Како САД васпитавају милионе нових хомосексуалаца

пре десет година – да ли је то данак моди, пропаганди и жељи да се успостави тотална контрола над животом и економским активностима обичних грађана, или нормалан, потпуно природан развој друштва?

Браниоци ЛГБТ особа уверени су да се нема посла са неком врстом социјалне конструкције, већ са апсолутно истополним односом, који се појављују не због пропаганде, већ зато што се савремени човек осећа више слободним. Како се овде не сетити критике, коју унутар државе, износи либерална опозиција, тако и оне са Запада усмерену на руску владу и на руско законодавство које забрањује геј пропаганду међу малолетницима.

Противници „новог врлог света“ тврде супротно: број хомосексуалаца не може се удвостручити само због ширења „слобода“. И уместо да пронађу разумне, високо специјализоване начине да заштити Американце који се идентификују као ЛГБТ од истински неправедне дискриминације, Бајденов нови закон функционисаће заправо као кажњавајући мач, циљајући оне који не подржавају модерне родне идеологије. Ова ситуација ће погодити концепт бинарног пола, дословно записан у наш генетски код и који је темељан за многе друштвене законе. На крају, али не најмање важно, удариће на законе који штите равноправност, безбедност и приватност жена.

АМЕРИЧКО УДРУЖЕЊЕ ПСИХИЈАТАРА – ХОМОСЕКСУАЛНОСТ ЈЕ БОЛЕСТ („РОДНА ДИСФОРИЈА“)

Америчко удружење психијатара (АПА) 2009. године оспорило је одлуку Светске здравствене организације која хомосексуалност није препознала као болест. Према речима стручњака АПА, ако особа почне да себе сматра припадником супротног пола, за њу можемо рећи да пати од „родне дисфорије“ – психолошке болести која се још увек не сматра патологијом. Становиште АПА својевремено су делили истакнути амерички сексолози, психолози и психотерапеути Џозеф Николоси, који су хомосексуалност сматрали резултатом „дефицита родног идентитета“ и Чарлс Сокарајдес, који је такође одбио да прихвати тезу о генетски урођеној хомосексуалности као научно доказаној.

Године 2016. после година истраживања на Универзитету Корнел, доктор клиничке психологије и лејзбејка – активисткиња Лиса Дајмонд дошла је до закључка да се хомосексуалци „не рађају таквим“, док је сексуална оријентација особе променљива карактеристика на коју утиче значајан број спољних фактора. Такво гледиште подржала је клиничка психолошкиња Лаура Хајнс, рекавши: „Битка за то да су хомосексуалаци тако рођени и да се не могу променити је завршена. Време је да ЛГБТ активисти престану да промовишу овај мит“.

Видимо да наука не потврђује, а чак и сумња у политички коректни дискурс који се у америчком друштву развио у вези са ЛГБТ заједницом. То значи да су нови социјални закони који крше права већине, која не може применити социјалну регулативу на ЛГБТ особе у сопственим интересима, принуђени да следе упорну пропаганду и мире се са недоказаним теоријама о генетски предиспонираној сексуалној привлачности људи према свом полу.

Заиста, није ли пропаганда када се цртани филм емитује на америчком дечијем каналу Nickelodeon који деци помаже да науче азбуку, док их успут упознаје са ЛГБТ симболима? Шта је то када америчка деца наруче поклоне од организације Транс-Санта, а 12-годишње девојчице о себи почну да размишљају као о „полу-транс дечацима“, инспирисани примерима помодних младих звезда-квирова (хомосексуалних – прим. прев.) са друштвених мрежа, купују мушко доње рубље и еластичне завоје да зауставе раст својих дојки?

Примери се могу наводити до бескраја, али боље је реч дати америчкој либералној новинарки Кејти Херцог. Несвесно, изнела је убедљив аргумент за противнике геј пропаганде. Конкретно, говорила је о томе како друштво утиче на радикализацију саме ЛГБТ заједнице која искорењује све „православне“ хомосексуалце и лезбијке који се не могу уклопити у нову стварност.

У свом материјалу објављеном на порталу Weekly Dish, Кејти Херцог поставља питање: где су, уосталом, лезбијске кафане у модерним Сједињеним Државама још 1980-их. било их је више од 200, али данас их је остало само 15?

Она истиче да поред економских разлога, кризе коронавируса, појаве посебних апликација за хомосексуалне везе, постоји још једна: да се сматра лезбијком (од којих се многи, на пример, противе трансродним мушкарцима у спорту, с обзиром на ово бити још један облик угњетавања жена) данас у САД-у једноставно није модерно. Све већи број младих ЛГБТ жена радије бира неку другу врсту свог родног идентитета: пансексуалне, аутосексуалне, хомисексуалне, сапиосексуалне, асексуалне – свака са својом заставом. Један од саговорника признао је новинарки (природно, анонимно) да су је, када је универзитетским колегама испричала о својој лезбијској оријентацији, гледали са примесом благог жаљења и чак одбојности, указујући на то да користи застарели и проблематични израз.

Такође, на основу анонимности, Кејти Херцог цитира речи терапеута специјализованог за проблеме ЛГБТ пацијената. Према речима лекарке, најчешће притужбе њених пацијената односе се на родни идентитет, а то се односи углавном на младе жене које пате од социјалних утицаја из околине. Терапеут је признао да је управо социјални утицај разлог појаве толико Американки које себе сматрају небинарним људима, али то не може никоме признати због превеликог професионалног ризика. Новинар доноси очигледан закључак: људи су друштвена бића, на која утичу вршњаци, масовни културни фактори и друштвене мреже са живописним профилима небинарних фигура, без обзира колико такве речи нервирају заговорнике ЛГБТ-а.

Расправа о томе са чим је повезан раст броја представника ЛГБТ заједнице и како ће то утицати на будућност традиционалне породице у Сједињеним Државама и на Западу уопште, наставиће се и у будућности. Али ако неко сумња у родну идеологију вођену од вртића и школе, само се сетите шта се догодило са имиџом бившег идола западне омладине Џоан Ровлинг. И све само зато што се усудила да доведе у питање друштвене норме новог века које је наметнуо Запад.

Здрав разум и људска права омогућавају једнака права као и поштовање сексуалних мањина. Али на савременом Западу, а посебно у Сједињеним Државама, видимо супротну слику кршења права хетеросексуалне већине, која се не слаже са пожељним ЛГБТ стереотипима који се уводе у масовну свест.

[table id=1 /]

С руског превео Зоран Милошевић

ИЗВОР: https://vz.ru/world/2021/2/27/1086861.html