Турци су такође већ тестирали бродске крстареће ракете и сопствене противбродске ракете које серијски производе.

Два турска војна гиганта – Аселсан и Рокетсан – су војни концерни светске класе, са огромним потенцијалом у војној електроници, поморском подводном оружју, ракетама, ласерима и још много чему другом.

Штавише. Турска има национални свемирски програм и који развија строго по плану. Турске експерименталне ултралаке ракете за микросателите још нису изнеле ништа на орбите, али је у плану Анкаре лансирање корисног терета у космос 2025. године,.

Турске ракете се већ дижу изнад 100 километара, што значи да се та земља нашла у клубу оних чије ракете стижу у космос.

А где су свемирске ракете – ту има и балистичких.

У Анкари опрезно прижељкују и своје нуклеарно оружје.

Дана 4. септембра 2019. године, говорећи у Сивасу на партијској конференцији своје Партије правде и развоја, Ердоган је дословно изјавио:

„Неке земље имају ракете са нуклеарним бојевим главама – не једну или две. Али, нама говоре да их не можемо имати. Не могу ово да прихватим“.

Ердоган је већ више пута рекао да је ненуклеарни статус Турске неприхватљив, а унутар турске „деснице“ круже гласине о почетку рада на сопственој нуклеарној бомби.

Технички, Турска још није у стању да развије нуклеарно оружје, али интересовање за ту тему је јасно назначено са највишег нивоа.

Један од најсложенијих и најамбициознијих програма турске војне индустрије је пројекат сопственог борбеног авиона пете генерације ТФ-X, који је развила турска ваздухопловна индустрија (ТАИ). Турци сами никада не би изнели овај пројекат. Био им је потребан партнер који ће помоћи у дизајнирању те машине, урадити дизајн и обезбедити саветодавну подршку.

И, такав партнер је нађен. БАЕ Сyстемс, Британски авио-гигант помоћи Турској у стварању ловца пете генерације.

Роллс-Роице – који је један од светских лидера у својој области – понудио је своје моторе за будући турски суперавион. Заједно са преносом технологије.

У међувремену је британски министар одбране најавио да ће сама Лондон почети да производи своје ловце пете генерације «Темпест». То није случајно.

Помажући Анакари, Британци могу пребацити део дизајнерских радова на Турке и не улагати у њих ни новац ни средства, обезбедивши себи жељени коначни резултат.

Турска није почетник у ваздухопловству јер је учествовала у производњи Ф-35, а претходно је почела да склапа Ф-16 на својој територији.

Британци ће се у свему обилато ослонити на турски новац и достигнућа у прављењу свог ловца пете генерације «Темпест».

И Турци добијају јер не морају више да брину да ће их Сједињене Државе, незадовољне сарадњом Анкаре са Русијом, онемогућити да се наоружају «петицама».

[table id=1 /]

Вебтрибуне