Бадњак: Значај и обичаји код православних Срба

0

Код православних Срба дрвена облица која се обредно налаже на ватру домаћег огњишта на Бадње вече назива се бадњак. Дрво за бадњак које породице уносе у дом је најчешће млад цер који се ритуално сече у рано јутро Бадњег дана. Сечење, припрема, уношење и слагање изводи се кроз већи број сложених обреда, који се разликују у зависности од дела земље.

Према бадњаку се православни верници у Србији односе као према божанству – приносе му жртве у виду жита, вина и меда и поздрављају га. Бадњак се ритуалима не везује само за Бадњи дан, већ он понегде гори и на дан Божића, када положајник удара по њему жарачем или граном, призивајући тако срећу и напредак породице – да буду једнаки као варнице.

Паљење бадњака обавља се у знак сећања на ватру коју су витлејемски пастири наложили у пећини у којој се родио Исус Христ не би ли на тај начин загрејали новорођенче и његову мајку.




У данашње време, када верници најчешће немају могућност да у кући запале ватру, бадњак се углавном користи за украшавање дома на Бадњи дан.

Ложење бадњака

Понегде се верује и да је наложен бадњак симбол крста на коме је Исус разапет, а топлина ватре симболизује спасење људског рода до ког долази захваљујући Христовој жртви.

Филолози, историчари религије објашњавају да је овај обичај наслеђе старе словенске вере, пренете у хришћанску еру Срба. Бадњак, по том тумачењу, представља божанство које умире спаљивањем, а потом васкрсава, а којем се молимо и пружамо жртву да бисмо заузврат добили плодна поља, здравље и срећу. Ватра симболизује светлост Сунца, које пружа живот и требало би да буде благонаклоно према верницима и у наредној години.




Дрвеће из рода храстова, које се најчешће бира за бадњак, у старословенској религији је било једно од најобожаванијих, повезано с Перуном, богом муње и грома.

Обичај ложења бадњака се одвија на јавним местима однедавно иако многи верују да је реч о старој традицији, а рођен је међу војницима који су их ложили у касарнама. Штавише, у Краљевини Југославији је та традиција стандардизована као војна церемонија с бадњаком, а то је све трајало до избијања Другог светског рата, пише Национална географија.

Последњих деценија, бадњак има значајну улогу у обележавању Божића и Бадњег дана када је реч о прослављању у организацији Српске православне цркве и локалних заједница. На Бадњи дан верници свечано секу и носе бадњак до храма, у чијој се порти обавља он слаже, што је праћено благосиљањем свештеника. На крају ове свечаности, верници окупљени око ватре посматрају ватру бадњака…

Помозите Васељенску

Донирајте 5 €Донирајте 10 €Донирајте 20 €Донирајте 30 €Донирајте 40 €Донирајте 100 €Донирајте колико желите
Помозите рад Васељенске донацијом. Хвала!



Sputnjik

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.