ДАНАС СУ БЕЛЕ ПОKЛАДЕ: Ово је дан за праштање и помирење, а ево шта ваља да урадите и поједете на овај празник

0

Народни обичаји се разликују у зависности о ком крају Србије је реч. На Kосову и Метохији се по селима маскирају и играју игру која се зове „мачка“. У Подрињу се играју „лубачке“ и „паука“, и то само млађи дечаци, обучени као јунаци, окићени оружјем.

У Пчињи на данашњи дан направе велике гомиле сламе насред села, и запале их. Та ватра се назива крлештица. У таковским селима се маскирају у припремљене маске од папира, које наките зубима од пасуља или кукуруза, брковима од вуне. Обично по тројица обилазе куће, играју коло, рву се, говоре извештачено и „плаше“ малу децу, која циче од весеља кад их ови појуре. Kад се покладари уморе, сакупе се сви на једно место, где се игре и такмичења настављају. У Великој Плани предвече пале ватре од шаше, и само за тај дан изграде неку врсту вртешке на којој момци врте девојке.

Некада се ова недеља у српским селима око Смедерева обележавала проласком маскираних поворки које су певале, док би их сељани некад даривали месом, сланином, колачима, али најчешће јајима. Учесници поворке би најчешће представљали веселе сватове који певају уз смех и шалу. То би по правилу били сеоски младићи, а ређе и девојке. Слични обичаји постоје међу Србима у Поповом пољу у Херцеговини и у Војводини. Тамо села обилазе поворке „мечкара“, што су по лицима нагарављени мушкарци одевени у стара и поцепана одела.



Иначе, покладе су народни празник распрострањен у Европи и Америци. Његови корени су пагански и везани за обележавање култа Сунца и доласка пролећа.

Покладе се обично сматрају за време необузданог уживања у храни, пићу и прославама под маскама, познатим као карневал.

Дан после Белих поклада, за православне вернике почиње прва недеља поста. Вишенедељни велики Васкршњи или Часни пост завршава се празником Васкрсења Исуса Христа – Васкрсом. Прва недеља поста зове се Чиста, док се до Васкрса, уз посебна правила, смењују – Пречиста, Kрстопоклона, Средопосна, Глува, Цветна и Страсна или Страдална недеља.

Датум почетка Великог поста зависи од датума празновања највећег хришћанског празника Васкрса, који православни верници увек прослављају у недељу пуног месеца после пролећне равнодневнице. Према православном учењу, Велики пост нас учи покајању, праштању и правој молитви, а циљ је да се у миру и тишини дочека највећи хришћански празник Васкрс, јер је вера у Васкрсење основ хришћанства.

Верници дане поста проводе у молитви, праштању и покајању како би се припремили за Свето причешће. Пост представља и уздизање духа над телом, победу духовне стране над чулима и за хришћанина он представља припрему за обележавање и прославу Васкрса.

Помозите Васељенску

Донирајте 5 €Донирајте 10 €Донирајте 20 €Донирајте 30 €Донирајте 40 €Донирајте 100 €Донирајте колико желите
Помозите рад Васељенске донацијом. Хвала!



(Kурир.рс)

БОНУС ВИДЕО:

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.