Томислав Крсмановић: ЉУДОЖДЕРСКА ПСИХОЛОГИЈА ТАЈКУНА-СУШТИНСКИ УЗРОК ПРОПАДАЊА СРБИЈЕ

0

БРОД ЛУДАКА.
Суштина опстанка, или нестанка, једне нације , је у људским ресурсима. Ако су они разумни, и успешни у њиховим задацима, све ће бити добро. И обратно. СВЕ ЈЕ У ЉУДИМА.
1.У в о д н а р а з м а т р а њ а.
Данас сви у Србији кажу: све је горе, никад није било овако. Са различитих страна стижу упозорења, анализе, саопштења, указује се на оно што не ваља, на појавне облике катастрофе, спомињу приближавање катаклизме. Ове анализе су често мудре, мора се признати : то је велика ствар указати на оно што руши данашњу Србију.
Уствари ови луцидни извештачи указују мудро и са врло изоштреном моћи запажања на појавне облике, на симптоме неизмерног зла који руше ову државу и овај народ.
Није све тако црно, Србија има своје непријатеље али и пријатеље. Знајмо да Србија има своје утицајне подржаваоце и у САД и појединим великим западним државама. Патријарх Павле је казао: Срби и Јевреји су два паћеничка народа. А амбасадор Израела је оптимистички саопштио: Срби и Јевреји су увек живели у пријатељству, што су доказали и током Другог светског рата. Не заборавимо Русију, православне народе, словенске земље, Кину, Индију, и друге државе,
Чује се лелек унесрећених и гладних, урушавају се читави демографски сегменти, али нико досада није јасно и аналитички образложио и упро прстом у виновнике ове нечувене пошасти која се као тајфун обрушава на Србију. Нити је објаснио танане механизме којима они заверенички и из потаје уништавају ову земљу у којој живимо, и њен напаћени народ .
Масовна кршења људских права и закона омогућава друштвено-политички систем у коме све националне институције и организације у Србији подлежу политичким директивама и одлукама које долазе из центара моћи непознатих јавности и грађанима. Устав и закони не регулишу садржину и примену ових директива и одлука, обично су издаване усмено, њихова садржина је непозната јавности, која не може ни знати, нити утицати на њих; налогодавци су одговорни једино њима самима, и њиховим сопственим хијерахијама ( изван земље); ови јавности непознати центри моћи имају одлучујући утицај на доношење одлука извршнх органа власти, председништва, владе, министарстава, правосуђа, војске, полиције, у предузећима, научним и културним установама, медијима, социјалним установама, образовању, итд. Када појединци или организације интерпретирајући њихова права дођу у конфликт са таквим директивама , тешко да могу добити било какву заштиту од било кога надлежног државног органа.
Србију уназађују и копне поменути неформални тајновити центри моћи, персонификовани у енормним богаташима, тајкунима, мафијашима и криминалцима. То је неформална власт ван званичне, огромна изузетно организована скаламерија која управља тајно, даје неформалне директиве без знања грађана судовима, полицији, социјалним установама, послодавцима, криминалцима, све до гангова у квартовима, и тежи да загосподари чак и интимним сферама живота грађана и међуљудских општења.
Они имају огромну моћ, изузетно су уведени у свим сегментима, то је тајна подземна илегална изузетно снажна и бројчано врло разуђена скупина. Они у овој земљи владају свим и свачим, све до интимних сфера живота грађана.
А грађани тако мало знају о њима, мада често нагађају.
Формална власт је пука марионета у њиховим рукама.
Неформални центри моћи су као огроман ледени брег, понешто од њега вири из воде, а не види се оно испод. Вире политичке странке, државни органи, НВО, а испод је огроман ледени брег-читав један ледени континент, који сачињавају изузетно организоване и разгранате тајне структуре. А још је већа забуна са подводним струјама које га покрећу, ретко ко о томе може рећи нешто поуздано. Али су присутна свакојака нагађања. Планета су спојени судови, кроз неформалне центре моћи у Србији струји снажна крв која ко зна одакле долази, пуна свакојаких инструкција и неизмерне енергије.
А ова тајновита област причињава Србији неизмерне штете, руши је и разара. Она је суштина проблема.
Они теже да званичну власт претворе у послушну слушкињу.
Србију изнутра руше Срби из неформалне власти „ Што неко себи може зла нанети, то му не могу учинити ни сви његови непријатељи да се уједине заједно„, каже турска пословица. Србију воде, и руше, ирацонални и неспособни, извитоперени и душевно оштећени мафијаши. Све је у људима. Да су на њиховим местима разумни и дорасли, све би било другачије.
Овај есеј разматра зашто су неразумни, и које су разорне последице њихове ирационалности.
Зато јер су већина психопате, а међу њима има и агресивних душевних болесника.
Откуд они тамо, зашто их не уклоне?
Ова анализа управо покушава да одговори на та питања.
Пљачкаши и разбојници покушавају да се правдају да је тако у целом свету, да је зацртано смањење становништва, па ети и ми то чинимо. То је само делимично тачно, они претерују у злу, које изасипају на овај јадни народ, уживају у мучењу незаштићених невиних људи, намерно их економски руинирају и подмукло им слабе виталност, јер они површно и импулсивно закључују да им такав клонуо и обеспомоћен народ одлично одговара, јер им се не може супротставити. ДА МОГУ БЕЗ ОТПОРА ПРИВАТИЗОВАТИ ЗА БАГАТЕЛУ, ДА ПЉАЧКАЈУ НЕМОЋНЕ ГРАЂАНЕ, ДА СПРЕЧЕ ОНЕ КОЈИ ИХ МОГУ ТУЖИТИ ЗА НЕДЕЛА, ДА ОНЕМОГУЋЕ РЕСТИТУЦИЈУ, РЕХАБИЛИТАЦИЈУ, ЛУСТРАЦИЈУ, ДА ШТО ВИШЕ ПЕНЗИОНЕРА ПРЕВРЕМЕНО НАПУСТИ ОВАЈ СВЕТ, ДА НЕ ТРАЖЕ ОБЕШТЕЋЕЊЕ, АКЦИЈЕ, ДА СПРЕЧЕ СНАЖАН ОТПОР.

ДА САЧУВАЈУ ЗАУВЕК status quo. По сваку цену, власт, моћ, привилегије, богаћење, ко шиша народ, стоку рогату. Ови србоскептици, антриопоскептици, мизантропи, разочарани у све и свакога, иду преко лешева, у Србији усред огромног гробља сневају да направе своје беле шеичке дворе и латифундије.
Тако они алаво и површно умишљају.
Али суштина је много сложенија и деликатннја, и другачија.
Зар острашћени и површни ТАЈКУНИ не опажају да СУ ИНСТРУМЕНТАЛИЗОВАНИ ДА ТАКО ИНВАЛИДИЗИРАЈУ СРБИЈУ И НАРОД , ДА НЕ МОЖЕ ДА БРАНИ КОСОВО, ЈУГ СРБИЈЕ, РАШКУ( САНЏАК), И ВОЈВОДИНУ.
Они би хтели да буду једини блиски светским центрима моћи, а да у Србији лише било какве подршке изван ње, неосновано представљајући сваког ривала као„ противник међународне заједнице„, Србина„, подмукло подмећу кукавичје јаје антисемитизма. Они заборављају да ствари нису тако црно-беле, да су јефтини, лако купљиви, и да ће на крају завршити на ђубриштима као толики други пре њих.
Или га у земљи оцрне као„ агента Светског поретка„. Пандемија коронe је замрачила и снажно ојачала активности мафијаша. Они су криви за раст пандемије, броја оболелих и умрлих, јер систематски и врло одмукло подбадају да се народ буни против здравствених мера, кризног штаба, једва чекају да открију такве побуњенике, које су они индокт ринирали, да тако добију радне задатке, да муче, да под корону подводе своје неистомишљенике. Дубока Србија је у време короне државни непријатрељ број 1.
Ово што се данас дешава у Србији је застрашујуће, ирационално, неразумљиво. Србијом дивља као најразорнији тајфун невиђен пир мржње и разарања , Србија је постала земља некрофилије и смрти.
Што изазива згражавање и неразумевање обеспомоћених и збуњених становника.
А сажаљење или потсмех спољњег света, како где.
Чак и они појединци мање образовани и интелигентни , увиђају да су поједини поступци ових починиоца злодела често крајње безобзирни, извитоперени и асоцијални, да ту недостају утемељеност, разум, одмереност .
Oви необични поступци и акције тајкуна, неформалних центара моћи, криминалаца, мафијаша, енормних богаташа, и слично, пре свега се често одликују недостатком интереса, или одсуством истинске бриге за судбине других људи, сем њих самих , они су склони да друге виде као безвредне објекте.
Они само мисле како ће да се богате. Или да постану милионери у еврима, има и понеки милијардер. Замајавају народ док не напуне џепове, онда оду у илегалу, у тајкуне, „успешне транзиционе предузетнике„.
Профит је њихов водич, људи су безвредни материјал. Дошао је Страшни суд, руши, уништавај све ради себе и свога ћара, нема патриотизма, морала, културе, људскости, закона, то су шарене лажи за наивне и будале, све је срушено. Ови србоскептици и мизантропи кличу: каква Србија, какви Срби, какви бакрачи. Каква хуманост. Само наши интереси. „После мене потоп„. „Краљ Сунце„.
Свеприсутне су њихове манифестације екстремне суровости, мржње, они су изгубили веру у друге, у људе, у свој народ, у државу, спремни су све да учине, само да би тако остварили своје бескрупулозне циљеве.
Oткуд таква паклена склоност рушилаштву ? , данас се многи питају у Србији, и не само у Србији?
Тајфун који је дошао однекле и замрачио Србију гута читаве демографске сегменте. Роје се афаре за афером, мито и корупција, отимачине предузећа и багателне приватизације, спона тајкуна и појединих политичких странака, пљачке и провале су постале свакодневица, убиства, киднаповања, рањавања, режиране саобраћајке, генерализовано насиље. Већ дуги низ година Србију шокирају најзастрашујуће вести: о трговини људским органима, сазнало се за убиства ињекцијама и отровима у болницама, па све до тако чудовишних поступака као што су масовна разбољевања деце цитостацима, трговина децом. Зар данашња недовољно спречавана трговина дрогом , није масовно методично тровање наше деце и омладине? Зашто нико не говори о еутаназији милиона пензионера кроз смањење ионако недовољних пензија? Зашто се ћути о расту цена и убрзаном изгладњивању све већег броја грађана.
Ко то убија Србију и њен народ? Зашто и како то чини?
Где су полиција и судство, зашто неко то не забрани? Очајни родитељи ридају немоћни:“ Трују ми дете“.
Пандемија короне је само погоршала ионако трагично стање. Створен је рај за опасан злочиначки накот. Охрабрени су.
У Србији је нормално здравство такорећи укинуто, грађани су у лекаре и болнице изгубили поверење. Очајни опљачкани и осиромашени, остарели и руинираног здравља грађани, гладују и немају новца за лекове. А то значи злопате се и превремено нестају.
Очајници немоћни да спасу здравље оптужују моћне фармацеутске компаније, отровне лекове, оптужују тровања из ваздуха, загађену или генетски модификовану храну. Медијске вести бомбардују вестима о неразјашњеним умирањима .А шта рећи о тешкоћама осиромашених болесника да буду хоспитализовани, јер немају новца да дају мито, о крађи и умирањима беба, о трговини људским фетусима, о насилним психијатријским интернирањима.
Корона коси изнурени народ.
Абортуси су масовна кланица беба.
Људска бића су постала безвредни људски материјал.
Не могу да школују своју децу, да их запосле.
Србија копни, умиру не само стари, него средовечни, и млади! Србија је облепљена читуљама. Народ Србије је крајње узнемирен . Живи у свакодневном страху, људи се питају: ко је од нас следећи ?. Изгледа да Црна дама изабира најмудрије. Све је више испражњених села и градова, Србија је на рубу демографске пропасти.
Пандемија короне ја само убрзала, здравствена трагедија Србје је почела много деценија раније.
Избезумљени људи се понекад убијају или своје ближње.
Шта рећи о душевном профилу учесника геј параде који јавно тврди: ’’ Узео сам невиност Београду’’? А о каквим монструмима се може говорити, када су у питању они који тргују дрогом око наших школа, да би тако напунили џепове? Шта рећи на врбовање малолетница широм Србије за јавне куће на Косову и другим местима? И на провизије „ мудрих српских трговаца некретнинама„, продају имовине Албанцима до Ниша? ( и на уносан бизнис склапања бракова српских сељака са Албанкама из Албаније, зар они не виде у томе постeпено подмукло лагано ширења Албаније на Србију, да су ове Албанке претходница будуће експанзије на Србију, жалосно је и трагично да Албанци већ типују на долазеће деценије-Србија ће за то време искрварити и клонути.).
Да ли је поредак у стању заштити Србе на југу Србије, у Рашкој ( Санџаку) , понекад у Војводини , Албанци са Косова од Новог Пазара све до Прешева улазе кад им се прохте у Србију, краду стоку, обијају подруме и обешчашћују српске незаштићене чобанице, као што су чинили и чине на Косову.
Распадају се породице и бракови, свакојаке пошасти су све присутније у Србији. Србијом царују лоше процене, све до породица и драстично поремећених односа међу половима, док се неке етничке мањине из састава бивше Југославије, енормно размножавају.
У Србији више умире него ли што се рађа.
Судство постоји званично, али се до правде врло тешко долази. Правосуђе је правничка радионица тајкуна, тако кажу у Србији.
Не функционишу читави витални системи.
У Рашкој ( Санџаку) и на југу Србије, држава Србија не функционише, тамо су газде Бошњаци и Албанци, истим путем иде и Војводина.
Србија је у затечености , у метежу и расулу.
Спроведен је тајно ужасан геноцид.
Содома и Гомора. Страшни суд. Смак света.
Иза КОМУНИЗМА су остале људске руине. Комунизам је произвео читаву армаду франкентштајна, извитоперених и површних „ моћника„, који погрешно процењују, а налазе се на на позицијама моћи.
Све руше да би се богатили.
Србија је посед мафијашких моћника, крава музара, краду, пљачкају, отимају, изнурују, мамузају и киње јадни и обеспомоћени народ који није у стању да се брани. Зато су га „ мудри богаташи транзиције„ и обеспомоћили.
Бездушни и некажњени пљачкаши настављају у хаосу и конфузију коју је снажно појачала пандемија короне да настављају да се богате на сузама и крви милиона невиних.
Да ли су нормални они тајкуни-неформални моћници који се полујавно дошаптавају по луксузним ресторанима, тврде да слабе Србију, да је мрцваре, да грађани толико ослабе, да не могу да им се супротставе, да би они могли да приватизују за багателу, да снемоћају они који би их могу оспорити, оптужити их, тражити обештећење, рехабилитацију.
Где је овде логика? Зар да већину, милионе, гурају у пропаст да би они могли да се богате? Зар они не схватају да тако слабе своју државу, држава без виталних поданика копни.
Ко ће их заштитити и њихов иметак од све јачег окружења, нико други сем државе. Суседни виталнији и млађи Албанци и Бошњаци, који се смишљено и убрзано размножавају само мотре на Србију, која снемоћава из године у годину, у којој више умире него ли што се рађа, само чекају отсудни моменат да се прелију. Надају се „ мудри српски капиталисти„,да када се Србија уруши, побегну са богатством ван земље. Каква глупост! Тамо ће им све отети они који их отуда сада привремено подржавају, и н у које се кратковидо надају. И не само то, они ће им показати колико их презиру, мада то сада прикривају док их не искористе. Онда ће их шутнути .
А они незналице је слабе. Од мале траве не виде велику шуму. Отеће им.
Србија је претворена у позорницу дивљања асоцијалних психопата и душевних болесника. Србија лудила!
Србија олигарха који погрешно процењују стварност.
Постаје јасно да се ради о нарочитом психолошком профилу појединаца који се налазе у структурама неформалне власти, мафија и криминалца, да се тамо често налазе људи који немају ни минимум душевне стабилности, да се често понашају не само неразумно, него и екстремно, чудно, или чак очигледно неуравнотежено.
Зар они не виде да Србија копни, у правом смислу речи нестаје? Зар они не виде да тако чинећи спроводе истински геноцид над незаштићеним грађанима? Зар они не схватају да овако изнурени, болесни, остарели грађани, немају снаге да бране територију своје државе, да привређују и да се расплођавају?
Зар они не могу да се замисле, да њихов лични џеп није важнији од судбине државе и нације, да без јаке своје државе, нема гаранције ни за њих лично ни за њихову имовину и капитал?
Србија се пита: како они не виде да погрешно процењују стварност, како не виде да упропашћавају народ из кога су поникли? „ чују се на сваком кораку размишљања.
Због ћара, многи закључују.
Не само психолози, него и шира јавност, већина грађана Србије, се пита, како је тако нешто могуће, откуда сада у нашој земљи на значајним позицијама моћи , очигледно психопате, или душевни болесници којима мањка луцидност и рационално просуђивање?
Овде се ради мање о њиховој моралној отупелости, него пре свега о стању њиховог душевног здравља.
Они тврде да би се оправдали, да им је тако наређено споља, да морају, да другачије не може бити. Убеђени су да се мудро понашају. Мисле да су суперинтелигентни транзицони бизнисмени, који су се снашли у мутљагу транзиције. А обогатили су се не личним радом и способношћу, него незаконитим поступцима и пљачком, што су им омогућиле њихове позиције моћи.
Душевно стање здравља ових ешелона тајкунско-мафијашке власти отуда треба ставити на увид, и провере делотворне јавности. Јер ако особе овакве психологије могу усмеравати друштво, иако из илегале, оне то ипак чине, није тешко закључити у какву бездну провалију и пропаст нас гурају.
О чему се овде ради? Откуд они на кормилу? Неко је их је тамо фелеричне поставио да их злоупотреби на штету ове земље и овога народа.
Како је могуће да особе таквог извитопереног душевног склопа, што је често узрок њихових злодела, бивају на слободи? Како је могуће да особе такве психологије имају такву моћ владања судбинама грађана? Зашто се њима не позабаве психијатри? Зашто их не спроведу правди, или на лечење?
Ствара се у јавности широко заступљено мишљење, да је оваква масовна појава психопата и тешких душевних болесника на тако значајним неформалннм позицијама власти, осмишљен кадровски инжењеринг, са циљем злоупотребе, да преко њих сеју хаос и пометњу у Србији, лоше процене, заваде, невиђене хајке и обрачуне, злоупотребе, злочине.
Да од асоцијалних ослабљена Србија, не може да брани своје територије, да привређује и да се расплођава.
Наш је примордијални задатак да ово питање ставимо на дневни ред, да позовемо све стручне и умне људе да ову тајновиту и од шире јавности дубоко заклоњену сферу обелоданимо, проучимо?
Спасавајмо се! Србију ће спасити духовни и морални препород.
А он није могућ без оздрављења , органскоиг и душевног.
Ови распамећени су дубоко убеђени да су изузетно душевно уравнотежени, да су њихови поступци апсолутно на свом месту, да су они који их оспоравају завидљиви неспособњаковићи. Или пак тврде да би се и други да су на њиховом месту понашали исто тако као и они.
2. В р с т е д у ш е в н и х п о р е м е ћ а ј а.
А.Ауторитаристи-слабићи.
Када су на значајним позицијама било које власти, уравнотежене особе, када је власт демократска, онда је власт средство да се остваре општи циљеви, таква власт поштује грађане.Таква власт је аутентична и означава снагу и богатство.
Таква власт постоји у демократским западним државама.
Поменути мафијашки сегменти власти у Србији, схватају власт као пуко средство за остваривање само њихових циљева, владање и командовање људима је за њих једна унутрашња сигурност, уједно средство да заведу своје самовлашће.
Они су то навикли деценијама, тога не желе да се окану. Они одбијају било какву дискусију о њиховој доминацији. Данашњи неформални властодршци, а зараза се масовно раширила и на званичну власт, гледају само себе, њима је власт средство да се обогате, а интереси већине нису битни. Они одбијају било какву дискусију да чине зла дела, или да на њих буде бачена кривица зато што су земљу довели у кризу. Тврде да сада они морају да исправљају туђе грешке почињене у прошлости. А они су ти који су били на власти од 1990. до 2000.године, и након тога, и пре,они су произвели данашњу голготу Србије. И њихове политичке странке које су настале из КПЈ, СКЈ, СКС, ССС . Захтевају да народ сачека, да им треба времена да спроведу реформе и просперитет, а уствари желе да добију у времену да док замајавају народ, што више приграбе за себе.
Они оптужују друге , захтевају од других све, али не дају ништа.
Иза овакве власти се не налази аутентична снага, него слабост и страх, кукавичлук. Ауторитарист је агресиван-дакле слабић. Његово командовање људима је један прикривен напад, он напада из страха да не буде нападнут, повређен или понижен.
Запажа се занимљив феномен у нашем гео-окружењу. Док се у суседним регијама, нпр. на Косову, у Хрватској, Босни и Херцеговини ( Федерација), региструје да се негативни набоји енергије мафијаша пре свега усмеравају ка другим нацијама, пре свега Србима, али уједно се јављају искрене симпатије према своме народу- дотле је сасвим другачије у Србији. У Србији се јед и мржња усмеравају на сопствени народ.
Њихова ранија масовна сумњичавост према неистомишљеницима у Србији, склоност да се олако са њима обрачуна, се сада сублимирала у нову омразу према свакоме ко је на неки начин другачији од њихове шеме. Српски осиони моћници отуда сада своју злу омразу усмеравају на већину, на српски народ. Смањење пензија, плата, раст цена, парализа судства, је еутаназија милкона сатаром наживо.
Уместо да поступе као нпр.косовски Албанци и Бошњаци, да се окрену са симпатијама према својим сународницима.
Б. Ниска свест.
Овде се пре свега ради о стању свести, или још боље речено њихове недовољне свести. Они, годинама острашћивани и усплахирени, обично не познају своје дубље мотивације, уствари се узимају за оно што нису.
Јавно грме да су за већину, да су бранитељи Нације, Државе, да желе добро народу, обећавају мед и млеко, истичу своје раније заслуге, достигнућа, поене.
А у пракси чине описана злодела. У Србији царује тиранија судова, свакојаких моћника, грађани живе у страху, не знају шта им носи дан а шта ноћ. Њих неке невидљиве силе гурају у безнађе, у самоубиство.
Врло је интересантно да упркос што су чињенице сасвим другачије, многи од њих искрено , посматрано на нивоу свеснога, мисле да су ипак патриоти и да чине добро своме народу. Наводно Србији је записано од светских моћника копњење, дакле, они морају да чине нека дела противна нтересима народа, али тако мора да буде, јер су им светски моћници тако наредили. Дакле, они умишљају да ипак у оквиру зла намењеног Србији, они налазе неке могуће искораке који пију воду, маколико скромни били, да су они реалистични и прагматични, убеђени су да искрено желе колико толико да помогну своме народу.
Oни тако себе СВЕСНО доживљавају. (Разуме се да је најчешћа хипокризије, свесни су да је у питању њихов лични егоизам на штету већине).
Јер су на нивоу НЕСВЕСНОГ мотивисани једним механизмом параноидног типа ,комплексном мешавином страха и аспирација да изиграју законске прописе и права грађана, да шибичарски зграбе заверенички власт, да се богате и да задовоље своје интересе, не хајући нимало за страдања и трагедије већине, и да тако наметну „свој закон“и правила понашања.
Питамо ове мудре транзиционе „ менталне спалеологе, психоаналитичаре, манипуланте поствести народа Србије„: ако морате да злостављате по страном налогу народ Србије, зашто претерујете у кињењима, зашто се енормно богатите, грабите привилегије, ако то морате, будите одмеренији, ипак покушајте да помогнете колико толико свом народу. Потурица гори од Турчина, хоћете да будете већи католици од Римског Папе. Нема веће пошасти него када србенда постане србофоб.
Јарац у купусу, лисица у кокошарнику.
Ви „психоаналитичари„ рационализујете ( рационализација-психолошки одбранбени механизам), правдате се у себи на нивоу свесног: морам да штетим свом народу, а уствари на нивоу несвесног вам то одговара, да се енормно богатите и изживљавате у сласти власти. Ко не разуме себе, не може ни друге. А „ недодирљиви„ , уствари вулгарне лопуже, се праве луди. „ Ето ми смо недодирљиви, све нам је дозвољено„. Па зато су се и придружили и зарекли да су спремни да све учине што им се каже, али да буду „ недодирљиви„, да могу да краду, пљачкају, спроводе нечувену тиранију.
Велики амерички председник је казао: Власт је као ватра, као вода, добар слуга, а лош господар. За њих није власт. ЈАРАЦ У КУПУСУ. ЛИСИЦА У КОКОШАРНИКУ.
Хтели би да иако је званично заведен вишепартијски систем , иако постоје Влада, Парламент, политичке странке, НВО, синдикати, да наставе раније злоупотребе и узурпације власти које су спроводили у комунизму и за време Ј.Б.Тита и С.Милошевића.
Није чудо, њима је тада било лепо, док су се други злопатили, они су уживали као бубрег у лоју. Уствари желели би да заувек сачувају власт , да вечито буде све исто, да привилегије заувек остану апсолутно нетакнуте.
Али није више данас оно што је било пре толико годнна и деценија. Ово су сасвим друга и нова времена. Географска карта Европе и света се значајно променила, комунизам у Еврпи више не постoји, нити Jугославија, ЧСР, СССР, срушен је Берлински зид, ујединила се Немачка, Србија је давно заборавила Тита, и ондашњу иконографију, ондашње енергије су се истрошиле, сада је све другачије. А данашња неформална власт поново јури у прошлост и покушава исте параде мућки манипулација, стварања привида моћи и ентузијазма надолазеће будућности.
Али то више никако не иде. Народ то не прихвата. То је застарело и давно превазиђено.
Погледајмо поруке поштених интелектуалаца на алтернативним медијима, и где стигну, Срија се буди.
СВЕСНО истичу демократске принципе, патриотизам, али њихова понашања која су детерминисана ПОТСВЕСНИМ мотивима, су као што видимо, крајње недемократска и тиранска, понашају се као диктатори и тирани, и националне штеточине.
Они су непријемчиви на било какве аргументе и на очигледне опипљиве стопроцентне доказе да су у заблуди. Они остају непоколебљиви да су стопосто у праву. Када неко и реч критике искаже према њима, у стању су да га због тога опако казне. Разоре.
Слеп не може видети, глув не може чути.
Зашто?
Иако повремено , понеки од њих, свесно величају народ, глорификују га, ако се „завири“ у њихову подсвест коју повремено вербализуују, или исказују психо-социјалним кодом, и на друге начине, може се видети да је њихова представа о сопственом народу негативна, да наш народ сматрају наивним, површним, рајом, или чак врстом нижих бића, стоком.
А себе „суперинтелигентним„, мудрим вођама стада.
Зар овој тврдњи носу докази њихова парадирања на медијима замајавања народа, свакојака нагваждања о реформама, будућем препороду. Само се народе стрпи још мало, док ми не напунимо џепове. А овај народ сличним шареним лажама мунтају још од `1945.године? .Обећање лудом радовање. Где је наша народна мудрост?.
Они поступају као претходни комунистички руководиоци: демагогија, лажи и обмане. Неко може казати: па ово је наставак комунизма и титоизма. Не би се никако могло казати да је тако. Комунизам је своје завршио у Европи. Огромна већина важнијих комуниста је збрисана, нема их више, или су снемоћали. А ови данашњи „лидери„ су за време комунизма били „ситна риба„, и њихови родитељи. Али су ипак живели као бубрези у лоју. Испада да су они „бивши комунисти„, а уствари су издајници комунизма који су само „ окренули ћурак„.Они би хтели да се врате у то време. Онда били против Запада, сада са Западом. Важно је да њима буде увек лепо.
Себе сматрају успешним, они транзицију остварују богатећи се, мисле да су најспособнији, да су други, већина неспособни, и да имају да ћуте.
A не схватају да се богате кршећи права других, зато јер су били раније привилеговани и стекли позиције моћи , где су се нашли у метежу транзиције, одакле могу да некажњено отимају, краду, пљачкају, приватизују за багателу, и да то није никакав капитализам, него супротно од тога, јер је истински капитализам утакмица способности, а не привилегисање. Док обеспомоћени грађани скршени деценијама тираније и пљачки агонизирају, они им немоћним отимају, краду, киње их и варају, као њихови нацистички учитељи што су вадили златне зубе мртвим логорашима у Дахау . Ови овдашњи су отишли даље од њих, спремни су да убију за 1.000 евра, или да гурну у гроб оне којима би тако могли да се дочепају њихове имовине.
Ови моћници се према грађанима на медијима, скуповима, односе масовички, неискрено и дволично, манипулантски , подилазе јефтино неким њиховим патриотским осећањима, потхрањују лажима њихове наде, злоупотребљавајући актуелну сложену међународну и унутрашњу политичку ситуацију. Зграбили су медија у своје руке и обмањују јадни и неупућени народ.
Погледајмо изразе њихових лица, као да се обраћају милионима зомбија. Испада да је наш народ будала.
Може се видети у оваквим приликама једна пежоративна кондесенденција. Ове бирократе су у оваквим контактима претерано „топли“, простосрдачни, узимају речник маса, и говоре о темама које њих интересују, узимају њихов општи стил понашања, сипају лажним обећањима, третирају грађане као недорасла бића које могу вечито варати, обећавају им олако куле и градове. Као што су то радили Ј.Б.Тито и његови министри, С.Милошевић.
А то су давно прошла времена, данас је све другачије, то сада не иде, грађани су образованији, многи су живели на Западу, већина је свеснија, интелигентнија, уравнотеженија, од „тајних руководиоца“, то се запажа са потсмехом.
Oвакво једно масовичко понашање , би било квалитетно ако би било одраз искрене жеље да се успостави боља и аутентичнија комуникација са грађанима, масама. Али то обично није случај јер је ова интеракција манипулирајућа , делује неприродно, или повремено чак карикатурално. Злонамерна је, прегажена временом. Барони Минхаузени. „ Рафинирани манипуланти„, они тако умишљају. А стварност је дугачија.
Нажалост, ипак још има наивних, лаковерних, необразованих грађана. Ради се о једној закономерности, у свакој популацији постоје они просечно интелигентни , изнад просечно , и испод просечно интелигентни. Најчешће жртве овакве демагогије су они неразумни. А њих нажалост има поприлично.
Они на њих типују, рачунају. Народ Србије може бити наведен лажима и преварама да пуца у свој гол, да скаче себи у стомак.
У оваквој интеракцији према грађанима се код ових бирократа, „ шеика„ запажа мешавина негативног, потсмеха на њихов рачун, потсмехују се њиховој наивности, -ради се о катартистичкој пројекцији, потсмехују се сопственим недостацима које приписују другима. И једне врсте топлине и симпатија- а што је одраз жеље повратку свом националном плебејском пореклу од кога су се удаљили. У исто време се ради и о једној морбидној инверзији екстремне индивидуалистичке еволуције мафијашког бирократског духа , а која се деценијама укривала наводним колективистичким принципима, који потсвесно жели да поново „урони“ у групу, нацију, а кроз прокламације идеја патриотизма и повратка националним коренима.
Али побеђује суштина-јарац у купусу.
Дубоко у потсвести се осећају као део свога народа, али је то потиснуто у име интереса ћара, преваре.
Они су преваранти. Вашарски провинцијски шибичари.
Психо-аналитички приступ дозвољава да се разуме зашто се бирократски дух тешко мења. Јер се у случају бирократског менталитета не ради о систему идеја и о идеологији, него пре свега о структури и типу личности.. Особе склоне асоцијалним поступцима, су врло сличне психологије , без обзира којој су политичкој групи блиске. Они су увек исти, било да су били комунисти, социјалисти, радикали, или народњаци.
Због овога озбиљније промене њиховог понашања нису могуће без дубље реорганизације структуре њихових личности ( о чему ће бити говора касније).
На нивоу свеснога, или барем тако, они сами често тврде, они су за одбрану Нације и Државе, те зато наводно желе да имају власт и моћ . Дајте нам времена да спасемо државу која је у кризи због туђих грешака, кажу они. Уствари, они захтевају време да се нафатирају.Важно је да напуне свје џепове. А после нас потоп.
Али у пракси , суштина-жеља да се обогате, бива правдана на разне начине::”Бог је себи прво створио капу”, ”новац нам је потребан да би могли имати ресурсе да се боримо за Нацију и Државу”.”,”ако по неки од наших поступака, није сасвим на свом месту , ми то чинимо да би имали средства да спашавамо нацију”,” ми сада чинимо неке можда на први поглед недостојне ствари, али ће касније бити боље”, ”живеће овај народ”, ”капитализам је сурова утакмица”, “ па и у Америци је у време првобитне акумулације отимано”, ” нисмо баш морални, али ћемо економски ојачати Србију”, „ потребна су стезања кајиша, биће боље„, „ долазе нам тешки дани, али ако будемо мудри и трпели, биће боље„, итд. Лако је стезати кајиш, отимати од сиромашних, треба узети од лопова.
Што су рационализације, психолошки одбранбени механизми мудрих наводних „ менталних спалеолога„ српског бића. Лисица поједе кокошку сељаку и правда се ( рацонализује) да је то учиинила јер наводно кокошка сељаку једе зрневље. Уствари разлог је други, појела је, јер воли њено месо. Тако наводни “заштитници Нације” , богате се нелегално , наводно да би имали средства за одбрану нације, а уствари је други доминантан разлог: желе да се лично ућаре. Кажу: смањимо пензије да преживи држава. Уствари да напуне своје плате и џепове.
Овде се може говорити о ниској свести, о неразумевању самог себе, а хође да „en distance’’, на дугме, да невидљиво управљају грађанима. Руку на срце, иако већини од њих мањка луцидност, то им је данас врло олакшано, јер је данас народ у Србији смишљено слуђен, распамећен, свака шуша може њиме управљати, као деца аутомобилчиће даљинским управљачем.
Народ Србије је методично распамећен, избациван из лежишта, да би их мудри „ спалеолози менталног „ могли лакше подешавати по њиховој вољи, данашњом Србијом се крећу роботи, тела- а не свесна бића. Довољан је импулс, измучени организам и разлабављене мождане вијуге реагују по задатој шеми.
Национални саботери су гурани, острашћивани , јачани, и нахушкавани на смирене прагматичаре, у хаос и даљу дестабилизацију земље, рушење институција правне државе, и успоравање укључивања наше земље у ЕЕЗ , и покушаје претварања наше земље у вечиту балканизацију, резерват беде, ропства., постојбину људских бића за отстрел и злоупотребе..
Ове асоцијалне особе у земљи, су главна препрека спасу земље и нације.
В. Незрелост, фиксираност за превазиђене периоде.
Oвакви менталитети су отпорни на еволуције, овај бирократски дух је незрео, са јаким емотивним набојима фиксираним за претходне превазиђене периоде, који би временом требали да се празне својих садржаја и дезактивирају на начин својствен духовно и психички уравнотеженим особама.
Напротив ове емоције блокиране у пећинама потсвести и дубљим структурама личности, су споља стално и методично алиментиране вештом индоктринацијом, новим квантумима негативних емоција којима се вештачки одржава и продужава њихова незрелост.
Ко то чини? Не мора се све казати.
Такође се запажа да се све више и више нових особа које им се придружују, без посла у потери за лаким и брзим ухлебљењем, контаминира архаичним фундаменталистичким острашћеним менталитетима. Нарочито се стање погоршало од распада земље почетком деведесетих година, затим након санкција и бомбардовања, одвођења Милошевића у Хашки суд, преко убиства Ђинђића, све до смрти Милошевића, и до недавних смена власти.
Транзициона појава мафије, гангова и криминалаца је снажно замрачила друштво и живот грађана, и свом жестином и актуелношћу ставила на дневни ред питање појаве психопата и душевних болесника на моћничким позицијама, и њихов утицај на животе и судбине грађана. У Србији беде и сиромаштва , масовне незапослености младих, Обријаних, припадника Недодирљивих, лака и брза зарада, је врло у моди.
Уместо зрелих борби овај бирократски дух преферира илузију супериорности по сваку цену , доминације, илузију брзих и бриљантних решења, самозадовљство уместо критичких преиспитивања, наставља се са преживелим шемама понашања. Убеђени су да су најспособнији, да су победници у капитализму,у преласку на тржишну утакмицу где побеђују најбољи.
Шибичари, лажови.
А њихова успешност се не дугује утакмици најспособнијих, него привилегијама, неспутаваним и некажњеним кршењима туђих права, отимачини, пљачки.
Њих су изабрали и поставили на та места они који их злоупотребљавају, због њиховог скромног коефицијента интелигенције, или психопатски структуриране личности, или због обе ствари.( Да превара буде већа, обману их на тестовима да су врло интелигентне особе високог QI).
Ко су ти који их катапултирају да владају Србијом? Они желе да буду већи католици од Папе.
А за то време се ситуација погоршава из дана у дан.
Одбијање признавања грешака, , корекције, коренитих реформи, конзервирање предимензиониране представе о себи, илузија супериорности по сваку цену, настављање са вршљањима и злоупотребама, чување претераних бенефиција, и привилегија, прибегавање свеопштој демагогији, чување“статус кво„- су алтернатива за разрешавање кризе коју они нуде .“Што дикла то навикла”.
Они су безгрешни, супермени, народ је лош, раја, врста нижих бића.
Пре је обратно, и они су слуђени.
Овакви њихови поступци нису ништа друго до завлачење главе у песак, одбијање реалности, неспособност процењивања ситуације и прилагођавања на промене, дубоко повлачење у аутистични свет. Овакви менталитети су отпорни на еволуције. Њима се може у бескрај наводити да долази до промена, да се све мења, указивати на њихове погрешке, заблуде, трагичне последице по већину, али се тиме ништа неће постићи, они су тврдоглави, емотивни, врло су отпорни на било какво мишљење сем њиховог личног. За њих не постоји логика чињеница, него једино њихова крајње субјективна , изопачена визија стварности.
Себе сматрају делом Недодирљивих, да за њих важе сасвим други критеријуми од ових рационалних, да им је све дозвољено.
Овакве психолошке девијације ових бирократа су присутне у свим бившим комунистичким земљама, па и у оним из састава бивше СФРЈ. Али су нарочито изражене у Србији и Црној Гори, Републици Српској. Постоји још једна разлика домаћих „ Недодирљивих ` , у односу на друге из гео-окружења, што је напоменуто напред: мафијаши из суседних држава сви заредом, пљачкају за себе, али се у исто време боре за своје нације и државе, и гледају да нама нашкоде, отму. Док ови, српски, гледају само свој ћар, чак ако је на штету свога народа и државе.
Препознатљиво је да су ипак мафијаши из гео-окружења , у много чему одмеренији и разумнији од ових наших, домаћих.
Ко то, и зашто, програмира?
Неформални центри моћи постоје и у западним демократским државама у њима се налазе најспособнији и највеће патриоте. У Србији је обратно. Не ради се да су Срби лош народ, него неко овде методично изабира антрополошки отпад.
Они живе у данашње време, али су фиксирани и заустављени на раније догађаје и не могу да се „откаче“од ранијих превазиђених периода у животу, на нове околности реагују на исти емотивни начин.
Али има подоста и оних који су на једном вишем нивоу поимања стварности. Једноставно, њима је било раније дивно, привилегије, власт, богатство, луксуз, а што је народ страдао њих много брига.
Желе да тако остане и данас, заувек.
Присутна је потсвесна дубока жалост за“старим добрим временима“ , када није било опозиције, критика, напада, када су друштвени мир и развој давали осећај изузетних заслуга, потврду преувеличане представе о себи, и када су добијали дивљење престрашених и индоктринитраних грађана. Како им је било дивно, сећају се када су били деца, младићи, јој како је бил дивно, све потаман. Желе једноумље као у доба Тита . да их нико не може критковати? Да укину опозицију? Да сва медија приграбе за себе.
Дај да нам опет буде онако , и заувек. Шта вреди, то више не пије воду као раније.
Ово је у психологији познат синдром“потсвесне жеље за повратком у фетално стање“ , када је човек једино апсолутно безбрижан и сретан, у стању блаженства.. Уместо конфронтације са чињеницама на зрео начин, и одмерених решења, хватања у коштац са кризом и изналажења решења у интересу већине, нације и државе, очигледна је склоност ка регресирању, одбијају се зреле борбе и иде се у потрагу за животом без икаквих проблема, за блаженством, уместо конфронтације са реалним животним тешкоћама. Завлачи се глава у песак, то је жал за старим добрим временима, бекство у фикцију, прибегавање паролама, лажима и обманама , иконографији, демагогији, која је давно превазиђена.
Њима се није лако помирити да народ није више наиван и индоктриниран као раније, да је зрелији, образованији, да уопште није више импресиониран влашћу, било којом, да је данас упркос масовног прања мозга, ипак већина грађана разумнија, свеснија и образованија од појединих тајних властодржаца.
Али они „ мудраци„ су доскочили и превели народ Србије жедног преко воде, па они су масовици мудраци, изнурили су, урнисали виталност и здравље већине, па сада немаују снаге да се концентришу, да поразмисле, а камоли да доносе мудре добро промишљене одлуке. Већина грађана Србије је данас распамећена.

Уместо зрелих борби овакав превазиђен бирократски дух ових кадровских формација преферира бекство у фикцију, илузију супериорности по сваку цену, жељу да лако манипулише масама као у време Тита, и Милошевића, и у сталној је потрази за бриљантним решењима и преварама маса.
Г..Неспособност да извлаче поуке из ранијих грешака.
Показују на делу неспособност да извуку поуке из ранијих грешака него их упорно понављају, што је знак њихове менталне фаличности и неспособности, да на нове догађаје реагују на другачији начин. Настављају са својим ранијим злим поступцима, понављају их, непријемчиви су на аргументе да то није добро чинити, да су такви поступци били узрок пропасти претходне СФРЈ, да смо због тога запали у дубоку националну кризу, увек исти ексцентрични, чудни, изопачени концепти, мржња, мегаломанија.
Раније:комунизам, неки ексцентрицни поступци, замајавање, самоуправљање, несврстаност, итд.
Данас опет неке необичне замисли, нови „ генијалан „ изум: владање путем свеопштег мафијаштва, „
За њих логика поразних чињеница не важи. Они имају своју логику која није разумљива за друге, него само за њих. Они су дубоко убеђени да су исправно поступали раније, да другачије није могло бити, не желе да се исправљају јер су дубоко убеђени у исправност својих досадашњих ирационалних поступака. Покушавати их убеђивати у неисправност њихових поступака би било губљење времена јер логика необоривих чињеница за њих не важи. .
Што је доказ да су на делу ирационани фактори својствени специфичној психопатологији.
Д..Параноидне црте личности.
Неки од ових тајних моћника данас, су за време С.Милошевића , прозивали наводне “америчке агенте”“стране плаћенике““издајнике““непријатеље“”мондијалисте”, који су им према њиховом убеђењу радили о глави. Ти исти„ острашћени непријатељи Запада„су данас постали извориште врло опасних напада на појединце које данас квалификују као наводне” српске националисте””српске задрте шовинисте””противнике Запада”” “противници ЕЕЗ, Нато”,,” противници Хашког суда”., итд.

У Србији су данас створене масовне лоше процене, свеопшти хаос. Сеје се опасно семе тињајућег грађанског рата. Док свугде око нас се ствари смирују.
У најбенигнијој ствари , акцији или поступку, уколико се она у потпуности не слаже са њиховим виђењима и ставовима, склони су да виде покушај напада, бламирања, дезавуисање, „стављање на тапет“, ‘критизерство““демагогију“, „жељу за стицањем популарности и убирање поена”, “непослушност”, крвничко непр ијатељство. Увек се за њих иза поступака других крије нека ујдурма, нечије убирање поена, нечија зла намера или пакост, поступци који штете нашим националним и државним интересима.
Нарочито их карактерише неспособност да објективно процењују поруке других које садрже и најмању дозу неконформизма или неслагања са њиховим ставовима. .А што су склони да доживе као „напад“, уместо да се преиспитају ,те услед тога обично захтевају највећу покорност и послушност.
За најмању ситницу се може изгубити глава.
Овакво стање духа у данашњој Србији рађа склоност ка појави Месија, и ментално закржљалих Диктатора. У Србији данас масовно прогоне. Већину гурају у самоубиство.
Они су Србију превели жедну преко воде, то је доказ да су генијалци ( а то је учинио неко други, а не они, они су гласноговорници, релеј преко којих, преко незналица, говоре неки други , а они брбљивци се питају: ух ала смо мудри). Шибичари доживљавају оргастичку есктазу: Ми смо најмудрији!
По правилу одбијају било какве дискусије које и у најмањој мери одступају од њихових шема. Запажа се висок степен одбранаштва, обстинација, непријемчивост на логичко резоновање, само су они у праву, и нико други, они су центар света, нај, нај, у свему.

Код ових апаратчика су у великој мери присутне политичке предрасуде према онима „ван групе““ван ганга“, „другачијим“, које они квалифукују јавно наведеним етикетама. Њима требају етикете да стварају лоше процене и хаос. Испада да вишепартијски систем негирају као цивилизацијску тековину човечанства, и да свако ко жели да верификује вољу бирачког тела је њихов заклети непријатељ.
Или , пак покушавају да конзервирају своје позиције мимо воље гласача, ван формалних структура власти, али чине напоре да се понекад укрију у јагњеће коже формалне власти. Они се чврсто држе ставова који штите нихове личне интересе. Изгледа да се представа о онима“ван групе“ ствара на основу одбранбених психолошких механизама као што су пројекција и потреба за жртвеним јарцима. На најмање неслагање са њима оспу увреде, клевете, претње, захтевају једноумље, онако како они то пропишу..
Они једноставно желе да вечито владају, истим методима, да им се нико не супротстави.
Ако је другачије, прете прогонима. Хапшењима. Људи једноставно нестају.
Србија је облепљена читуљама.
Ђ. Мржња-садизам.
Најмаркантнија особина духа ових бирократа је неодољива жеља и потреба за садистичким изживљавањем, наношењем штете другима, потстицање мржње и завада, уживање у туђим мукама, и проблемима, у тумбањима људи, суштина је да они доживљавају хедонистичко задовољство кроз изнуривање других, да другима пију крв, руинирају њихово здравље, све до постизања истинске оргастичке сатисфакције остварене уништавањем људских бића. Ове особе неки због тога називају и сатанистима. Или некрофилима, гробарима.
Често се освета спроводи арбитрарно, без да су људи дали повода, одликује се често бруталностима и садизмом. Та освета понекад може бити болна, увреда, претња- је лакши вид, па и рекет, али је врло често да је укривена и изопачена као нпр. скривено малтретирање деце у школи, навођења деце “непријатеља” на проституцију, дрогу, алкохолизам, крађу, криминал, гурање педофилима, педерастима, или пак блокада медицинске неге и наношење штете здрављу, подстицање деце против родитеља.
Али освета се може испољавати и на друге начине, као нпр. напади хулигана, провале у стан, разна узнемиравања од суседа, и других, , премлаћивања, па све до убистава или рањавања, или смештаја у затворе на монтираним судским процесима преко криминализованих судија, или пак у психијатријске болнице.
Освета ових клановаца се често не састоји само у једнократном видљивом и пролазном акту, него може узети вид дуготрајних и исцрпљујућих притисака, закулисаних радњи и клевета, узнемиравања, застрашивања, разних облика блокирања, притисака, надзоравању станове, свакојаких опструирања.

Број особа и породица које су у немилости ових мафијашких клановаца је врло велик, обично ако је један члан породице предмет прогона, кажњавања се шире на читаву породицу. А све ово неретко, има кобне последице. Данас врло велики број породица и даље лагано или убрзано умире. Њихова вршљања по својој бестијалности и деструктивности, мржњи, ирационалности, потсећају на баханалије секти, ( нпр. опасни напади на здравље, за неку безначајну ситницу), су често таква, да се да закључити да се ради о опасним особама-психопатама.
Запажа се повезаност либида са поседовањем власти, медија су пренела исповест једне мафијашице да када нешто украде, или кад некога оштети, намагарчи, да доживљава врло дубок оргазам без сексуалног контакта са мушкарцом у том моменту. Колико се ради о људима без интегритета и људским руинама се види и по томе, што они злоупотребљавајући своју моћ посезају за техникама из арсенала специјалног рата и недозвољених утицаја на личност појединца, из најмрачнијих арсенала специјалног рата, да тако долазе до љубавних партнера и партнерки супротног пола.
Појединац може пасти у немилост, не само зато што је нешто учинио против извитоперених садиста-мафијаша.
Него и зато јер клановци захтевају апсолутну покорност, потпун конформизам..Они не захтевају само да се не чине неке радње против њих (неслагање у нечему са њима), него“кажњавају“ и за осећања или антипатије према њима, а која нису изречена јавно, за интимна неслагања.
А до тих суптилних сазнања о завијутцима људске интиме долазе личном проценом која је најчешће субјективна, и кроз коју они пројецирају своје личности, комплексе.
Често се спроводи морално убијање појединаца и читавих породица, које се састоји у увредама, клеветама, претњама, оговарањима, интригама, закулисаним клеветама и проношењем гласина, сејању лоших процена и завада, изнуривањима.
Циљ је компромитовање појединца, завађање, изолоција и свађе.
У Србији царује DIVIDER ET IMPERA. А MAGNUM CRIMEN руши вековима све пред собом на овим просторима. Уместо да се после деценија комунистичке душегупке крене путем исправних процена и помирења, после завада на релацији: комунисти-антикомунисти, сада се сеје нови отров мржње. Нестале су раније идеолошке отровне омразе, сеје се нова: Срби се деле на присталице различитих западних, или неких других, држава. Опет јуришају једни на друге.
Манипулисање породицом, љубавним односима, међу особама супротног пола, је омиљена манипулација острашћених скривених моћника.Циљ је да се унесу заваде и ослаби слога и породицна љубав, клановци су склони да се мешају у односе деце и родитеља, супружника, између особа различитог пола, љубавника, са циљем да ослабе породичну кохезију, подстичу децу против родитеља, праве свађе међу супружницима, растурају бракове и љубавне везе , или их подешавају по њиховој жељи.
Циљ: слаб наталитет, урушавање породице као стуба друштва.
Калигула је спавао са женама својих дворјана и онда једног по једног убијао.
Како они то могу да чине? Имају моћ, везе, инфраструктуру, врло бројне сараднике у врло различитим сферама, преко којих могу да сеју своје намере у правцу поједине породице (у суседству, на радном месту, у образовној установи, на улици, јавном месту, итд.итд).
То све раде подмукло и тајно. Изванредно су уведени у различитим сегментима живота грађана.
Откуд мржња и садизам? Према психолозима само око 3% људи су наследно оптерећени садизмом, или је пак то присутно код појединих нација и етничких група, али је познато да се нпр. садизам јавља и у случају појединих болести, али се може развијати дозирањем дуготрајних дражења и фрустрација.
Овде се ради и о критеријумима селекције, изабирају се особе склоне манифестацији мржње. А затим се подвргавају индоктринацији која има за циљ да развије мржњу. Анализа процедуре избора и пријема у кланове криминалаца је врло занимљива и дозвољава да се закључи да је ово методичан попступак, који сам по себи доказује да постоји истинска тајна мрежа , добро разрађена и дубоко имплантирана у разне сфере друштва живота појединаца..
Овакви мафијаши су истински ГУТАЧИ МЕНТАЛНЕ ЕНЕРГИЈЕ. Њихов заједнички именитељ је потреба за доминацијом. То је читава и врло широка лепеза различитих психологија, ауторитариста, бирократа, диктатора, који сувише захтевају а мало дају, поводљивих, сујетних, мрзовољних, цепидлака,, зловољни, љубоморни, инфериорни, Они као секташи у њиховим ритуалима сисају крв, уживају да муче, гутају енергију и здравље.
Ови гутачи менталне енергије имају различите маске, и могу укривати своју жељу за доминацијом под маском „заштите „,“ жељом да сви буду послушни , јер они су најмудрији и другачије не може бити него онако како они кажу”” казнити оне који хоће ( или неће) у ЕЕЗ, Нато”” мрзе Хашки суд, (или воле), геј параду, Великог брата, и сл…
Перверзија духа је њихова доминатна особина, оне који су у њиховој немилости у земљи лажно представљају као”издајнике Српства”, а ван земље као”српске националисте”.
Доминација је за њих један механизам да нађу унутрашњу сигурност. Са њима се никад не зна на чему је се. Како каже народ “Никад се не зна на коју ће ногу стати кад устану”..Језгровит пример је случај две старије жене сестре које станују у једној београдској згради у којој се налази нелегална јавна кућа. Мафијаши власници јавне куће хоће да откупе њихов стан за багателу, и почињу да им прете у ходнику зграде, телефоном, да лупају ноћу у плафон, стављају изнад њихових глава на плафону врло јак звучни извор, пуштају гасовити смрад у стан, убацују измет, блокирају им телефон, струју, кућанске апарате, итд.
Жеља за доминацијом ће се изненада исказати у изборним или одборничким преварама, у разним преварама да би тако завукли руке у џеп недовољно заштићених грађана, смањењем пензија , подизањем цена, „ да нам буде боље„, провалама, крађама, нелегалним приватизацијама, набијања рогова ривалима, отимачинама станова, итд. Инфлација је подмуко завлачење руке у џепове немоћних грађана.
Сатисфакција се добија тек када се друга страна намагарчи. А намагарчивати грађане , њима, који поседују огромну моћ и власт није нимало тешко. Они дају тајне налоге судовима, полицији, центрима за социјални рад, образовним установама, послодавцима, здравственим установама, суседима, итд, и тако уживају да без знања грађана кроје њихове судбине и животе. Уживају шибичари да намагарче народ лажним обећањима, стрпите се, биће боље, нисмо ми криви, криви су други, дајте нам још годину две дана( да покрадемо што можемо).
Либидо и превара су за њих у спони. Када ово кажемо не претерујемо.
Да их тако намагарче, да они и не посумњају да се иза тога крије нечија освета.
Сазнало се у јавности за квартовског мафијаша, који је уцењивао квартовске пиљаре, узимао им рекет, а некима од њих проваљивао у станове, правио саобраћајке, и тако обогаљеним онда заводио њихове супруге. Један други је пак док је његов”ривал” био у самртном ропцу, водио љубав са његовом лепушкастом аморалном супругом на поду испред њега. Да га тако понизи.
Анализа ових „намагарчивања“ дозвољава да се закључи да се ради о испољавањима не само примитивизма, него и некрофилије, што је довољан знак о интелектуалном и моралном нивоу ових особа. Зар није некрофилија, примитивно гробарство, еутаназија пензионера кроз смањење пензија?. На делу је манифестација потсвесне жеље за апсолутном доминацијом, унутрашња сигурност се добија кроз обману и превару, чиме се потврђује предимензионирана представа о себи и личном егу, и задовољавају сујета и охолост.
Они који су раније били крвни непријатељи Запада, и прогонили „ западњаке„, сада су они постали најрадикалнији симпатизери Запада, па желе да намагарче оне које су раније прогонили као „ западњаке„, да их сада представе као „ Србе, проивнике мондијализма„, да их тако дискредитују ван земље.
Истински доказ ове тврдње је прибегавање субверзивним поступцима у контроли понашања грађана и кршењима људских права који се састоје у грубим насртајима на права појединаца, али се то укрива и многи нису ни свесни да су жртве скривене омразе мафијаша, које не спутава у довољној мери званични поредак (грашани мисле да је то судбина).
Грађани и не сањају колико су неформални центри моћи продрли у разне сфере, и на разне нивое, такорећи до најмањих пора, да им се могу правити неприлике од неформалних центара моћи тешкоће приликом запошљавања ( обично резонују“зашто би то неко мени чинио, нисам ја никаква значајна личност“), приликом добијања дозвола за приватни бизнис, или чак и одређивања висине пореза , понекад и пензионе основице, у државним установама, судовима, у образовним установама када су деца у питању, или пак интервенције у интимни живот са циљем да подстичу децу против родитеља, заваде у породици, са суседима, режиране саобраћајке, физички обрачуни, убиства, провале, крађе, пљачке , па све до политизоване болничке средине где нажалост , поред огромне већине племенитих лекара, има лекара-деликвената инфицираних оваквим психопатским набојима који могу скројити погрешан налаз, дијагнозу, или нанети неку тежу штету здрављу болесника.
Љубомору лаици виде као опсесиван страх да неко не преотме вољену особу, као сумњу у њену верност, дотле овај израз у психологији покрива широк спектар значења .Мафијашке структуре , било да се ради о мушкарцима, или женама, су врста истинских фараона, присутне су крајње сујете, неки од њих не подносе у својој средине оне мушкарце, или пак жене, који су од њих привлачнији.Познати су из праксе бораца за људска права случајеви да су бројни згодни мушкарци били прогањани у фирмама и установама од сујетних руководилаца, директора, суревњивих према њима, само зато што су на њих биле бациле око њихове женске симпатије. Сујета је овде у питању, самољубивост, посесивност. Познате су неке велике освете предузете од појединих љубоморних моћника: нпр. министрар Л К( име измењено) је слао на робију мужеве жена које су му запале за око, да му не сметају. Кад су га неки његови запитали смешкајући, зашто то чини, он им је одговорио иронично: Могу да их збришем са лица земље, ја сам хуман, боље то него под земљу„.Својевремено је била избила афера у вези преотимања супруга међу ондашњим министрима, неке су љубоморни директори сместили у затворе , или луднице, истеривали из радног односа, газили их , премлаћивали. Неке су убили, разболели, обогаљили у ноге, у болницама на неким од ових несретника правили операције ( простата, тестис, итд). Слично је можда и горе било са неким сујетним женама према оним несретницама које су од њих биле привлачније. Као зла краљица из бајке која је Снежану зато што је била лепша до ње, наредила да убију у шуми.
Данашње сујетне мафијашице умеју бити још суровије са лепшим ривалкама, све до сакаћења екстремитета, унаказивања лица, сечења дојки, материце, итд.
Ови монструми нарочито уживају у разарању здравља, организма, виталности. Несносним стресовима, и на све друге начине, иду на то да многе људе гурну у болест, инвалидитет, превремену смрт.
Коабитације са оваквим особама које трају већ деценијама су створиле за већину грађана очај и незадовољство, неподношљиве стресове, фрустрације, многима је попустило органско и душевно здравље због тога.
Србија због њих изумире.

На изборима изабирају формалну, званичну власт, али неформална остаје нажалост и даље “у сенци”. И нема промена. Многи грађани не схватају структуре власти, не могу да исправно процене шта чине мафије а шта формална власт..
Те отуда склоност да се формалној власти припишу злодела других, тј.криминалаца.
Ови опаки мафијаши су у претходном периоду изазвали врло интензивне националне омразе, јер је свака нација бивше СФРЈ мислила да је прогони, психопатски мрзи, друга нација, не схватајући да то чине извитоперени криминалци –психопате састављени од свих нација, не по “националној”, него по “политичкој” основи.
Али се на крају показало да су криминалци несрпских нација ипак држали страну својим нацијама, док су српски криминалци вечито живели у заблуди“”интернационализма“..
Чиме су на делу показали да су их намагарчиле њихове колеге других нација.
Уместо да ову аутентичну жељу за демократијом већине схвате као нормалну, јер је заведен вишепартијски систем као у већини земаља света, они то доживљавају као понижавање, увреду, мисле да су други недовољно способни да сада буду врста власти, потцењују свој народ, то је за њих покушај да буду преварени и изманипулисани, или у томе виде ујдурме недораслих појединаца, “како се неко усуђује да их оспорава, њих„недодирљиве”, и свим силама посежу да продуже своју тајну власт.
Чиме још више тону, стварају кризу , хаос, и свеопште пропадање нације и власти.
Не треба мешати снагу и непотребну агресивност. Агресивност је сушта супротност снази, она је сем ако није потребна, (понекад је потребна као једини вид одбране, не сме да буде непотребна, претерана), само слабост. Треба разликовати тврдоглавост од снаге , упорност и одлучност је једно, а тврдоглавост нешто друго. Они су тврдоглави зато што се осећају уморни, немоћни и недорасли задатку, то је компензација, лажни осећај сигурности надомешта недостатак воље.Тврдоглавост која је честа, је уствари чин да се мафијаш, клановац пред сваким супротстављањем ставља пред своју празнину несигурности и слабости. Њима је немогуће доказати чињенице, 2+2 за њих није 4 , него ће тврдити да је 5. Клановци су љубоморни, народ је њихова умишљена лична својина, само они треба да буду на челу. Намагаршивање на рода јер њима доказ да су они мудри властодршци, а да је народ инфериоран у односу на њих, те то им отуда даје право да се тако понашају.
Као што је напоменуто, они су по типу личности блиски групи тзв ауторитарне личности. Ауторитариста ће измислити безброј разлога за манифестацију мржње. На нивоу свести се констатује да се ради о обрачунима са непријатељима , ривалима. Али ако се загледа у потсвест, главни мотив је што насиље даје унутрашњу сигурност и постаје компензација за личну неспособност , даје осећај власти, моћи, потврду претеране и нетачне представе о себи, то је бекство у фикцију, спас од инфериорности, од сопствене немоћи , безначајности.
Јер се не може прихватити да су масовна угрожавања и непотребна расипања људског материјала , малтретирања старих, деце, жена, болесних, незаштићених, неки истински обрачун са непријатељима? Не може се прихватити као рационално образложење да зато што им неко због нечега не одговара, или што желе да насрну на његова права, имовину, љубавног партнера, буде зато сатрвен? Таква образложења су компензација за унутрашње потсвесне механизме , потраге унутрашње сигурности, која се манифестују кроз масовне обрачуне са невиним и незаштићеним људима.
Они који не цене себе, онда не могу ценити ни друге.
Изгледа, да се они данас због нечега ипак обрачунавају не само са некаквим њиховим умишљеним непријатељима, него са Народом!
Они се према тегобама већине односе са неразумевањем и неће да чују за њихова страдања и патње. У срединама где они имају утицај, а то је данас нажалост цело друштво, влада амбијент несигурности, страха, данас је наша земља претворена у манифестацију обрачуна, хајки, мржње, бола и патњи већине.Тражити прилике за манифестације мржње и жртвене јарце-то је њихова главна преокупација. Упркос чињеничног стања, они су дубоко убеђени да су у праву, да другачије не може бити. Неки свеснији тврде да су уцењени, да морају да слушају, да чине зло другоме, у супротном ће бити сурово кажњени и њихови блиски. Уколико су ове њихове изјаве искрене, онда се може поставити некол
-Ако морате да будете зли, зашто претерујете, чему такав садизам?
– Ако наводно морате да чините зла, зашто онда пљачкате ваше жртве? Зашто се енормно богатите?
-Зашто не поднесете оставке?
Други пак се правдају да су припадници елитних тајних формација, посвећених, узвишених, „недодирљивих„ и да је њима њима све дозвољено, па и најчудовишнија посезања за правима људи.
Овим се дотичемо присуства фараона и нерона. Само мали човек може постати грандоман. Има их који кажу да су ту да кажњавају, за то су плаћени, друго ништа их не интересује.
Они видљиве или скривене прогоне грађана ( нпр. тајне уласке у стан, тајне звучне и видео надзоре још увек многих станова, прогоне и манипулације са здрављем, децом и сродницима, породицама“непријатеља„, итд), дискретно показују званичној полицији (уз инсталирања видео-техничких средстава и прислушкивача у становима“непријатеља“), и другим органима власти да виде како пролазе непријатељи мафије, да прикажу колико су моћни и дан данас, да се наслађују њиховим мукама, да по девизи да комшији цркне крава заплашују их , индоктринирају, подстичу против других , стварају лоше процене.

Дугогодишња мржња је као зубобоља, када јако боли зуб, човек се сав претвори у зубобољу они су се претворили у мржњу.
На делу је истинска деперсонализација.
Долази до појаве синдрома „канц лагера“,грађани иако су на формалној слободи ,осећају се угрожени, постају преплашени, постају нека врста затвореника.Више пута су поједини грађани казали јавно: „Живимо у друштву затвору и мучионици“. Наша земља је претворена у врсту џиновског концентрационог логора.
Они су истински капои страних господара. А као и сваки капои и они желе да буду гори од страних команданата логора, који је сада наша земља.
Они који су упознали њихове поступке запажају да су нарочито опасни када се ради о незаштићеним особама, старим, болесним, немоћним, онда се на њих окоме свом жестином и разорношћу. Што је логично јер се иза таквих осионих поступака крије страх и кукавичлук, слабићство. Они су кукавице. Главна особина је да укривају своје рушилаштво, тако да многи и не знају шта се са њима дешава, нису свесни да се иза свега укрива обрачун поретка. Што је још један доказ кукавичлукаи слабићства .
Обично свесно правдају своје поступке, као што је речено, чувањем власти. Али се запажа такође да су опаснији према онима које оцењују као способнијим од њих, према којима се они осећају инфериорним, поготову као мужјаци, или женке. Социолошка истраживања у САД о тзв.“ауторитарној личности“, су показала да су појединици утолико више са израженијим потребама за дискриминаторским мерама према Јеврејима и другим мањинским етничким групама у САД, уколико се сами осећају угроженим као стручњаци и пословни људи .
Али опет многи други свесно чине зла да остваре ћар.
Сексуална мотивација као покретач поступака људске личности, овде доживљава своју морбидну инверзију. Познато је из медија и судница, што је већ напоменуто, да су нпр. поједине жене лопови , толико биле страсни клептомани да су приликом крађа у превозу, или на другим местима, доживљавале оргазам. Врло је морбидна чињеница, хвалисавост једног београдског рекеташа, који изјављује полујавно да је он врста Бога, да му је најслађе да у кварту рекетира, да тиранише жртве, и да му је врхунац сексуалног задовољства да са супругом жртве рекетирања тајно успостави љубавну везу, да га направи рогоњом.
Млади апаратчици зарад својих каријеристичких интереса, укључујући и онда погодности у контактима са особама супротног пола до којих долазе услед своје позиције у органима власти и привилегија, ударнички наносе штету већини, тумбају непотребно људе, руше здравље и живот, да би остварили своје задатке што боље,. и реализовали своје каријере.
Што је перверзна инверзија сексуалног инстинкта . Јер оргијања са особама супротног пола, хедонизам, што им омогућава њихов друштвени и материјални статус, који је атрактиван за особе супротног пола, су уствари последица рушилаштва и рушења виталности других грађана. Што уместо да ствара живот сеје патњу и разарање живота.
Али оваква морбидна перверзија има и своје наличје, позната је врло висока стопа импотенције и сексуалних проблема код ових апаратчика, нарочито оних у тајним службама. А што их чини још жешћим и јароснијим у њиховим обрачунима са неистомишљеницима. Они умеју да појаву своје импотенције виде као казну што су сувише хумани, те отуда постају још ратоборнији. Познато је да су они клановци-апаратчици утолико жешћи у манифестацијама хајки на“непријатеље“ и мржњама према њима, уколико више имају проблема са њиховом потенцијом. Тако да се на крају ипак увиђа да мржња доводи до слабљења виталности.
Њихове омиљене тезе и менталне руминације су „што горе то боље, што више непријатеља- више радних задатака,“.“непријатељи су свугде“,“непријатељи су потребни да се ствара кохезија у групи“. Намагаршуј стоку рогату.
Суштина је да сматрају да друштвом данас треба владати мржњом и хаосом, конфузијом, завадама. Они који острашћено пропагирају са једне стране доктрину“издајника и страних плаћеника“ (који су наводно западни сарадници) ,су исти тип личност као и они који острашћено оптужују неке друге да су”“непријатељи Нато”” воле Младића””мрзе Хашки суд”,итд, то су две стране исте медаље, то су два брата близанца, које краси нетолеранција и мржња.
Будимо искрени, многи производећи масовно непријатеље тако свесно раде на слабљењу већине.Данас су многи од њих схватили да су ту да слабе већину грађана, нацију, државу, да раде за непријатеље народа коме припадају.
Али их фатално одликује ниска свест, нису свесни да се у основи налази неодољива жеља да муче друге, да је на делу роботика, импулсивност..Да су их зато и изабрали босови.
Упркос овакве психологије и менталне окошталости и ригидности, запажа се у многим случајевима да долази до еволуције, то је у случајевима оних тајних бирократа који су интелигентнији, који имају интегритета, који су мање индоктринирани и острашћени. Што се може објаснити теоријом Коњитивне дисонанце (Фестингер).Услед еволуција свести и мењања ставова, поједини освешћени функционери бивају смењени или прелазе у табор опозиције. (Већина лидера опозиције су бивше колеге претходних властодржаца).
Нажалост, душевна деформација која је већ одавно код неких од њих била на граници нормалнога, је се у просеку осетно деградирала. Последњих година је психолошка индоктринација ових тајних апаратчика снажно интензивирана, индоктринација је појачана. Може се рећи да још нема честог и довољног освешћивања. Што је врло значајно, индикативно. Док се свугде у гео-окружењу препознаје освешћење, и све већа одмереност свих структура тамошњих власти, окретање своме народу, бољитку, спасу нације и државе, код нас неформални центри бивају све више зли и штеточински.
Ми знамо зашто је тако, али има ствари које се не могу рећи?
Е Манија величине.
Одликује их претерано лепа представа о себи , повезана са потцењивањем свога народа и својих сународника, презир , или чак и мржња читавих категорија становника. Познате су тезе властодржаца из претходног периода, из којих потичу многи неформални данашњи моћници, да су они „заслужни за развој земље, коју су подигли из неразвијености на европски ниво, за стандард, људска права“, себе су процењивали као врло способне, да су врста супермена, надљуди.
Oни данас закључују да је сасвим на своме мсту да буду енормни богаташи, јер су то заслужили, развили су претходну државу, багателне приватизације су награда за то.
Долази се на лажни уграђен идентитет, што је последица смишљених процедура стварања улепшане представе о себи и својим способностима која је конструисана на тестовима интелигенције, где су им инструктори давали без њиховог знања тајно више поена, кроз резултате у образовању који су такође били последица протекције, кроз систематско слање лажних сигнала о њима ( интелигенцији, изгледу), да би тако у њима била грађена лажна его-конструкција. Од просечних, а неретко и лакше ментално ретардираних појединаца, су временом стварани умишљени супермени.
Тачно је да неки од њих повремено у главама имају мудре мисаоне садржаје, али је томе потпуно контрадикторно њихово повремено, то јест често, искакање, ирационалност, вербално изваљивање и крајње асоцијални и чудни поступци. Са правом се може поставити питање:„ Да ли су они мудри, или супротно од тога„. Јер мудар човек је увек такав. А не час једно час друго.
Зар ће један паметан и разуман човек да чини оно што данас чине ови мафијаши рушитељи?
Одговор је НЕ, НИКАДА.
Те су зато и били изабирани они без разума, јер ће они једино да чине овакве штетне и по већину опасне ствари.Тврдили су да су они свемоћни, и ипак у некој крајњој линији праведни и да штите домовину и народ, и да свако ко их дезавуише треба да буде врло опасно кажњен и сатрвен. Иако се сада јасно види да су тајне службе главни кривац за распад земље, губитак територија слабљење државе и нације, код њих нема гриже савести, освешћивања, увиђања заблуда, исправки.
Уместо тога они настављају као и раније, чак су и острашћенији. О чему се овде ради? Очигледно да је на делу злоупотреба овога фелеричног људског материјала, у питању су ирационални, субјективни, психолошки, фактори, индоктринација, прање мозга, модификација личности, роботика, претварање људских бића у монструме, који руше сопствени народ..
На делу је злоупотреба људских бића, њихово постваривање и претварање у злочинце.

Поставља се оправдано питање: ко је крив, да ли ови који делају и који су очигледно извитоперени или распамећени, или они који су их таквим направили.?
Неке ствари се не смеју рећи отворено. Наш мудри народ каже:” Није крива стока кад оде у зијан, него газда који је пустио”.
Изгледа да неки од ових екстремиста се тако односе према народу због предимензиониране представе о себи, што има за последицу потцењивања других, већине, као нижих бића. Таква представа им је раније давала лажни осећај права да могу да се односе тако према своме народу, народ је за њих био врста незрелих бића којима требају вође, они су најинтелигентнији.
Сада сви увиђамо да је то била велика превара, да су били неспособни да разрешавају кризе и воде нацију због чега смо и дошли у садашњу кризу. Њих су управо преварили , намагарчили, други из гео-окружења, док су они мислили да варају овде овај народ. Њихове су тезе „да народ има онакву власт какву заслужује“, испада да имамо лошу власт, јер смо генетски лоши. Што је неприхватљива и расистичка теза. Која уствари има за циљ да конзервира њих неспособне на власти (неформалној). и оправда њихове патолошке предрасуде према својим суграђанима.
Истини за вољу, све се чешће чује једна друга теза: они су свесно слабили свој народ и државу ради својих личних ћарова. Или су пак то чинили из острашћености, заплашености, уцена.
Данас се индоктринација ових криминогених сегмената снажно појачава, очигледно то је некоме тако потребно, да помоћу распамећених настави тајни пир самоуништења нације и државе.
Одликује их непријемчивост на логичко резоновање, не желе да успоставе било какво комуницирање, за своје поступке имају своја оправдања која не желе да саопште другима. Сматрају да су апсолутно у праву, да је тако како јесте, да другачије не може бити. Према њима, њихове надређене планетарне структуре су апсoлутни господари, и најмудрији, те њима ништа друго не преостаје него да се апсолутно покоравају.
Још и даље иду. Сматрају да треба да буду екстремно перверзни, садисти, нарцисоидни, јер је то једини начин да следе процедуре индоктринације њихових босова, који њих претварају тако у острашћена бића, погодне да их користе за своје описане злоупотребе. Кажу:” Како бос оком, тако ја скоком”.
Ако су тако способни како себе замишљају , нека то покажу поштеним радом. Јер уравнотежен и нормалана човек, то не би чинио. Дакле, распамећују се , сами себе “тако треба”..
Нико их не може разуверити да и они могу понекад погрешити .Супермен, иберменш, надљуди, то су истинске обсесије ових апаратчика. Уместо да докажу своје наводне способности радом, у равноправној позицији са другима. Тек тада би дошли до спознања колика је њихова стварна вредност, и колика провалија је између њихових стварних споособности и оних умишљених које себи олако приписују.
Отуда има лаћања за еугеником, да би оправдали своје нечовечне поступке према“ безвредним пензиоинерима““који смрде“ , девизним штедишама, избеглицама , старима, болеснима, деци ,женама, немоћнима, које треба сатрети да се уштеди на непотребним устима, , јер су безвредни, одвратни, избеглице заударају (као да они не би заударали када не би имали купатила), пензионере треба послати на село, итд Чују се и другачија образложења оваквих “еугенистичких”поступака неформалне власти: тако чинећи желе да слабе нацију, уништавање старих значи уништити најмудрије, слабећи жене и породицу, децу, затире се наталитет, обесправљујући избеглице спречава се њихов повратак у српске крајеве, одакле су изгнани.
На делу је истинска машинерија србофобске мржње и смрти , која злоупотребљава распамећене агише.
Зауставимо шовинизам, расну мржњу !.
Неформални владари често истичу тезу да и у другим земљама, укључујући и западне, постоје неформални центри моћи.
Тачно. Али се дугује образложење ове тезе.
САД, Енглеском, Француском, и другим западним земљама владају кланови индустријалаца, банкара, војно-технолошки комплекс, утицајне породице, владе се мењају, а ови кланови увек владају, само преко других политичара. Али постоји једна суштинска разлика у односу на нашу земљу. Ови неформални кланови, и званичне владе и политичари, се хармонично интегришу у заједнички циљ, а то је учинити све најбоље што се може да Нација и Држава буду што јачи, богатији, здравији, сретнији. Не постоји никакав стварни сукоб између Неформалних кланова и Званичне власти, напротив, они се хармонично интегришу у смишљене акције од свеопштег значаја и добробити.
Код нас је сасвим другачије. Неформална власт жели да потпуно завлада званичном власти, систематски слаби и саботира Нацију и Државу, и гура нацију у амбис. Доказ оваквој тврдњи је очигледан и јасан. Западне државе су данас владари света, најбогатије, становништво најздравије, а наша држава се распада, становници једни од најстаријих и најболеснијих на свету, осиромашени, већина на ивици сиромаштва, несретни , тиранисани. Неформални кланови у западним земљама раде за свој народ и државу, а ови овде неформални раде против свога народа и државе.
За кога онда они раде?
За оне који преко њих желе да успоставе контролу над нашом државом и народом, и за своје џепове јер су за то плаћени, поврх свега су заплашени и уцењени. И у исто време психијатријски индоктринирани, што се сада анализира.
Ово су подаци коју показују докле је одмакла психолошка бољка неформалне власти данашње Србије.
Психијатри јавно констатују да је на делу некрофилна тенденција.
Имају о себи изузетно лепу представу, али су у исто време несигурни да други деле њихова мишљења и да их тако виде . По сваку цену желе свугде и над сваким демонстрирати, стално, у сваком моменту своју доминацију, интелектуалну и сваку другу супериорност. То су у ранијем периоду док нису пале образине правдали потребом да они“најбољи“”надљуди”, буду свугде први и на челу, јер су постигли ванредне резултате, тврдили су да друштво не може бити идеално, да се због интереса већине жртвују повремено права појединаца.
Сада када се види да је сасвим другачије, да они нису били на нивоу, да су скривили кризу и промашаје, распад земље, својом неспособношћу, или осмишљено, намерно, да нису били у питању колективни интереси, него њихови лични интереси, они настављају по навици исте деструктивне праксе.
Сада су они од њих који су мислили раније да су патриоти, схватили да то нису, и уживљавају се у улогу издајника. Они који су још раније били свесни прикривени саботери, сада су збацили образине.
Каква еволуција! Како многи данас не деле њихова мишљења, нису склони да потврде такву њихову још увек предимензионирану представу о себи, често се чују за њих и тако екстремни неодмерени називи”лудаци””будале””дебили”( што се може видети и по именима убица Ђинђића :”будала””мутави” итд). Овакве квалификације изазивају у одређеним случајевима бурне реакције повређених сујета и освета које могу бити врло опаке.
Ж. Некрофилија.
Према Фројду инстинкт живота је представљен сексуалним инстинктом, а инстинкт смрти као агресивне и деструктивне тенденције мржње .Разорност наведених баханалија, манипулација, кампања, свакодневних поступака, није ништа друго него тенденција деструкције и манифестација инстинкта смрти.
Може се говорити о истинској некрофилији. Зар доказ за то нису стално помињање смрти, насиља, претње хајкама и обрачунима? Зар доказ тога није слабљење економске моћи државе, опадање стопе наталитета, потискивања Срба са њихових територија, стотине хиљада жртава у ратовима, милиони избеглица, стотине хиљада инвалида и рањеника, драстичан пораст стопе морбидититета и морталитета у Србији, негативан прираштај, нација изумире, рушење виталности младих, разбијање породица, образовања и читавих других система? Зар доказ некрофилне тенденције у личностима ових људи нису тумбања., мржња, разарања, деградација медицине, мржња према деци, младима, љубави, 600.000 абортуса.
Често помињање људских екскремената ( измета) , је према психијатрима један од знакова присуства некрофилије. Многим људским бићима они обезвређују њихове животе , оно што је најдостојније, најузвишеније у космосу, највећу светлост претварају у најниже, у органске манифестације, које су колико природне, толико умеју бити неугодне., непријатне.
Зар доказ некрофилије није Србија облепљена читуљама , убиства, преране смрти. Грађани Србије су се сродили, навикли на смрт и трагедије..
Погледајмо поједине обријане, поједине оне у црном, они су због нечега унесрећени, црна боја је знак несреће, обријана глава је симбол припадности “клану обријаних”.Припадност обријанима даје снагу, осећај моћи, очекивану заштиту. Када се ради о онима обученим у црно, то је модни крик, али уствари број оних који су изгубили своје ближње је толико велики код нас, да наводна мода уствари укрива поразно стање- број умрлих је огроман..
Да ли лансирање црне одеће има за циљ да оправда толике особе на нашим улицама у црном?
Наша нација и држава су поражавајућа визија дивљања мржње , деструкције и смрти, пропадања.
Зар није доказ некрофилије лоше стање здравља, морбидитет и морталитете међу „ агишама „ и њиховим сродницима. Ни они се не могу бранити, нити доказати.
Зар се не ради о емотивној и моралној отупелости ових тајних властодржаца који људе третирају као бројеве , људски материјал, објекте за остваривање њихових циљева.?
На делу је злоупотреба ових неформалних моћника од стране њима надређених глобалних структура, (у питању су , што је анализирано, уграђени програми селекције кроз критеријуме и процедуре селекције особа склоних мржњи, да буду злоупотребљени против већине), које чињенице већина њих није довољно свесна. Неки од ових неформалних бирократа ,који су мање окоштали, које још увек одликује упркос свега извесна доза проницљивости и луцидности, су то схватили. Али уместо да се понашају рационално и потруде се да олакшају тешкоће своје нације и трагају за најбољим решењима која би у исто време валоризовала и интересе владара света и нације, они овакво стање користе да још више манифестују своју злу ћуд, да муче невине грађане.
Они сада желе наоружани новим сазнањима „да буду већи католици од Римског Папе“и „већи Американци и натовци од Беле куће„, за време Тита и Милошевића су дисиденте представљали за “агенте Запада” , а себе за “борце против Запада”, сада обратно, они су “агенти Запада” а поштени борци за људска права су сада од њих претворени у” српске националисте, противнике Запада”.
И они су дубоко убеђени да су намагарчили.

Да би се улизали светским моћницима они постају највећи заговорници сатанизације српског народа, „који је лош““дивљи“ итд. (Потурица гори од Турчина). Они шире гласине да ће Срби пропасти, нестати, да им нема спаса, да ће изгубити Косово, да су Срби и Црногорци два различита народа, агитовали су да се СЦГ треба да се распадне ,итд.
То је смишљена стратегија слабљења националног духа.
Они јачају индустрију оријенталне музике, шире педофилију, сексуалне настраности, хомосексуалност, претеран и извитоперен култ хедонизма и еротизације , псовке, вулгарности, алкохол, дрогу, инцест, потиру националне хероје, слабе здравство, образовање, итд, чине све да слабе нацију.
8..Недостатак афилијативне мотивације.
Они немају жељу да опште и сарађују са онима ван структура неформалне власти, заинтересовани су само за себе. и своју групу. Ови клановци испољавају недостатак афилијативне мотивације према онима“ван“, не желе са њима да остваре један сталнији и чвршћи однос, склони су да за најмању ситницу лоше процене и да се заваде и пошну да испољавају своју доминацију и подвргну грађане насиљу и штетама.
9..Недостатак емпатије (неспособност стављања на туђе место).
Немају никакав осећај за патње других. Недостаје им моћ стављања на место других и да осете страдања и патње других. Нису у стању да се виде онако како их други виде. Немају feed back реакцију, нису у стању да исправно интерпретирају повратне реакције.Разлози су бројни. Један од њих је убеђеност да су надљуди, а да је народ врста стоке, не интересује их мишљење нижих бића.
З. Одбранаштво
Сувише су преокупирани собом, егоцентрични су, у стању“одбранаштва“. Други немају никаква права, ни право на одбрану. Они су се претворили у своје окоштале идеје, претворили су се у своју мржњу и друго ништа не виде. Грађани немају право да се бране, лансирају тезе да су Срби у немилости светских моћника, да треба да трпе слабљење, или уништавање, и то без отпора, да не смеју да се бране””јер може бити још горе”, а они се у исто време енормно незаконито богате, живе на високој нози, док већина крвари и нестаје. А поврх свега немилосрдно муче већину, наслђују се њиховим мукама.
Све ово је више него ли монструозно. Могли би да буду умеренији, нека покушају да нешто учине за своје сународнике, могу дати и оставке.
Сви треба да покренемо јавност и да се удружимо у акцију спаса.
И. Замор.
Запажа се ипак да су уморни, замор материјала, да су истрошени као какви-такви политичари.Упркос свега њима ,некима од њих, ипак ради савест ,мада на неки рудиментаран начин.Уствари су депримирани, предузимају многе акције, грме о мерама, а све остаје на нивоу жеље и испразних речи. Што се најчешће своди на акције мржње.
Напори су расипани на стерилне акције, у хајке на наводне непријатеље, који то уопште нису. Многи од њих то добро знају, али то им је параван да се обрачунавају са многима, да тако, слабе већину, да добију радне задатке, да оправдају потребу за њима. .Али ипак све раде са пола снаге, јављају се непотребни напори, отровне емоције, незадовољство собом, оклевања, несигурност у себе, сумња, менталне руминације. Уместо мудрости, упознавања себе, корекције, настају акције које су погрешне и замарајуће и штетне за њих и за већину, уместо исправки погрешних поступака, емоције односе превагу. И даље је присутан отров све интензивније мржње, лажни осећај снаге и моћи. и интелигенције.
Да би се повратио осећај моћи и силе, долази до рационализације, свим силама се јуриша на непријатеље, тј на већину, да би се доказали да су још способни да играју успешно улогу “рушитеља Скадра на Бојани”, тајног саботирања нације и државе.Као што један други уморан и апатичан депримирани херој тужног лика Дон Кихот чини, који јуриша свим снагама на ветрењаче и бори се са њима, ломи их.
Лако је се обрачунавати са незаштићеним и немоћним грађанима, што се то не чини са онима који нам отимају територије? Док се овде ове јуначине свом силином, мада скривеним методима, обрушавају на незаштићене старе особе, жене, децу, ,“који им раде о глави“, дотле их нигде нема када се треба обрачунавати са Албанцима из ОВК који продиру у Србију, са локалним криминалцима ( они сами су уствари криминалци).
Тако тајне бирократе јуришају широм земље на „“непријатеље“, уствари најчешће на невине и назаштићене грађане .Запенушана и импулсивна неформална власт без да је увек довољно свесна тога, тако себе саму разара, јер смо сви у истом чамцу. Судбина , интереси неформалне моћи и грађана су повезани, уколико се слаби нација, у крајњој линији и они ће слабити, доћи ће до примата других нација, које ће им се онда светити, отимати од њих имовину, и грабити за своју нацију..
Ј.Нетачна перцепција, неадекватне социјалне технике, проблем идентитета
К. Ради се понекад о истинским психопатама, али међу њима има и тешких душевних болесника, од којих су неки агресивни.
Психопате су врло интересантан феномен у савременој цивилизацији, али и све акутнији проблем у нашем друштву. Све је већи број појединаца који могу бити сврстани у ову категорију.
Главни симптоми су импусливност ,неспутана агресивност или сексуалност, недостатак свести или савести, симпатија и бриге за друге. Иако немају интереса за пријатељске односе са другима, они често приступају групама, и кликама које имају моћ, и тамо неретко постају врло утицајни.У својим групама моћи, и у своме окружењу, могу бити врло солидарни и афилитијавни, умеју се понашати са много спонтаности и шарма, али само онда када треба некога да изманипулишу да би тако остварили своје циљеве. Нпр. њихов деценијске игре са нашим наводним супростављањем, или придруживањем Европи. А наш народ увек био за Европу.
И са Косовом.
Овакве особе су често регрутоване из распаднутих породица, где нису добијале разумевање, љубав и адекватно васпитање. Овоме треба додати и деструктивне утицаје средине, често недовољно препознатљиве али врло деструктивне, живимо у друштву у дубокој кризи морала и идентитета.Деликвенти, криминалци, отпад претходног и садашњег друштва, овакве особе су данас честа појава у Србији.
Лорд Аction:“Власт квари-асоплутна власт апсолутно квари“.Власт квари људе дакле, али нарочито када је дата погрешним особама..Долазимо до Орвеловског постулата“лажна „елита, погрешна елита.
Србија мрака, страха, хајки, мржње, пљачки, крађа, ратова, обмана, рушилаштва.
Од Другог светског рата до данас оргијања мржње, заваде. Научна саботажа способних, и пре свега националних интереса, фаворизовања погрешних. Последњих година овај отпад се измешао са остацима прогањних, са својим жртвама, катапултираним у врху, у мафије, гангове, криминалце, претвореним у шпијуне, шерлок холмсе, мате хари.
Профил неформалног функционера који се ствара је :слепи екзекутор, послушан, без моралних преокупација, политичке предрасуде према онима ван групе,.потрага за жртвеним јарцима, извитопереност, перверзан хедонизам..
Нису извучене поуке из прошлости, уместо избора способних наставља се негативна селекција, злоупотреба кадровске политике, психологије, постваривање људи.
Л. Присуство фикс идеја.
Под фикс идејом у психологији се подразумева једна обсесивна идеја , која као неки „паразит“живи у духу и личности болесника. Према психолозима и психијатрима, фикс идеја је једна врста претеране концентрације која је трајно лоцирана на једну тему .Оваква концентрација подразумева интензивну активност оних делова мозга и нервних ћелија које се односе на предмет пажње и концентрације. Остатак мозга је на неки начин искључен и блокиран, јер је пажња личности концентрисана само на једну тему.
Aко оваква концентрација траје дуго, настају ригидне шеме резоновања, које се манифестују као нека врста упорности, тврдоглавости, непопустљивости, искључивости, или пак предрасуда.
Познато је да се у политичкој пропаганди и сродним друштвеним дисциплинама које имају за циљ друштвену контролу, политички маркетинг, социјални инжињеринг, и манипулације јавним мнењем и понашањем грађана, прибегава техникама тзв“прања мозга“.
А са циљем да се особа , или велики број грађана, или цела нација, специјалним поступцима доведу у такво стање, да се може деловати на размишљање и резоновање грађана, тј, на њихове поступке и понашање. Страх, изнуривање, осиромашење, замарање, изгладњивање, изазивање осећаја неизвесности, безнађа, настаје изолација, кидање референци, разбијање мећуљудских односа, ако се примењују интензивно и дуже, делују на личност људског бића, која постаје некохерентна, разлабављена и ослабљена, или оболела. И врло погодно тле, да се у мисаоне процесе убацују мисли и шеме, клишеи, по жељи менталних спалеолога.
Наши грађани и наша нација ,ови простори, су управо већ дуже време у једној врсти таквог амбијента.
Што се одражава на психологију, како појединаца, тако нажалост и политичара.
Уместо да разговарамо на бази чињеница, кроз дијалог и уважавање саговорника, да трагамо за могућим и рационалним решењима, кроз испољавање флексибилности и дипломатског такта и одмерености, дешава се често супротно-тврдоглавост, искључивост, нетолеранција, међусобна вређања и непопустљивост. И не само то. Запажају се крајња застрањеност и екстремизам. Уместо да се створи друштвена ситуација дијалога и тријумфа чињеница и прагматичности .
Склони смо да видимо узрок кризе у коју смо запали управо у овој области.
Ставови различитих друштвених судеоника , су крајње супротстављени, екстремни, искључиви, ригидни и непопустљиви. Резултат је уместо друштвене климе где превагу односе мудра решења- конфликти, ратови, мржња и деструктивности.
Ставови, мишљења, су често такве ригидности, да се ради о истинским фикс идејама имплантираним у мождане центре ,отпорним на било какво рационално резоновање.
Ево о каквим политичким фикс идејама се ради:
– поједине личности у редовима мафија, неформалне моћи, заузимају становиште да власт коју су стекли ни по коју цену не треба ама баш нимало испуштати из руку, да је треба јачати, да не треба бирати средства да се власт сачува, и то заувек, да треба наставити по старом, слабити нацију, отимати, красти, пљачкати, приватизовати. Ако се деси супротно, ако изгубе власт, барем малчице, биће смак света, победници ће их казнити, одузети им све што имају, заузети њихово место заувек, онако владати као што су и они деценијама владали.
– појединци из редова званичне власти, нажалост и тога има, да треба освојити власт по сваку цену, устоличити се заувек, и наставити се понашати онако као што се понашала претходна власт.
–поједини моћници из сеновитости њихових функција упорно и тврдоглаво настављају да упркос промена, нових времена и захтева, измена међународне политичке ситуације, да се понашају на исти начин као после Другог светског рата. Желе да сачувају нетакнуте привилегије, исте методе друштвене контроле, да буду још јачи, , да изиграју народ и званичну власт, и партијски плурализам, да све теже да држе под контролом, чак и међуљудске односе, интимне сфере понашања- све да остане исто , нетакнуто, као у доба титоизма.
-појединци лидери, или многи грађани бивших република претходне СФРЈ, или из суседних земаља, или неких земаља које су кроз историју биле у сукобу са Србима, су склони крајње емотивно и опсесивно да садашњу тешку ситуацију по Србе, злоупотребе да им се свете за сва ранија историјска догађања и трауме. Њихова застрањеност и обстинација су често психо-патске и налазе се у сфери истинских психијатријских релација.
-од Македоније до Словеније, укључујући и Косово, свугде су на власти махом бивши комунистички кадрови, погледајте у новине од пре двадесетак година, они су онда нас оптуживали да смо “разбијачи Југославије”, а да су они” борци против Запада”. А они су разбили Југославију. Кога они то варају?
Љ. Мultiple personality desorder..
Онима ученијим, који познају баханалије бирократа и њихове извитоперене психологије, је препознатљиво да се у њиховим личностима развијене подличности (subpersonalities). Може се говорити о истинском субперсоналитy десордер симптому. Иако је данас очигледно да су многе ствари сасвим другачије него ли раније, да је дошло до снажних и суштинских промена, што захтева и другачије концепте и поступке валадавине и владаоца, поступци припадника неформалне моћи, тајних служи, итд, су апсолутно исти, наставак ранијих погрешних пракси, и не могу се другачије интерпретирати него као последица у њиховим личностима формираних у ранијим периодима ригидних навика, поступака који су окоштали блокови личности (подличности), делови одвојених личности у једној људској личности, подличности са емотивним набојима и другим мисаоним садржајима из претходног периода. које настављају да живе и данас одвојено и које нису у стању да се интегришу у њихове личности на хармоничан начин него живе и даље свој засебан живот .
Дакле на делу је синдром добро познат у психијатрији“ Еве Браун“. жене која је имала више личности. Пре подне господин Џекил, по подне господин Саид. Они су претходних пола века прогонили наводне народне непријатеље, да би тако наводно бранили савршено друштво, колективне интересе , “агенте Запада”, сада се види да то није било исправно, да су били гарантовани само њихови лични интереси. Уместо да се исправе , они сада настављају исте хајке и обрачуне, иако се све сасвим изменило, сада јуре” противнике Запада”, чак су и више репресивни. .
То тако потсећа на изненадне појаве и замене више подличности у једној личности. Познато је у психијатрији да у синдрому Мултипле персоналитy десордер у једној личности која има развијене више подличности, могу ове подличности имати различите акценте, или чак висину крвног притиска, или чак и различите имена, навике, изјаве.
Занимљив за проучавање је феномен “јаничар”. Многи од њих су јаничари.
М. Одбранбени психолошки механизми.
Посебну пажњу заслужују њихови одбранбени психолошки механизми. Типичне су рационализације ,наводно се са неким обрачунава зато што је“непријатељ“ а уствари је жеља да се посегне за његовим средствима, новцем или имовином. Пројекција- гле он је као ја, симпатије према сличнима у ганговима, пара- криминалцима., обријаним, у црном, арогантним, брат је мио које вере био, само нек је мафијаш. Катартистичка пројекција-обрачунавајући се са народом, и грађанима којима се приписују своје лоше особине ( оптужују друге да су непријатељи народа, чиме перу своје грехе) Потиснуће-они који прибегавају непримереним или деструктивним поступцима према грађанима да би избегли дилеме савести, једноставно то репримирају, супримирањем потискују таква искуства без да о томе размишљају, заборављају их.(Шта ме се тиче, тако је најбоље, другачије не може бити, нигде нема правде, царује јачи, итд).
Али то не заборавља нација, грађани.
Фиксација за превазиђене периоде-неспособност да се реагује на другачији начин на нове догађаје. Изолација-је типичан психолошки одбранбени механизам неформалних бирократа који се састоји у резоновању:“Ја ,или ми, знам ,знамо, а он или они не знају“Они су тајне структуре, непознати, недодирљиви, узвишени..Врло добар доказ за ово је прибегавање ванправним инструментима кршења људских права која се чине појединцима али укривено, који тога често нису ни свесни.( Нпр, проблеми који се деци праве без знања родитеља у образовним установама, са особама супротног пола, подстицање деце против родитеља, скривене интервенције у судовима, код послодаваца , итд).
Владајућа тајна бирократија, то јест неки од њих, знају истину о суштини данашњих политичких догађања у нашој земљи, и свету, јер им је неко то казао, јер су политичари, а обични грађани то не знају. Онда бирократија која држи моћна медија у својим рукама их обмањује и лаже. Чиме добија лажну сигурност.
Бекство у фикцију-тајни клановац преферира илузију од стварности, да су најбољи, а тако није,. Негација речима, делом или фантазмима-је одбранбени психолошки механизам врло ниског квалитета-увреде, понижавања, непотребна кажњавања, ( типичан пример за време Мусолинија у Италији, са средством за изазивање дијареје, стављање ривала на ВЦ шољу у стану и његово приказивање МУП-у који има видеои надзор стана, да га тако понизе).Окретање против себе- агресивност уместо да се окрене према спољњем свету се окређе према себи, самокажњавање, што може ићи до мазохизма. Клановац замишља себе да је у тешким ситуацијама, да има удес, да пада на главу, да му неко пробија око оштрим предметом, да се разбољева.Мазохизам тајних владара је видљив у кажњавању припадника свога народа, уместо да се бес окрене према стварним спољним непријатељима, према албанским бандама које продиру такорећи до Ниша, они се свом силином манифестује на унутрашњем плану над онима, својим сународницима, који не само да нису незаштићени него су и невини. Садизам-сви видимо данашњи садизам неформалних центара моћи према већини, који је одбранбени механизам врло ниског квалитетног нивоа.. Перфектионизам-стално усавршавање метода социјалне контроле..
Н.Прање мозга нације
Експерти јавног мнења запажају да се над нацијом спроводе истинске процедуре прања мозга, што се огледа у свакодневним догађањима, која настају брзо, изненадно, екстремна су, врло штетна или разорна, брзо се смењују, а на следећи начин:
-сиромаштво, лишавање адекватне исхране, грејања, одеће и обуће, одмора и разоноде
-убиства
-киднаповања
-саобраћајке
-несигурност школа, болница
-страх, прогони, психичка тортура, шикана, прогони
-медијска пласирања свакодневних крајње тешких и чудних информација, свакодневна збрка која настаје на тај начин, блокада, санкције, што је изолација
-телекомуникациона блокада ,
– заваде, повлачење у себе
-парализа читавих сектора
-дерасинизација, кидање референци
-растурање породица
-упропашћавање подмлатка, наталитета, виталности
-завађања
-свеопшта криминализација, мафијашење
-безнађе и депредсија
-сатанизација
-примена специјалних техника као :“топло=хладно“,“награђивање-кажњавање“.“кидање референци“, „изолација“
На делу је методична субверзија. А таква софистикована субверзија захтева врло стручне појединце. Значи, и таквих, врло стручних, има међу криминалцима.

Ми смо изложени тиранији и оргијама ових особа, и имамо право да тражимо излаза. Сматрамо да уместо ових особа треба да се истуре као нови партнери надређеним структурама управо уравнотежене и прагматичне личности..И да на делу покажу да могу бити за светске моћнике кориснији него њихови досадашњих партнери, али да у исто време спасу наш народ.
Потребно је рећи нешто више о овој теми, а то су КРИТЕРИЈУМИ И ПРОЦЕДУРЕ СЕЛЕКЦИЈЕ.
Стање психотике бирократског духа код нас је између осталог резултат :селекције кандидата за припадника структуре власти, јер се врши на основу психолошког типа личности ; одговарајућег обучавања и индоктринације кандидата, од стране будућих колега, или неких других особа ( en distance , без њиховог знања), што се обавља у одговарајућој старосној доби, или се у клан на власти прихватају особе које су већ раније прошле кроз“обуку“, развијање погодних особина у породици, школи, спортском клубу, у ганговима, суседству.
Због овога озбиљније промене њиховог понашања нису могуће без дубље реорганизације структуре њихових личности.
На делу је честа злоупотреба асоцијалних особа, које надређене кадровске мафијашке хијерархије откривају у појединим срединама ( предузећима, образовним установама , суседствима , зградама, и тд), које онда селекционирају и обучавају, развијају одлике садизма и онда их укључују у гангове, ради обрачуна са наводним непријатељима, гурају их у провале, крађе, обрачуне, насиље.
Они су доведени на водеће позиције свесно кроз методичне критеријуме селекције засноване на психолошком типу личности и подвргавани су процедурама индоктринације и развијања описаних карактеристика личности.
Селекционирају се и производе особе склоне насиљу, и добар део њих је сниженог коефицијента интелигенције, смањене личности, и сужене свести. Неформалне клановце карактерише скоро апсолутна покорност према онима“горе“ , и захтевање апсолутне послушности од оних“доле“, ради се о тзв“ауторитарној личности“.
За конверзију у клановца одговара особа окренута више себи, хладна, неповерљива и сумњичава, склона интелектуалним калкулацијама, са присутном потсвесном жељом да мучи друге, осветољубива, агресивна, тврдоглава, склона ситничарењу.Таква особа уме према тешкоћама других бити индиферентна ,и односити се према људским бићима као према стварима, средству за остварење својих циљева. Али може показати алтруизам када се ради о члановима „ганга““групе““клана“. Међу њима се наилази на месијанство, мистицизам, или пак екстремизам и фанатизам у разним формама.
Данас су екстремисти и фанатици суштински проблем друштва, они су форсирани на свим неформалним нивоима, нажалост све више и у формалној власти, и дају тон.

Они такође имају своју истину, то треба узети у обзир, изложени су притисцима надређених, захтевана је апсолутна послушност надређеним хијерархијама, које су врло бројне и сложене, а та послушност се изражава кроз потпуни конформизам сходно жељама „боса“, најмања отступања бивају санкционисана, а казна уме бити врло болна, дуготрајна, или чак и врло опасна. И они имају своју истину. Носе свој крст. Треба и њих разумети.
Услед своје описане психологије њихове реакције бивају појачане оваквим субординацијама и репресалијама које из тога произилазе и које су истински перманентан захтев за потпуним конформизмом.
Овај притисак надређених, је један од главних разлога садистичких поступака клановаца, то је често непримерен психолошки одбранбени механизам, уместо смирених приступа крајње очајни и импулсивни клановци-мафијаши под притисцима или шиканирањима својих претпостављених, срџбу, која може бити врло затрована, испољавају на онима“испод себе“. Жалосно је да су честе жртве оваквих одбранбених психолошких механизама невини и беспомоћни грађани.( разуме се за то се дају друга оправдања).
Овакви апаратчици тако постају слепо оруђе које по потреби може бити усмерено на било кога појединца, или сегменте, који не конвенирају доносиоцима одлука, долази до пражњења љутине и мржње да би се тако спасио организам од нагомиланих токсина мржње.(као када шофер аутобуса који је љут и нервозан почне да трза и непажљиво вози, због појединца страдају сви путници аутобуса“ шофера који вози кромпире“).
3.З а к љ у ч а к.
Позивамо психијатре , психологе , лекаре, световна лица, и све друге који могу помоћи, да се ово питање најзад стави на дневни ред. Наш народ неизмерно страда и пати. Он је дат на немилост , у руке монструозним психопатама садистима.
Наша нација је враћена дубоко у мрак прошлих векова, у време нерона, фараона, истеривања злих духова, сумњичења, вештица, нарочито када се ради о кадровима на значајним позицијама у неформалним струкурама моћи.
Тешко ли се нацији где такве психологије имају значајне полуге моћи у својим рукама.
Време је да се ово каже и створи и рашири свест о овој трагичној чињеници.
На делу је монструозан поступак злоупотребе душевних болесника, од којих су многи смањене урачунљивости, услед чега су већина опасни по околину, што је последица њихове болести. А чега они нису довољно свесни.
Овакве психологије су СУШТИНСКЕ кочница за промене. Овакве особе на свим нивоима блокирају било какву промену. И под хитно се мора деблокирати друштвени простор и на значајне позиције довести уравнотежене и прагматичне личности.
Спас ће нам доћи изнутра од нас самих .Придружујемо се позивима на разум, исправне процене, помирење , праштање, слогу, морално и духовно оздрављење и препород. Неприлагођена понашања су најчешће условљена друштвеним факторима, њима могу бити подложне и врло интелигентне особе А свако може да оздрави. Уз лични напор и подршку околине.
Ипак, највећи допринос могу дати ДОНОСИОЦИ ОДЛУКА, они треба да асоцијалне замене конструктивним. Од њих све зависи. Али, дали они то желе? Они ће то учинити ако им то одговара, а не зато што то ми одавде желимо. Будимо дипломатични и одмерени. Сила не пита.
Уједно се пре свега залажемо за исправне процене. Противимо се пресуђивању него се залажемо за просуђивање, и неформалним властодршцима није лако, и они имају своју истину. „Сви се налазимо у истом чамцу“. Уколико им претимо реваншизмима , ми ћемо их још више усмерити да бране своје позиције. До реваншизама није дошло ни у једној источно-европској земљи, па неће доћи ни овде. Ако о њима говоримо лоше, они ће бити још затрованији.
Наш задатак број 1 би био да овакве особе поправимо. Како? То би био потпуно утопијски пројекат, они су ментално дубоко измењени. А ако то не може, да их уклонимо? Како? Ни то није могуће.
Постоји један излаз: победићемо их и потиснути ако свако од нас се понаша рационално, смирено и промишљено. Нека свако обавља своје задатке и обавезе на прави начин. Полицајци, судије, државни службеници, политичари, на радном месту, у образовној установи, у породици, суседству. Ако будемо у стању да тако поступимо, потиснућемо их, јер они делају преко нас самих, преко онога што је лоше у нама. А и то је крајње тежак задатак, треба мењати нацију! Сетимо се шта је казао мудри немачки генерал пораженом немачком народу на краје Другог светског рата: Изгубили смо рат, победимо у миру, сви на посао. Немци су ипак били победници.
То можемо и ми. ПОБЕДИМО СЕБЕ!
Суштина данашње стратегије мафијашких кадровика је да се конзервира психолошка индоктринација, застрањеност, ригидност, екстремизам, импулсивност, опакост , асоцијалност, пре свега припаднка разних пара формација, али нажалост таквих психолошких профила има и у другим срединама ( политичким странкама, НВО, судству, полицији, ), и да се номинацијама таквих психологија на значајније позиције, они отуда злоупотребљавају тако узнемирени да руше правни и државни поредак.
Дакле, наставља се , и интензивира, злоупотреба кадровске политике , психологије , психијатрије, да се спроводи накарадна кадровска селекција, и индоктринација.

Оваква огромна скупина, изузетно моћна, са врло снажним ресурсима, држава у држави. , коју чине особе врло специфичне психологије, о чему се ове говори, држи нацију у раљама већ више од пола века, и наставља то да чини.
Живети са монструмом сто година, значи постати и сам монструм.
Нација је дубоко погођена, оштећена, гурнута у стрес, трауме, фрустрације, патње и страдања. То се препознаје на сваком кораку.: смртни исходи, читуље, болештине, свугде гробови, али и људске органске и духовне руине, рушевине, живи гробови, људи који су оштећени органски, душевно, духовно, морално, живи мртваци.
Србију они претварају у гробље.
Нама је потребан препород., катарза, устајање из мртвих.
Планета су спојени судови, кроз неформалне центре моћи у Србији струји свежа крв која ко зна одакле долази, пуна свакојаких инструкција и неизмерне енергије.

Када се ово зна не вреди се заносити, ми се не можемо сами обрачунати са свеприсутним и свемоћним мафијашким подземљем које Србију копни, које суверено влада, нити се ослободити његовог ропства, једино нас од њих могу спасити моћне државе које вуку конце свемоћне хоботнице скривене у дубокој тами лагума подземне Србије. .
Србија се може спасити, једини начин је да се постави тако да добије подршку светске моћи.

И у томе је суштина опстанка или нестанка Србије?..

Србија се буди и освешћује, увиђа да пркосу треба да уступи место мудра дипломатија.
Насупрот освешћивању Срба, се појачава подмукла злоба, поједине непријатељски настројене државе и суседни народи, се упињу из петних жила дан данас да још увек недовољно обавештену Србију злоупотребе, настављајући да Србе и Србију наводе на танак лед, да их нахушкавају против оних моћних држава које је једино оне могу спасити од мафије, и да Србима понекад подмукло подмећу кукавичје јаје анти-семитизма.

Да би их тако осамили и оставили да буду изоловани и сами, на немилост деструкцији неформалних центара моћи и њихових страних ментора.

Да преко мафијашке власти опијене ћаром дотуку Србију

Не дозволимо им да нас вуку као крпе!

Оно што се дешавало током 1990-их и касније, такорећи до данашњих дана, тако личи на голготу јужнословенских народа започету вековима пре тога. Ватикан је употребљавајући вишевековно суседство, бољу уведеност у овом делу Европе од Америке, као и повезаност Ватикана са католичким миљеом у САД, по свој прилици утицао на гео-стратешке одлуке САД према Србији и Србима. Било би сувише упрошћено видети у томе претежно утицај католика у Америци,Бжежинског и Ватикана, Србија је кроз историју у Европи имала много више непријатеља, него ли пријатеља.
Картице су се опет поклопиле против Србије, везаност Србије за Русију поједине западноевропске државе преувеличавају, да би тако воду наводиле на свој млин. У 1980-им а све више у 1990-им годинама, САД по инерцији, бивају повучене лавином , помало аутоматски нагло мењају двовековни изразито пријатељски став према Србији, прихватајући нагло, наслеђене непријатељске односе на Балкану и у овом делу Европе према Србији. Србија, је у нагло мењајућим односима на Балкану стицајем по њу врло несретних околности, у свеопштом хаосу и метежу добила нову утилитарност, као врло погодна да буде „учионица„, „ полигон балканизације„, да „ шаргарепом и батином„, да њеним примером застрашују друге, да виде како пролазе непослушни. Да поједине државе и народе тако уче послушности и да их престрашене збијају у табор моћника, победника.

Од пресудне важности за Србију и Србе је да се спрече даље злоупотребе органски и мождано снемоћале Србије, да је као какву крпу гурају против потенцијалних спасиоца.

И да се на основу тога зацрта СТРАТЕГИЈА ПРЕЖИВЉАВАЊА: како се из позиције непријатеља, жртвеног јарца, „ clasroom„-a „ перјаника нове балканизације„извући, да Србија више не буде релеј застрашивања, балканизације. Како јој створити у нагло промењеним околностима нову утилитарност, да буду задовољни и моћни, али и Србија.
Питање опстанка Србије, БИТИ ИЛИ НЕ БИТИ, је да се спасе од мафијашког ропства. Највећи непријатељ Србије и српства су незналице, домаћи криминалци, убеђени да им одговара страдање Срба и Србије, они га заједно са спољним србофобима енергично подстичу.

Мафијашко подземље је смртна пресуда Србији.

А од ропства подземља се можемо ослободити једино уз подршку моћних држава.
Ако се сада не ослободимо ропства криминалаца, остадоше окови заувек.

Сада је шанса да се то деси. Америка манифестује из дана у дан знаке симпатије према Србији и у односу на Косово, макако стидљиве ипак сигнификативне.

Мудром дипломатијом прихватимо маслинову гранчицу из државног знамења САД , уз узимања к`знању да поред 13 орлова у знамењу има само једна маслинова гранчица. Не дозволимо да нас опет подмукло наводе да гурамо прст у очи свемоћној држави, која нас једино она може спасити!.Просветимо народ и све оне праведно озлојеђене због незаслуженог односа према Србима и Србији -због насталих санкција, бомбардовања, Косова, распада земље, ратова, жртава, штета. Схватимо зашто је тако било.Сила не пита.

Упркос тога, Светска сила број 1 очекује од Србије освешћење и приземљеност, зрелост и прагматичност, уз одмереност и труд, проницљивост и познавања магловитих меандера и лагума светске гео-политике. Да Срби постану савезник, као просвећен и модеран народ. Aмериканци јасно саопштавају Србији: Не смета нам ваше пријатељство са Русијом.
Америка није заборавила славу мале и јуначке поносне и достојанствене савезнице Србије, нити ће је икад заборавити.

Постанимо модерна нација свести и културе. Онда ће нас Америка уважавати и подржати. Све се своди на културу и повратак изгубљене духовности

Наш народ неизмерно страда, Србија је позорница бола и патњи. Србија нестаје.Народ треба информисати и обавестити, просветити. Боже спаси наш народ.

Томислав Крсмановић / Васељенска

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.