Разна греховна стања

0
(Фото: Википедија)

К ада грех тако овлада човеком, да постане сталном навиком, онда човек постепено долази у разна греховна стања, којих има много. Свето Писмо са особитим нагласком истиче ова:

1. Стање г р е х о в н о г а н е з н а њ а, у коме човек, поводећи се за својом поквареном природом и рђавим примерима, много греши, не мислећи на своју грешност и на средства, којима се може спасти, па ни о отоме, како су му дела противна закону Божијем. За такове људе вели св. апостол Павле, да они „живе у свету без Бога“ (Еф. 2, 2. 3.), па им стога препоручује: „Да одбацимо старога човека, који је саздан по Богу у правди и светињи истине.“ (Еф. 4, 22-24.).

2. С т а њ е л и ц е м е р с т в а, у коме се човек онда налази, кад и ако је по срцу роб греха и порочних навика, труди се, да се барем спољашње покаже праведним и да на себи сачува образину часности, или барем што боље сакрије своје грешно стање. Најјаснији пример лицемерства видимо у ф а р и с е ј и м а, који су сва своја дела тако удешавали, због чега их је Христос Спаситељ чешће изобличавао, називајући их „окреченим гробовима.“ (Мат. 23, 27.).



3. Р о б о в а њ е г р е х у, кад човек жали, што је пао у грех; али држи да му се није могуће поправити. Такови људи ма да искрено поштују веру и њене прописе, и желе, да са себе стресу јарам греха, ипак услед своје лењости не труде се, да се ослободе својих грешних жеља и навика, те да отпочну добра дела, мислећи: да се не могу поправити и да им је грешна навика постала неопходном потребом; те услед тога све дубље у грех залазе. Ово опасно стање врло лепо је оцртао блажени Августин у својој „Исповести“.

4. Д у х о в н и н е м а р, кад човек и не мисли о отоме, шта и како човек ваља да ради и да ли су његова дела сагласна са моралним законом или не, па живи како му се кад свиди. За оваке људе у место закона и правила вреде примери, прилике, навике и страсти. Тако неки људи, који у нечем греше, мисле, да ће им се то опростити, ако се они у осталом добро владају; а прекоре савести ућуткују неким делима побожности; а заборављају на речи Св. Писма: „Који сав закон одржи, а сагреши у једноме, крив је за све.“ (Јак. 2, 10.). Неки опет пребацивања савести хоће да угуше примерима других људи, увеличавањем својих дела и заслуга, старајући се, да одврате свој поглед од оне грешне бездане, у коју све већма падају. По речима самога Христа Спаситеља у стању немара налазили су се људи пред потопом; а у истом стању биће и пред његов други долазак. (Мат. 24, 38. 39.).

5. О з л о ј е ђ е њ е је таково стање, у коме се грешник труди, да пошто по то угуши у себи и последњи покрет савести; презире све савете и поуке и јавно се хвали својим преступима. Такав човек чисто ужива у неваљалим делима и радује се, ако некога одврати с пута врлине на грех. Ако га Бог ради поправке казни каквом невољом, он у тој казни налази повода за нове преступе. Праведна казна за такву моралну поквареност је то, што такови људи „чују, а не разуму, гледају, а не виде“ (Мат. 13, 13.; Марк. 4, 12.), као што је било речено за Јудеје који не гледајући на то, што су их пророци опомињали и на поправку побуђивали, убијаху пророке, па најпосле распеше и Сина Божијега. (Јер. 5, 3.; Дела аш. 7, 51; 28, 25, 27.)).

6. О ч а ј а њ е, када човек услед гриже савести, пренувши (се) из греховног сна, представљајући себи с једне стране сву тежину својих грехова, а с друге строгост Божијега правосуђа, изгуби сву наду на Божију милост и своје спасење. У том стању човек обично мисли, да његови греси превазилазе Божије милосрђе, те да их никаквим кајањем не може очистити. У такову стању грешник превршује сваку меру неваљалства, предавши се свима страстима свога срца; или гледа да прекрати дане свога мучења с а м о у б и ј с т в о м. Пример овакова стања имамо у Каину и Јуди, издајнику, па и у многим самоубијцама.

Да би се сачували овога стања, ваља да се и у часовима мучења крепимо надом на велику милост Божији, те да о њој никако не очајавамо.

Помозите Васељенску

Донирајте 5 €Донирајте 10 €Донирајте 20 €Донирајте 30 €Донирајте 40 €Донирајте 100 €Донирајте колико желите
Помозите рад Васељенске донацијом. Хвала!



Извор: „Православна моралка“, Сава Теодоровић, Нови Сад 1899, Фототипско издање Св. арх. синода СПЦ, Београд, 1991.

У тексту задржан оригинални правопис.

Приредио за „Борбу за веру“: В.Ј.

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.