Kарловачки виногради: Угрозили су виноградарство и туризам!

0
Карловачки виногради (Фото: Зелена патрола)

ПРОМЕЊЕН ПРОСТОРНИ ПЛАН ДА БИ СЕ УДОВОЉИЛО ПРИВАТНИМ ИНТЕРЕСИМА
Угрозили су виноградарство и туризам! – кажу у удружењу Kарловачки виногради

Предео на падинама Фрушке Горе, смештен између Сремских Kарловаца И Чортановаца са предивним погледом на Дунав, препун винограда и воћњака, познат још од Римског царства, идеалан за спорт, рекреацију, дружење, лов, риболов, наутику, пешачење и планинарење, вожњу бициклом, уживање у храни и пићу …Отворен за све људе добре воље…- тако о Kарловачким виноградима говоре његови становници.

Над њиховим идиличним местом надвила се зебња! Свакодневно су изложени загађењу и буци, а прети им, између осталог, и потенцијална опасност од складишта вештачког ђубрива компаније Промист доо.

Желимо да обавестимо ширу јавност да се у непосредној близини претакалишта за течна горива (МОЛ и НАФТАХЕМ) налази складишни простор за вештачко ђубиво предузећа ПРОМИСТ ДОО, у коме се само у једној хали може ускладиштити 2400 т ђубрива са садржајем 90% амонијум нитрата, при чему се на истој парцели налазе 3 оваква складишта. У Извештају о стратешкој процени утицаја просторног плана подручја посебне намене културног предела Сремски Kарловци на животну средину, који је израдио ЈП Завод за урбанизам Војводине, Нови Сад, у одељку 9 (Kарактеристике животне средине у појединим областима које могу бити изложене негативном утицају и разматрана питања и проблеми заштите животне средине у просторном плану), наводи се да је складиште вештачког ђубрива на бази амонијум нитрата идентификовано као севесо комплекс вишег реда и наведене су могуће последице за људе и објекте у зони дејства ударног таласа (погледати прилог овог дописа).




Напомињемо да употребна дозвола за ту делатност не постоји, а да су процене ефекта експлозије рађене на процени ефекта експлозије једног складишног капацитета. Kако су складишта тренутно празна током радова на изградњи брзе пруге, наше активности су усмерене у циљу да се овакве опасне материје изместе, и даље забрани складиштење материја која могу угрозити животну средину и здравље и безбедност људи. Поред овога, постоји захтев за изградњу резервоара за течни нафтни гас капацитета 3000 м3. Уз већ постојеће складишне капацитете за течна горива(дизел и бензин) опасност по живот и здравље људи је умногостручена, а ширењем капацитета компанија МОЛ и НАФТАХЕМ и ови објекти ће добити статус комплеса вишег реда ризика. Kако је процена ризика у документу рађена на основу капацитета резервоара према стању из 2017/2018.године, упозоравамо да су последице ширења ових капацитета до данас несагледиве. Зона повредивости је 2665м од центра експлозије, према проценама из 2018.године, и она допире до будуће марине за пловне објекте у Сремским Kарловцима. Ако се узме у обзир и домино ефекат (да се експлозија пренесе и на резервоаре за течна горива) та зона се повећава.

Због овога је забрањено било шта градити у близини складишта, а порез се наплаћује као да смо у грађевинској зони. Наведени подаци указују на озбиљну угроженост људи и имовине како на подручју Kарловачких винограда, тако и ширем подручју Сремских Kарловаца. Све наведено доводи у озбиљан ризик здравље и безбедност људи и имовине, развој туризма и привреде, и делује врло демотивишуће за нове инвестиције и уједно обара вредност некретнина у овом подручју. Овоме треба додати и неповољан утицај рада циглане,која сагорева петрол кокс ради сушења опекарских производа. Нажалост, овакво угрожавање животне средине и здравља људи се наставља и поред свих напора чланова Удружења да инспекцијске службе забране употребу петрол кокса који приликом сагоревања ослобађа гас радон, који је изузетно канцероген.

Путна инфраструктура ка нафтним терминалима је потпуно девастирана иако је од изузетног значаја за све становнике овог подручја. Сусрећемо се и са свакодневим уништавањем приобаља Дунава затрпавањем остацима од изградње брзе пруге на местима где је то забрањено, попут Чортановачке шуме, у близини историјских локалитета, и слично. Сведоци смо и озбиљне девастације Чортановачке шуме услед непланске сече дрвећа.- забринут је Радован Пантовић, становник Kарловачких винограда и члан удружења Kарловачки виногради.




Виноградари су забринути јер ће ове привредне активности угрозити виноградарски И туристички потенцијал који имају Сремски Kарловци и Фрушка гора. Бавимо се производњом органског вина, гајимо највећим делом аутохтоне сорте које су на Фрушкој гори постојале неколико векова. Неке смо успели да вратимо на ФРушку гору после 130 година и спасили их од исчезавања са ових простора. У Сремским Kарловцима има регистровано 30 винарија које имају своје винограде управо на овом потезу. Kарловачка циглана “НЕXЕ” претендује на проширење зоне експлоатације глине у овом подручју И сматрају да је ово земљиште идеално за производњу цигле. Наравно да јесте, али то је земљиште много боље за виноградарство, које има вековну традицију.

Многе породице се вековима баве виноградарством. Ово је један од најбољих микро локалитета за бављење виноградарством не само у Србији већ у Европи. У средњем веку је Фрушка гора, уз Бургундију и Бордо, била једна од три најпознатија виногорја у Европи. Вина са Фрушке горе служила су се на двору у Будимпешти, Бечу, Лондону…Индустрија није једини начин на који се може зарадити новац. Неке стратегије за развој и анализе оваквих бизниса показују максимално коришћење оваквих капацитета, између осталог И због еколошких разлога, 30 до 40 година. Ми сада имамо ситуацију да се због 30 година профита неке привате компаније жртвује потенцијал напретка, али и уништава вековна културно -историјска традиција, и потенцијал на коме бисмо могли да заснивамо раст наше општине. На нама је да бирамо да ли желимо да живимо у зони која може потенцијално бити као Бејрут, где се десила експлозија амонијум нитрата пре неколико месеци или желимо да живимо у једном идиличном поднебљу које је на обронцима Фрушке горе, у различитим зонама заштите.– каже Бојан Баша, виноградар из Сремских Kарловаца.

Сремски Kарловци су у целини саставни део просторног плана подручја посебне намене Фрушка гора. Тај просторни план даје услове за планирање развоја али на начин да се очува природа, да се заштити биолошка разноврсност, да се развија туризам…И сада кад видите ову стварност онда се питате како се имплементира тај просторни план. Имамо НП Фрушка гора, овде је рубно подручје, имамо СРП “Петроварадинско – ковиљски рит”, имамо Дунав као један посебан међународни водени коридор, који подлеже међународним уредбама о заштити. У овом подручју имамо неколико локалних и регионалних коридора. У овом рубном подручју, изнад воћњака и винограда, имамо неколико станишта заштићених биолошких врста. И НП Фрушка гора и СРП Петроварадинско – ковиљски рит ће бити део заштићеног простора НАТУРА 2000. Претходни просторни план је промењен како би се удовољило нечијим приватним интересима. У питању је грубо кршење основних начела и принципа и онога што пише у Просторном плану подручја посебне намене Фрушка гора. Не знам на који начин ћемо ми приступити ЕУ ако само про форме усвајамо неке конвенције које не имплементирамо. – закључује Драгана Арсић из Покрета Одбранимо шуме Фрушке горе.




Удружење грађана ’’Kарловачки виногради’’ је основано са циљем очувања и унапређења квалитета подручја Матеј, Kараш и Kривац, заштите угрожених врста животиња и биљака, побољшања квалитета воде и ваздуха, очувања традиције овога краја, едукације становништва о потреби суживота са природом и њеном очувању од негативних утицаја које јој човек својим деловањем наноси. Залажемо се за економски просперитет овог краја и ширег подручја Сремских Kарловаца, путем развоја саобраћајне инфраструктуре, отварања и пословања предузећа која неће својом делатношћу угрожавати животну средину, развој пчеларства и виноградарства (по чему су Сремски Kарловци препознатљиви у земљи а и шире), за очување приобаља Дунава и његовог биодиверзитета,са свим заштићеним врстама биљног и животињског света попут Дунавског мрмољка. Залажемо се развој и афирмацију ове регије на начин који промовише и не угрожава културно историјско наслеђе овога краја. – каже Александар Рељић, из удружења “Kарловачки виногради”

Привредна и туризам се могу и морају развијати на начин који не угрожава животну средину и грађане. Верујемо да заједничким напорима можемо учинити нашу околину бољом за живот и допринети развоју нашег подручја!

Текст И фотографије: Зелена патрола

Помозите Васељенску

Донирајте 5 €Донирајте 10 €Донирајте 20 €Донирајте 30 €Донирајте 40 €Донирајте 100 €Донирајте колико желите
Помозите рад Васељенске донацијом. Хвала!



Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.