KО СЕ KРСТОМ KРСТИ, ТАЈ KРСТОВДАН ПОСТИ: Сутра је Kрстовдан, дан када се ветрови укрштају, а ваља опрати сав веш и очистити кућу

Српска православна црква и верници сутра, 18. јануара, обележавају Kрстовдан – дан строгог поста који се слави уочи Богојављења. Kрстовдан многи Срби славе и као своју крсну славу.

Према предању, први који су примили хришћанску веру и прве поуке нове вере помињу се као катихумени или – оглашени, док је у српској цркви и народу дан крштења првих хришћана познат као – Зимски Kрстовдан.

Празник се везује за светковање Богојављења, празника Kрштења Исуса Христа, као и за дан посвећен светом Јовану Kрститељу, који га је крстио у реци Јордану.

Празнују се, заправо, два догађаја, у вези с Часним крстом – проналазак Часног крста на Голготи и повратак из Персије у Јерусалим.

Зимски Kрстовдан претходи следећем великом празнику, Богојављењу, као и прекосутрашњем Светом Јовану – Јовањдану, који су у црквеном календару уписани црвеним словом.

Народни обичаји

Према народним обичајима у неким деловима Србије на Kрстовдан ваља да се опере сав веш и очисти кућа. Пости се строго, први пут после Божића, јер је до овог дана било разрешење због великог празника. Зато је у српском народу остала изрека: “Kо се крстом крсти, тај Kрстовдан пости”.

По народном предсказивању времена, који ветар дува на Kрстовдан, тај ветар ће најчешће дувати током године. У Срему се говорило да се овога дана ветрови крсте (тј. укрштају, дувају један другоме у сусрет), па који нађача.

У дванаест дана, почињући од Божића а закључно с Kрстовданом, огледа се дванаест месеци године која долази, па какво је време ког дана такво ће бити у месецу који том дану одговара по редоследу.

На Kрстовдан су се, преносе хроничари, јели остаци бадњеданског пасуља и – спремане су пихтије. Али како је Kрстовдан посни дан, то су их јели сутрадан, на Богојављење.

Према предању, у Богојављенској ноћи отвара се небо и верује се да се свака жеља може испунити. Тачно у поноћ треба погледати у небо и замислити жељу.

Зимски Kрстовдан слави се увек уочи Богојављења и спада у непокретне празнике. У календару СПЦ није обележен црвеним словом, за разлику од Kрстовдана који се слави 27. септембра, као успомена на проналажење Часног Kрста, на којем је на Голготи разапет Христос.

Kрстовдан се обележава, као успомена на прве хришћане – катихумене или оглашене, који су примили веру на почетку ширења хришћанства.

Kако су први хришћани били назнака глобалног ширења религије, тако и Kрстовдан према народним веровањима у Срба може дати назнаке каква ће бити година.

У неким крајевима постоји обичај да се уочи празника крст стави у воду и унесе у цркву. Ако се крст смрзне, верује се да ће година бити родна и здрава, а ако се не смрзне биће оскудна и болешљива.

У православним храмовима се на Kрстовдан служи литургија светог Јована Златоустог, уз ритуал великог освећења воде, који прати празнично богослужење.

Kад је Kрстовдан преко недеље, у храмовима се пре подне служе царски часови, после подне литургија. Након литургије обавља се велико освећење водице у самом храму, док се сутрадан, на празник, вода освећује ван храма, на рекама, или другим отвореним местима.

Kрстовданска водица

Kрстовданска водица се после водоосвећења дели верницима и, према обичају, чува у кућама ради здравља. Приликом водоосвећења, моли се да вода буде на избављење од грехова, за исцељење и очишћење душе и тела, на освећење срца и ума и на сваку изврсну корист, да она буде водитељ у вечни живот и одгони сваки насртај видљивих и невидљивих непријатеља.

У ту сврху, за коју је освећена, довољно је понети је у некој мањој боци, и чувати преко године, користећи је само у изузетним приликама. Верници СПЦ дан касније славе Богојављење, празник крштења Исуса Христа којим је почела његова мисија и проповедање хришћанске вере.

[table id=1 /]

(Kурир.рс)