Мексичка полиција „позајмљује” шпијунски софтвер нарко-картелима

Најнапреднији шпијунски алати требало би да буду доступни само државним органима и по могућству тамо где се поштују људска права, али у Мексику често заврше у рукама нарко-картела. Америчка Агенција за сузбијање наркотика (ДЕА) тврди да криминалцима у томе помажу корумпирани званичници. Око 25 компанија продаје такву опрему мексичкој савезној и регионалној полицији, али нема начина да се контролише где она заврши. Ту спадају и напредни алати попут софтвера „пегаз”, који производи израелска компанија НСО, а којим је праћен и убијени саудијски новинар Џамал Хашоги.

Да полиција прослеђује опрему картелима или за њихов рачун врши шпијунажу уверени су и људи из „Пројекта картел“, иницијативе коју предводи глобална мрежа истраживачких новинара. Они преузимају приче од колега који су заустављени претњама, цензуром или убиством. Новинари и активисти у Мексику су иначе честа мета шпијунаже. Техничка анализа организације Амнести интернешенел открила је десетог по реду мексичког новинара који је био жртва „пегаза”. Реч је о уреднику најпрестижнијег магазина који се бави истраживачким новинарством.

Како пише „Гардијан”, Мексико је један од највећих увозника шпијунског софтвера. Спада у најбоље клијенте израелске компаније НСО, која је 2014. године са канцеларијом државног тужиоца потписала уговор вредан 32 милиона долара. Поред ње још двадесетак компанија продаје Мексиканцима шпијунске алате, тврде неименовани званичници ДЕА.

На америчком суђењу мексичком нарко-босу Хоакину Гузману Лоери, познатијем као Ел Чапо, један инжењер је сведочио да је купио пресретачку опрему за његов картел Синалоа. Картели који немају своју људе за то лако могу да подмите полицијске званичнике који ће за новац ставити некога „на мере”.

Недавно су америчке власти због притиска Мексика одустале од оптужнице против бившег мексичког генерала и министра одбране Салвадора Сијенфуега, пустиле га из затвора и вратиле у домовину, где је сада слободан човек. Он је ухапшен у Лос Анђелесу под сумњом да је као министар одбране штитио један картел, а прогонио конкуренцију.

Због спреге државе и криминалаца Мексико је постао најфаталнија земља за новинаре не рачунајући ратне зоне. Најмање 119 медијских радника је убијено од 2000. године и зато њих посебно плаши могућност да прислушкивање доведе до нових напада. Према подацима мексичке владе, за више од трећине напада на новинаре одговорни су државни службеници.

Политичка шпијунажа није нова за Мексико. У савезној држави Веракруз, где је од 2012. убијено 19 новинара, специјална јединица од деведесетих година води досијее о новинарима, активистима и политичким противницима са детаљима о њиховим међусобним односима, политичким склоностима и сексуалној оријентацији. Технологију су осавременили између 2016. и 2018. када су почели да користе производе „Хакинг тима”. Када је та италијанска фирма иронијом судбине постала мета хакерског напада, из откривених мејлова се видело да је Веракруз још 2012. имао на располагању пробне верзије њиховог система који малициозним документима „инфицира” компјутере.

У тој држави је 2012. убијена новинарка Регина Мартинез, која је истраживала корупцију и организовани криминал за време два гувернера: Фидела Херере и Хавијера Дуартеа. За мандата Дуартеа убијено је 16 новинара, који су често били мета надзора. Он тренутно одслужује деветогодишњу казну затвора након признања корупције и сарадње са криминалним елементима.

Продавци софтвера често се спријатеље с неким од званичника који одлучују чије ће производе купити. За „Хакинг тим” је то био Томас Серон, бивши директор агенције за кривичне истраге у канцеларији државног тужиоца. У „процурелим” мејловима открило се да се он залагао да се „инфицира” рачунар сваког локалног тужиоца у Мексику. Серон је тренутно у бекству од правде, вероватно у Израелу.

Оптужен је за проневеру средстава приликом склапања три уговора о набавци шпијунске опреме. Такође, тражен је због фалсификовања истраге о нестанку 43 студента у држави Гвереро 2014. године. Тај случај који је шокирао Мексиканце никада није решен, а канадска организација „Ситизен лаб доказала је да је софтвером „пегаз” праћена група међународних експерата која је истраживала њихов нестанак. Родитељи несталих не верују у резултат званичне истраге да их је грешком отела и спалила једна криминална банда, већ сумњају да иза свега стоји Серон.

Услед све жешћих критика због прислушкивања, нови председник Мануел Лопес Обрадор је рекао да ће влада престати да користи „пегаз”. Пре два месеца је тражио од Израела да изручи Томаса Серона.

[table id=1 /]

Јелена Каваја / Политика