Oрвеловска ера интернета: Почиње герилски „рат“ за основна људска права

Пиксибај

У почетку су нас повезивали, а сада нас раздвајају. Поједини технолошки гиганти попут Гугла, Фејсбука и Твитера постали су толико моћни да су на својим платформама почели да људима ограничавају слободу говора и избора, а да притом никоме за то не одговарају. Пред нама је орвеловска ера интернета, у којој ће се водити герилски „рат“ за људска права.

Након што је Твитер суспендовао налог Доналда Трампа због „начина на које би његове објаве могле да се тумаче“, актуелни председник Америке прешао је на платформу Парлер, која се представља као „друштвена мрежа слободе говора“.

Недуго након тога, Гугл је одлучио да Парлер „избаци“ из своје продавнице, коју месечно користи око милијарду људи, а то је учинио и Епл. Тиме је ова платформа постала недоступна за кориснике услуга тих технолошких гиганата. Коначни ударац Парлеру задао је Амазон, који је, како преносе медији, под притиском јавности и својих запослених укинуо интернет подршку тој друштвеној мрежи, чиме је, бар за сада, њен рад потпуно онемогућен.

Постаје све јасније да је моћ појединих корпорација толика да у њихове руке ставља одлуке о томе шта на интернету сме да се каже, чији производи могу да се користе и ко уопште сме да послује. Још један доказ тога је најновија најава руководства Фејсбукове апликације Воцап да ће избрисати све налоге који не пристану на њихову нову политику приватности, према којој сви лични подаци корисника Воцапа морају да буду подељени с Фејсбуком.




Орвеловска ера интернета

Теоретичар комуникација и редитељ проф. др Станко Црнобрња за Спутњик каже да је у току лишавање апсолутне слободе коју је интернет пружао својим корисницима од момента свог настанка и подсећа да је управо америчка власт својевремено претила да ће кажњавати све који се буду противили слободи интернета, те предочава да је дошло до великог обрта.

„Сада Американци прете својим великим технолошким компанијама најоштријим мерама, ако не подлегну притисцима интересних група, дубоке државе, великих корпорација, и не почну да цензуришу, форматирају и санкционишу услуге које су до сада пружали. Сигуран сам да су те компаније знале коју ће моћ да поседују, а политичари су, по хиљадити пут, показали да нису на време схватили колика ће та моћ бити. Сада присуствујемо отрежњењу политике и јавности, које показује да су политички дискурс и јавна сфера у западним земљама сасвим пресељени у виртуелну сферу“, напомиње Црнобрња.

Стручњак за медије и нове технологије др Мирко Стојковић подсећа да приликом дигиталне комуникације људи остављају траг, податке о себи које компаније чувају и користе, углавном за продају оглашивачима.

„Јасно је да је неко ко има такву врсту контроле над нама у виртуелном свету врло заинтересован да то даље прошири на физички простор. Онда имамо ситуацију да, с једне стране, бивамо праћени од стране корпорација у виртуелном простору, где немамо могућност да се издвојимо и функционишемо. С друге, за то време држава сличну ствар спроводи у реалном простору. Пример за то су камере које су свуда постављене. Прелазимо у ситуацију где ћемо моћи да бирамо само ко нас прати, а не да ли ћемо бити праћени или не“, упозорава Стојковић.




Уредник интернет портала РТС-а Зоран Станојевић истиче да су људи принуђени да прихавте услове коришћења које им друштвене мреже наметну, јер њихове услуге заправо нису бесплатне, већ се плаћају личним подацима.

„Ушли смо у туђе двориште и тамо морамо да се понашамо онако како нам газда каже. То су медији који имају огроман утицај, а немају никакву регулацију. Имамо ситуацију у којој неко одређује правила, шта се сме, а шта не, а да му притом нико никада није дао дозволу да то ради, јер му она никад није ни била потребна“, предочава Станојевић.
Герилски „рат“ за људска права

Црнобрња сматра да је „избацивање“ Трампа с Твитера само увод у велику пометњу и потпуну промену односа на интернету, који наговештава на који начин и колико ће интернет убудуће бити контролисан.

„Како то превазићи? Тако што ће се стварати алтернативни системи, односно идентитети, јер је немогуће да Твитер затвори толико идентитета колико ви можете да их отворите дневно. Зато и траже те податке, да би открили лажне идентитете. Сад ће то бити велика игра лажних идентитета, у којој су јако вични индијски, руски, кинески, српски и македонски хакери. Ми смо сви натерани да будемо герилци. Публика више не може да буде комфорна, за разлику од ултра-комфора који је интернет 20 година пружао“, наглашава Црнобрња.

С друге стране, Стојковић предочава три начина за суочавање с олигополом великих корпорација, јер не види могућност изопштавања технологија које оне нуде из савременог живота.

„Једна опција је да пристанемо на све што се дешава и једноставно погнемо главу, ћутимо и пуштамо да та ствар иде како иде, за шта мислим да је најгора опција, што се и кроз историју показало, јер се обично заврши најбурније. Друга је да кроз механизме демократије извршимо притисак на људе који су на власти. Кроз невладине организације, гласање, захтевање да се права која имамо у стварности пренесу у дигитални свет. Трећа опција захтева висок степен техничке писмености и сматрам да није реална. То је да тражимо радне алтернативе. Ако постоји проблем с Твитером, да пређемо на други сервис. То је све компликованије, због преласка у фазу још озбиљније контроле и јаснијег сечења тог колача, што је видљиво на примеру Парлера, да је све теже остварити такву врсту аутономије“, истиче Стојковић.




Регулисање друштвених мрежа – на властима

Станојевић предочава да је главно питање да ли ће америчка влада уредити односе на друштвеним мрежама и тачно одредити ко одлучује шта је дозвољено, а шта није, као и то да ли ће такав потез повући са собом низ сличних одлука и у другим државама.

„Оно што је било најлепше код друштвених медија је што су они, управо због одсуства регулације, били место где можемо да дођемо и кажемо нешто што не смемо или не можемо, јер нисмо добили простор у званичним медијима. Ово што се сада дешава је укидање те алтернативе. Питање је да ли ће ико дозволити да се направи нова алтернатива, јер, зашто би се онда укидала ова садашња? Већа је шанса да ће се неке ствари заувек променити и да више нећемо моћи да тако једноставно правимо или шаљемо информације као што смо могли до сада. Свако ће имати право да забрани шта год хоће, а да притом не мора ни пред ким да се стиди. То је највећа и најстрашнија последица овога што се догађало у претходних седам месеци“, сматра Станојевић.

Фејсбук на месечном нивоу користи око 2,7 милијарди људи, а Воцап око две милијарде. Твитер има мање корисника, али њихов број уопште није занемарљив – 330 милиона.

Помозите Васељенску

Донирајте 5 €Донирајте 10 €Донирајте 20 €Донирајте 30 €Донирајте 40 €Донирајте 100 €Донирајте колико желите
Помозите рад Васељенске донацијом. Хвала!



Стефан Ђурић / Спутњик

1 Коментар

  1. погледајте филм social dilema, нетфликс га је радио.

    на почетку, филм је обећевао. говори о алгоритмима и електронском отиску корисника, као и маси података које се меморишу о интересима корисника, па о томе како се на основу тих интереса пласирају рекламе, и мењају укуси и ставови народа.

    е онда филм окрене у другој половини на праву страну, разлог зашто је и прављен, претпостављам. почне да објашњава како настаје фејк њуз и све те ”теорије завере”.

    погледајте, али памет у главу.

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.