Расплет у Њујорку: Мировно решење за Кипар или стварање две државе

Уочи преговора о решавању кипарског питања, који су под окриљем УН планирани за март, позиције Анкаре и Атине су све удаљеније. Док лидери Грчке и Кипра поручују да би прихватили само мировно решење базирано на резолуцији УН, за Анкару је једина опција стварање две државе на острву. Расплет се очекује у Њујорку.

Да обе стране подижу улоге указује и порука турског лидера Реџепа Тајипа Ердогана да кипарска страна, коју подржава Атина, не треба да буде део предстојећих разговора.

Како за Спутњик каже дугогодишњи дописник српских медија из Турске и Грчке Војислав Лалић, имајући у виду целокупне односе Анкаре и Атине, овакав развој догађаја око Кипра се могао очекивати, па у том смислу последња изјава турског лидера не представља изненађење.

„Односи између Грчке и Турске, као и Анкаре и Никозије у последње време се затежу, поготово после открића великих резерви нафте и гаса у источном Медитерану. Турска, наиме, сматра да њихова заједница на северу Кипра која је прогласила своју државу, а коју је до сада признала само Анкара, има право на то природно богатство, па је спречила Републику Кипар која је чланица Уједињих нација и Европске уније да обавља истраживања у својим водама. То је довело до затегнутости у том делу света и изазвало велику забринутост не само у Атини и Никозији, већ и у Бриселу и НАТО-у, поготово што се у последње време у том делу „звецка“ и оружјем“, напомиње Лалић.

Кипарско питање све даље од решења

Према његовим речима, Турци на подељеном острву подржавају Ердоганову најаву да више неће водити преговоре о стварању јединствене државе Кипар.

„Да се припрема овај заокрет могло се видети и на парламентарним изборима те самопроглашене турске државе на Кипру који су одржани у децембру. Тада је Анкара безрезервно стала иза Ерсина Татара, тамношњег политичара који се стриктно залаже за стварање две државе, односно за одвајање грчке и турске заједнице на острву, за разлику од Мустафе Акинџија, који је претходно био председник и који се залагао за стварање федерације“, примећује наш саговорник.

Он подсећа да се преговори о стварању заједничке федералне државе две равноправне заједнице воде већ деценијама под покровитељством Уједињених нација. Међутим, напори за решавањем кипарског питања прекинути су 2017. године у Швајцарској, јер делегације две заједнице тада нису успеле да седну за исти сто и преговарају.

Уједињене нације на мукама

„Сада, у ситуацији када Турци кажу да се може преговарати само о стварању две државе на Кирпу, на мукама су се нашле и Уједињене нације које не знају шта да раде, јер се досад, према резолуцијама које су на снази, преговарало о стварању јединствене државе, односно федерације. Генерални секретар УН Антонио Гутереш је саопштио да ће у марту одржати састанак у формату „5 плус 1“, што у пракси значи да ће на њему учествовати представници две заједнице на Кипру, затим представници земаља које су такозвани „гарантори” споразума – Турске, Грчке и Велике Британије, а плус један је заправо представник УН. Генерални секретар је такође затражио да делегације које ће учествовати на тој међународној конференцији дођу без икаквог условљавања, како би се на самом састанку утврдио дневни ред и дефинисало о чему се даље може преговарати. Али, то ће сада очигледно бити врло тешко, да не кажем и неизводљиво“, напомиње Лалић.

Наш саговорник верује да ће кипарско питање још више пореметити односе између Грчке и Турске.

„Томе у прилог говори и потврда турског председника Ердогана да је грчки премијер Мицотакис одбио да се са њим сретне. Мицотакис је, наиме, навео да лидер Турске води политику „свршеног чина“ и политику „двоструких стандарда“, те да се са човеком који Курдима у Турској не да право националних мањина, а који тако лако проглашава државе на Кипру, не може разговарати“, примећује Лалић.

Тешко оценити даљи ток преговора

На питање какав развој догађаја очекује, саговорник Спутњика каже да је то, у овом тренутку, заиста тешко рећи.

„Мада, има процена, а састанак у Њујорку ће показати колико су оправдане, да у оваквој ситуацији где Турска не жели да преговара о стварању федерације, да би се на дневном реду неких будућих преговора могло наћи стварање лабаве конфедерације. Заправо, некакве назови државе у којој би на самом Кипру две државе, односно две заједнице биле потпуно одвојене и независне једна од друге, а само би се на међународном плану, на одређеним скуповима појављивале као једна држава. Међутим, тешко је рећи да ли ће то прихватити у Анкари и Атини“, констатује Војислав Лалић.
Разговори под окриљем УН у Њујорку у марту требало би да обухвате и тензије између Анкаре и Атине у источном Медитерану око енергетских пројеката.

[table id=1 /]

Сандра Черин / Спутњик