ЋЕЛЕ-КУЛА, СВЕТИОНИК ПРКОСА И БЕСМРТНОСТИ: Лобање српских устаника и војводе Синђелића постале симбол јунаштва

0

ЖЕЉА турског Хуршид-паше да покори један народ свирепо, на најсуровији начин изродила је нешто сасвим супротн
о од његових очекивања.

Његово име историја је уписала као творца најстрашнијег споменика на свету, док је име српског војводе Стевана Синђелића симбол храбрости, родољуба и пркоса. А, Ћеле-кула у Нишу, више од два века место поштовања, али и инспирација уметницима и писцима. И, једна од најпосећенијих туристичких дестинација у Србији.

Прича о овом споменику почиње на брду Чегар, десетак километара од Ниша где славни војсковођа Синђелић није успео да порази надмоћнију турску војску, али му се ропство није милило. У одлучујућим тренуцима Битке на Чегру која се одиграла 30. и 31. маја 1809. године, свестан да га његов потез води у смрт, али и у легенду, одважни војвода пуца у барутану, а од силине експлозије у шанчевима око Чегра кости оставља 4.000 српских устаника и три пута више Турака. Одмазда је била сурова. Хуршид-паша је наредио да се главе српских војника одсеку и зазидају на Цариградском друму. Тако је настала Ћеле-кула висока четири и по метра, а у њу је узидано 952 глава, по 17 у 14 редова. Неме лобање „говоре“ о патњи и поносу, о храбрости и патриотизму, о бесмртности која припада само одабраним…




– Временом је Кула постала легенда која је позивала на отпор, на освету, појачавала жељу за слободом, слутећи дан када ће престати ропство. То се и догодило 1878. године када је кнез Милан Обреновић ослободио Ниш, а грађани су прикупили новац да са сагради настрешница и ограда око Куле да би спречили њено пропадање – прича нам Марина Влаисављевић, музејски саветник Народног музеја у Нишу, који данас брине о овом комплексу.

ТУРИСТИ

СВЕ до прошле године број туриста који посете Ћеле-кулу, растао је за десетак хиљада годишње. Тако је 2018. године било 45.000 посета, следеће 55.000, али је пандемија учинила своје па је прошле године било 12.700 посетилаца.

По пројекту архитекте Димитрија Лека из Београда далеке 1892. године Кула је потпуно огрнута капелом тако да је немогуће доживети њен првобитни изглед али је то био једини начин да се она заштити од пропадања.

„Нека Срби сачувају овај споменик, он ће научити њихову децу шта вреди независност једног народа показујући му какву су цену платили њихови очеви.“ Ове речи француског песника и академика Алфонса де Ламартина, дочекују посетиоце на улазу са десне стране у капелу. Остаци Куле заштићени су стаклом и јасно се виде лобање српских јунака. У издвојеном делу је и лобања за коју се претпоставља да је Синђелићева.




Славни Ресавац, војвода Стеван Синђелић, школовао се за војника од 12. године, а као војсковођа био је омиљен међу народом и војском.

На Чегру је показао своје право лице, лице праведног борца за слободу који је спреман на жртву.

Имао је два сина и ћерку а његови потомци и данас живе у селу Грабовцу код Обреновца и сваке године на годишњицу славне битке посећују Чегар и Ниш.

– Био сам на шест континената, у више од 30 земаља, било је много различитих споменика, али Ћеле-кула се издваја управо због тога што можете видети остатке људи коју су настрадали – не крије своје утиске наставник Кајл Хит Шивадон из Сједињених Држава.

УКРАДЕН РЕЉЕФ СА БИСТЕ
НА улазу у комплекс, посетиоце дочекује биста Стевана Синђелића коју је 1938. израдио вајар Славко Милетић. Биста је на постољу на коме се налазио и бронзани рељеф, приказ Битке на Чегру. Нажалост, пре неколико месеци рељеф је украден.




– И билетарница је стално била на мети вандала који су по зидовима остављали ружне поруке. Доскочили смо им тако што смо по зидовима осликали мурале са мотивима везаним за овај споменик тако да сада просто немају места где да шарају – каже Марина Влаисављевић.

Каже да ће се потрудити да и својим ученицима пренесе поруку са овог места.

– Хтео бих да им пренесем чега су све људи морали да се одрекну како би добили право на независност и слободу. Драго ми је што је овај споменик сачуван – каже Шивадон.

Због своје снажне поруке овај споменик је главно одредиште већине туриста који посете југ Србије.

– Странци овај споменик доживљавају углавном онако како је то описао и Ламартин. Осим што представља национални понос, Ћеле-кула је један од уникатних споменика на свету – каже туристички водич Бранислав Симовић.

Он нам открива да се странци диве храбрости српских војника али да једино Кинези нису одушевљени спомеником.

– И после више од два века за њих је то превише морбидно и то треба разумети – вели Симовић.

Помозите Васељенску

Донирајте 5 €Донирајте 10 €Донирајте 20 €Донирајте 30 €Донирајте 40 €Донирајте 100 €Донирајте колико желите
Помозите рад Васељенске донацијом. Хвала!



Д. Алихоџић / Новости

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.