Северна Македонија као пример двојних стандарда НАТО и ЕУ

(Фото: EPA/ GEORGI LICOVSKI)

Од кад су САД и земље Западне Европе 1991 разбиле Социјалистичку Федеративну Републику Југославију и на њеној територији формирали шест република чланица на основу административних граница тих република унутар Југославије, ни једна од тих држава није постала суверена ни независна од Запада. Али ни једна земља се није нашла у проблему као Македонија.

Северна Македонија као пример двојних стандарда НАТО и ЕУ

Најјужнија југословенска република прогласила је независност од Југославије након референдума о независности од 8.септембра 1991 године.Одмах по проглашењу независности земља је наишла на проблем. Наиме Грчка није дозволила да УН признају Македонију под тим именом јер су сматрали да се једна суверена не може прозвати именом области која се простире на више држава јер област на северу Грчке и истоку Бугарске такође се зову Македонија.

Због спора са Грчком УН су признале ову државу под именом Бивша Југословенска Република Македонија тек 1993 две године након проглашења независности. Крај спора око имена је објављен 12. јуна 2018. године када је македонски премијер Зоран Заев објавио да је договорено решење у виду преименовања државе у Република Северна Македонија, док би се држављанство називало македонско/држављанин Републике Северне Македоније, а језик македонски. Након тога је одржан референдум 30. септембра 2018. на ком је, и поред слабе изласности са 36,91% изашлих гласача, проглашено да ће се наставити са процесом преименовања пошто 94,18% од изашлих гласача су подржали идеју за улазак Македоније у Европску унију и НАТО са прихватањем Преспанског споразума. Македонски парламент (Собрање) 19. октобра 2018. и званично је усвоио одлуку о почетку уставних промена које су завршили 11. јануара 2019, а ступили су на снагу 12. фебруара, након што је грчки парламент ратификовао Преспанског уговора и протокол о чланству Северне Македоније у НАТО-у. Али овде се проблеми ове државе не завршавају.




Након што је решила проблем са Грчком Северна Македонија се нашла у сличном проблему и са Бугарском. Иако није правила проблем приликом приступања ове државе НАТО алијанси Бугарска данас блокира приступ Северне Македоније ЕУ. Наиме Бугарска негира македонску нацију и језик и сматра да су Македонци етнички Бугари а њихов језик бугарски. Бугарска инсистира да уместо назива македонски Северна Македонија користи назив «језик Северне Македоније» и да се престане славити Гоце Делчев за кога Бугарска сматра да је бугарски а не македонски херој.Без обзира на Споразум о пријатељству потписан 2017 између Бугарске и Северне Македоније Бугарска је 17. новембра 2020. године блокирала приступ Северне Македоније ЕУ. Званична Софија је том приликом саопштила да се не противи преговорима Албаније са ЕУ али да Северна Македонија не може у преговоре.

Поред Бугарске и Грчке Северна Македонија има проблеме и са Албанијом која сматра северне и западне делове Македоније својом територијом и делом «велике Албаније». Ови проблеми кулминирали су након терористичке побуне на Косову и НАТО агресије на СР Југославију 1998 и 1999 године. Албански националисти са једне и друге стране границе тражили су уједињење а на северном делу Македоније од јануара до јуна 2001 године вођене су борбе које су завршене потписивањем Охридског споразума који је гарантовао Албанцима одређени степен културне аутономије. Од тог момента албански фактор је непрестано фактор дестабилизације и утицаја у самој држави. Под албанским притиском Северна Македонија је 2008 године признала независност Косова а 2017 године након насилне промене власти у Скопљу и избора прозападног премијера Зорана Заева албански фактор добио је место председника парламента и албански језик као службени у земљи.




Једина земља у окружењу која нема аспирација према Северној Македонији је Србија иако је до 1944 тадашња Македонија била интегрални део Србије а Македонска православна црква се насилно одвојила од Српске православне цркве 1967 године. Српска заједница у Северној Македонији још увек се бори за статус националне мањине.

Због свега поменутог комесар за проширење ЕУ Оливер Вархељи изјавио је да су мале шансе да Северна Македонија у скорије време започне преговоре о приступу Европској унији. То говори да Европска унија не жели да прими као свог члана државу која има етничке и граничне спорове са суседима на спољном плану а политичку и етничку нестабилност на унутрашњем плану.

Али овај стандард није важио за приступање НАТО пакту.27. марта 2020 године у време највеће пандемије, док су се све државе бориле са последицама коронавируса Северна Македонија је и званично постала члан ове алијансе.

Иако не испуњава ни минимум стандарда Северна Македонија је ипак примљена у НАТО. Са БДП-ом од 12 милијарди долара и одбрамбеним буџетом од 1,19 процената БДП-а, што је знатно испод потребних два процента, Северна Македонија постаје још једна степеница у ширењу НАТО на исток. Ова држава поред недовољног одбрамбеног буџета има и територијалне и етничке спорове са свим суседима, а политички и етнички односи унутар земље су нестабилни. Који разлог може бити да североатлантски пакт прими овакву државу као свог члана? Одговор је више него јасан. Притисак на Србију и приближавање границама Русије.Треба напоменути и да Северна Македонија није у добрим односима са Кином од 1999 када је под притиском САД признала Тајван као независну државу након чега је Кина прекинула дипломатске односе. Разлог може бити само један: заокруживање Србије и притисак да Србија као руски партнер на Балкану уђе у НАТО као и приближавање руским границама. Кад су ови циљеви у питању НАТО очигледно одустаје од својих стандарда.

Помозите Васељенску

Донирајте 5 €Донирајте 10 €Донирајте 20 €Донирајте 30 €Донирајте 40 €Донирајте 100 €Донирајте колико желите
Помозите рад Васељенске донацијом. Хвала!



Ведран Тадић/Њуз Фронт Србија

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.