ДАТУМ БИБЛИЈСКОГ ПОТОПА

0
Дипломирани етнолог Слободан М. Филиповић, Србски Посвећеник…! (Фото: Васељенска ТВ)

Свето писмо износи податак, да је библијски потоп почео 17 дана другог месеца
те године (Постање, 7.11,12). Вишеструко преправљање Библије је доказана чињеница, али информација о датуму потопа није мењана, нити се на њу обраћа пажња, јер се сматра да она није од значаја. Да ли одговор на питање датовања библијског потопа, може да пружи древни србски календар?

Савремена наука је радовима Рајана, Питмана, Баларда, Мосјурова Шванева и бројних испитивача доказала старост библијског потопа на приближно 7500 година.

То значи, да је почетак календарске ере древног србског календара, савремен библијском потопу, а његов почетак циклуса године о мартовском индикту и темељу (епакту), који се поклапа с астрономским, једини може дати одговор на питање датума библијског потопа.

Зато се почетак циклуса године у древном србском календару, стално, упорно и бесмислено помера, с пролећне равнодневице на узлазној путањи земље, на јесењу, која је на силазној путањи „трећег камичка од Сунца“! Осим тога, пролећни чвор еклиптике је на десној или часној страни (Часног крста) еклиптике, а јесењи на левој страни, за коју србско предање вели: Лева страна крста нема!




Циклус године у древном србском календарун по непокретној звезданој години,
датумски је увек осмог марта о пролећној равнодневици, а то је дан богиње лета или Летнице, познат као Летник или Марат (Марач). Али, синодички месец календарски не може почети произвољно, па се рачуна од првог марта, с младином и коњукцијом, као и сваки други календарски месец током године.

Први и осми март су значи „безвремени“ или нулти трон, у сазвежђу Бика, а дани између њих су „зајмљеници“ и служе за корекцију. Управо су шест дана зајмљеника, заједно с безвременим данима, кључ за решење датума библијског потопа, с календарским почетком који је забележен у Постању! Под условом да знамо, како први дан Новог лета у народном предању није други, већ девети март (Младенци, Обретеније или Змијин дан), иако сваки календарски месец почиње о младини и коњукцији!

Сви синодички месеци древног србског календара имају 30 дана, а почињу младином и коњукцијом. У питању је правилан круг (360 степени), па се поставља питање: Како се зајмљеници уклапају у циклус године, и како коригују ексцентричност земљине годишње путање око Сунца? Тако, што је још у неолиту нађен заједнички именитељ за 12 лунарних синодичких месеци и циклус соларне године! Ако просечну лунацију од 29,53 дана помножимо с 12 месеци, добијамо децималан број од 354, 46 дана, што је приближно једнако 355, 25 дана соларне године!

Ова приближна једнакост два децимална броја, механички покрива разлику од 5,25 дана, између пуног круга и елипсе земљине путање, уколико не знамо, да је древни србски календар духован, јер он не рачуна време циклуса године, које се уосталом не може тачно ни израчунати, већ сабира линеарно земаљско време!!! У томе лежи генијалност србског хармонијског календара, јер се зајмљеници уклапају у природни циклус године, тако, што се сабира укупан циклус године помоћу материјалног маркера, у односу на звезду некретницу, у тренутку када Сунце сече екваторијалну раван земље.




Сада, већ можемо да приступимо одређивању датума библијског потопа, по стилу древног србског календара, под условом да водимо рачуна о томе да први дан Новог лета није други већ девети март, по рачуници србског народног предања чија је година непокретна! Ако, на библијских 47 дана из Постања (30 дана првог +17 дана другог месеца), додамо до почетка месеца, пет дана „зајмљеника“ за просту годину и два „безвремена“ дана, што износи седам, добијамо укупно 54 дана или један месец и 24 дана (трона), који у априлу или ђурђевском месецу падају по древном србском календару, гле чуда, баш на Ђурђевдан! Да не буде забуне, корекција може да се врши на почетку или крају текуће године, а по црквено-јулијанској корекцији србског календара, овај празник пада дан раније, у 23 дан другог месеца године.

Значи, библијски потоп је по древном србском календару почео на Ђурђевдан 5508 ст. ере, пре тачно 7530 година! Да ли је онда чудно, што се датум Ђурђевдана налази на галактичком симболу за време још у неолиту Винче? Није, јер датум библијског потопа је плански изабран, а изазван је разбијањем Гвоздених врата на Атласу (Јужни Карпати) од стране Дивова (богова) или високо развијене ванземаљске цивилизације. Не само да су Дивови пренели знање нашим прецима, већ су се мешали са земаљским женама оставивши генетски траг! Отуда, Срби веле да их Бог није створио, већ су они његови потомци!

Ђурђевдан је датум метеоролошке Нове године, која је у народном предању почетак лета:

Нема брата док не роди мајка,
Нити лета без Ђурђева дана!

Лето је синоним за годину, иконографски представљено у лику копљаника (Ђурђе), који пробија аждаху (баба-Зима), што симболизује почетак лета, јер зима коначно одлази! Ђурђевски огањ буди Зору, доносећи лето, а односећи зиму! Умире Ђурђе стари огањ године, а рађа се Јарило, млади огањ године. Отуда, народ вели: Ђурђевдану се весели риба у води, птица у гори и змија под каменом.

Важност митолошке симболике датума библијског потопа, пресликава народно предање у веровању, да се Сунце на Ђурђевдан по три пута уставља: ујутру, у подне и навече! Јер, симболика овог празника којим коначно започиње лето, исувише је значајна да би била случајна!

Слободан М. Филиповић

Помозите Васељенску

Донирајте 5 €Донирајте 10 €Донирајте 20 €Донирајте 30 €Донирајте 40 €Донирајте 100 €Донирајте колико желите
Помозите рад Васељенске донацијом. Хвала!



Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.