Само су српске жртве “непознатог порекла“ док се и идентит и број “албанских“ зна и пре ископавања гробница

Хоти је навео да су ископавања део напора и обавеза „максималне посвећености разјашњавању судбине несталих током недавног рата на Kосову“. Међутим, колика је та максималност види се управо из ове изјаве где није наведен идентитет жртава иако се он одлично зна већ сада!

Уместо тога он је само навео да су информације о локацији добијене од грађана.

„Подаци представљени владиној комисији за нестале особе и сектору полиције за ратне злочине стигли су од грађана којима сам захвалан. Позивам сваког грађанина који можда има информације о могућој локацији несталих особа да их достави надлежним институцијама“, написао је Хоти и то на Фејсбук налогу.

Овако крајње неозбиљан приступ решавању овог проблема јасно ставља до знања да не постоји ни минимална воља о једнаком третирању жртава рата.

Наравно, треба навести да ни профил жртве није једнак јер док су на српској страни жртве махом били цивили али и припадници полиције и војске који суводили легални рат против шиптарских терориста и сепаратиста, дотле су међу Шиптарима жртве углавном терористи који су вршили злочин и геноцид над становништвом територије коју су желели да преотму за себе. Чак и када су у питању албанске жртве цивили, њих су најчешће убили сами шиптарски терористи зато што су били грађани лојални земљи у којој живе што је за терористе био неопростив „грех“.

Ипак, када се макар спомене да се негде налази локација на којој би могле да буду сахрањене жртве из периода рата на КиМ а локација се налази на територији коју контролишу Срби, и пре него што ископавање почне у медијима већ осване и „албански“ идентитет и број жртава на тој локацији! Док, као што смо видели, чак и ископане српске жртве „немају“ идентитет ни број! Овакво стање је недопустиво и српска страна би морала да тражи хитну оставку и гашење свих шиптарских квази-институција и повратак целокупног простора под контролу државе Србије што је једини гарант мира и безбедности за све грађане који на Косову и Метохији живе.

Нажалост, данас и они који су у време рата били функционери српске владе, раде за шиптарске сепаратисте. Тако је председник Комисије за нестала лица, Вељко Одаловић, у неколико наврата помагао шиптарску пропаганду о масовним гробницама иако на тим локацијама није било жртава. Такав је случај гробница у Рудници код Рашке где је на месту које житељи околних села користе као гробље за угинуле животиње, ископано више костију и предато албанским породицама као „идентификовани остаци“ на основу ДНК-а!

Такође, и Александар Вучић је пре неколико година рекао да масакр у кафићу „Панда“ у Пећи можда нису извршили Шиптари. Од тада медији се труде да тај злочин на сваки начин припишу Србима иако ни новинари као ни сам Вучић који је то изјавио, никада нису изнели ни један једини доказ који би то поткрепио а ондашња истрага злочина је утврдила да су убице Шиптари чији је идентитет познат чак и јавности.

Сви, без обзира на којој се страни налазе, који помажу злочин на било који начин или скривају чињенице о злочинима на КиМ из било ког периода, морали би да буду хитно санкционисани и кажњени за пролонгирање злочина и потпиривања међуверске и међунационане мржње које која често инспирише нове злочине, најчешће Шиптара над Србима.

[table id=1 /]

ИЗВОР: http://www.kmnovine.com/2020/12/zlo.html