Техеран, Ријад, Анкара – Кина осваја исламски свет

0

(Фото: Reuters/WAM)

Када Кина и Иран, два главна непријатеља Сједињених Држава у савременој светској ситуацији, склопе двадесетпетогодишњи стратешки пакт, бесмислено је цепидлачити и нагађати да ли овакав развој догађаја утиче на стратешке интересе Америке. Наравно да утиче. Све у вези западноазијског региона тиче се геополитике – од нафте и џихада до петродолара.

Регион је вековима служио као раскршће царстава између Европе и Азије. А у модерној историји, страни уљези креирали су нову тужну стварност – неуспеле државе, понижене народе, девастиране економије, екстремну неједнакост и сиромаштво, опустошену животну средину, опљачкане ресурсе, географски сукобљене ентитете и насилни радикализам.

Историјски споразум између Кине и Ирана потписан 27. марта у Техерану током посете кинеског државног саветника и министра спољних послова Ванга Јиа договарао се још од посете кинеског председника Сија Ђинпинга Техерану 2016. године. Бројне посете иранског министра спољних послова Џавада Зарифа Кини последњих година сведочиле су о високој важности коју је Техеран придавао преговорима који су кулминирали формалном церемонијом потписивања у Техерану, у суботу, чиме је уједно обележена и 50. годишњица од успостављања дипломатских односа између ове две „цивилизацијске државе“ 21. века које су миленијумима уживале огроман историјски континуитет и кулутурно јединство широм великог географског региона.




Текст испреговараног документа још увек није јавно објављен, али из заједничке изјаве објављене 27. марта можемо видети да се поступало по споразуму о повећању билатералне трговине на 600 милијарди долара у наредној деценији постигнутом током Сијеве посете. Заправо, заједничка изјава започиње позивањем на Сијеву посету. Два допунска документа која су потписале две државе односе се на „Меморандум о разумевању о заједничком промовисању економског појаса Пута свиле и поморског Пута свиле за 21. век“ и „Меморандум о разумевању за јачање индустријских и минералних капацитета и инвестиција“, при чему ће обе стране „проширити сарадњу и обострана улагања у разним областима укључујући транспорт, железницу, луке, енергенте, индустрију, трговину и услуге“.

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!

У заједничкој изјави се наводи да ће, у складу са својим економским потребама, обе стране побољшати сарадњу у области енергетике. Иран ће снабдевати Кину нафтом и гасом, док ће кинеска страна „размотрити финансирање и инвестирање у пројекте ископавања и прераде нафте и гаса у енергетској индустрији“ у Ирану. Предвиђено је да буде остварена широка економска сарадња која покрива инвестиционе и трговинске размене, банкарство, финансирање, рударство, транспорт, комуникације, свемир, производну индустрију, развој лука, надоградњу и ширење иранске железничке мреже, увођење система експресних железница у Ирану, пољопривреду, водне ресурсе, заштиту животне средине, безбедност хране, борбу против десертификације, десалинизацију воде, употребу нуклеарне енергије и друго. Билатерални „Меморандум о разумевању за јачање инвестиционе сарадње“ посвећен је овом аспекту и размени знања и технологије.

Ипак, обим пакта далеко превазилази трговину и инвестиције. Један коментатор у кинеским државним медијима приметио је да, „како ствари стоје, овакав договор ће у потпуности изменити преовлађујући геополитички пејзаж у западноазијском региону који је већ дуго времена подложан америчкој хегемонији“. У заједничкој изјави се наводи да свеобухватно стратешко партнерство означава „главни споразум у свим областима билатералних односа и регионалних и међународних питања“. У њој се додаје да се „тренутно регионална и међународна ситуација суочава са дубоким и сложеним развојем догађаја. Под таквим околностима, две стране истичу важност сарадње између земаља у развоју у међународним пословима, као и то да су посвећене заједничким напорима ка остваривању мира, стабилности и развоја у региону и свету у целини“.

Занимљиво је да се у заједничкој изјави наглашава да „Кина придаје важност ефикасној улози Ирана као регионалне силе, позитивно оцењује улогу Ирана у активностима Шангајске организације за сарадњу и подржава пријаву Ирана за пуноправно чланство у организацији“. Наравно, то је начин да се каже свету да Кина не прихвата изопштавање Ирана из међународне заједнице. Могуће је да су Кина и Русија по овом питању на истој страни.

Прочитајте још:  Москва: Русија ће одмах реаговати на појаву америчких ракета у било ком региону




Сједињене Државе значајно су допринеле да се обезбеди разлог за постојање оваквог пакта. Ни Кина ни Иран не очекују било какву добру вољу од САД. Они схватају да се непријатељски настројен начин размишљања у Америци само учвршћује под наздором председника Џоа Бајдена. Што се Техерана тиче, он више не гаји наду да ће Бајден оживети JCPOA или укинути санкције у скорије време. Стога је, несумњиво, одбијање америчког унилатерализма и санкција лајтмотив кинеско-иранског стратешког партнерства.

Пакт са Ријадом и Анкаром

Интерес Кине лежи у „широком заснивању“ овог лајтмотива како би се прихватили њени односи са регионалним државама у целини. Вангова регионална тура обухватила је Саудијску Арабију, Турску, Иран, УАЕ и Оман. Чињеница да је до Ирана путовао преко Саудијске Арабије је и симболична и од суштинске важности. На састанку са саудијским престолонаследником Мохамедом бин Салманом у Ријаду 24. марта, Ванг је рекао да Кина подржава Саудијску Арабију у заштити њеног суверенитета, националног достојанства, безбедности и стабилности и да се противи мешању у унутрашња питања Саудијске Арабије под било којим изговором. Принц Мохамед је у одговору на то потврдио да је успон Кине погодан за глобални мир, стабилност и просперитет, као и за уравнотеженији глобални развој.

Престолонаследник је изразио наду да ће две државе појачати антитерористичку и безбедносну сарадњу како би подигли билатералне везе на виши ниво. Престолонаследник је, што је најважније, рекао да Саудијска Арабија „чврсто подржава легитимни став Кине по питањима везаним за Синкјанг и Хонгконг, да се противи мешању у унутрашња питања Кине под било којим изговором, и да одбацује покушај одређених страна да унесу раздор између Кине и исламског света“.

Прецизније речено, Саудијска Арабија је поткопала тренутну америчку кампању против Кине у вези Синкјанга. То је пораз Бајденове администације. Заправо, Вангова регионална тура сведочи о томе да заправо не постоје државе које подржавају клеветничке нападе Сједињених Држава усмерене против Кине. Регионалне државе осећају да се Сједињене Државе воде агресивним ривалством са растућом Кином која је спремна да их у блиској будућности претекне и постане светска суперсила број један. И стога одбијају да заузму страну у том ривалству.

Штос је у следећем: Кина је, након пажљиве процене динамике моћи у западној Азији, представила одређене заједничке принципе који су једнако применљиви у целом региону како би пружила основу за своје односе са регионалним државама. Неизречени циљ је да охрабри регионалне државе да се окрену ка независној спољној политици и да се ослободе западног јарма, нарочито америчке хегемоније. Али кинески метод за тако нешто је радикално другачији од присилне и често насилне тактике којој су западне силе традиционално прибегавале у региону.

Кина апсолутно није заинтересована за употребу принуде као инструмента „убеђивања“ чак ни у односу са Турском која има гласну ујгурску дијаспору (која је током Вангове посете одржала демонстрације). На састанку са Вангом, председник Реџеп Тајип Ердоган нагласио је дубоку заинтересованост Турске за „јачање узајамног поверења, промоцију синергије између кинеске Иницијативе појас и пут и турског плана „Средњи коридор“, јачање сарадње на свим пољима, укључујући међусобно повезивање и међусобну комуникацију, изградњу инфраструктуре и инвестиција, тражњење уравнотеженијег развоја билатералне трговине и подстицање трговинске размене у локалним валутама (уместо у долару; прим. прев). Кина заузврат нуди односе на равноправној основи“.




Ердоган је такође изразио захвалност Турске за кинеску инцијативу од пет тачкака за постизање безбедности и стабилности на Блиском истоку и њену спремност да продуби комуникацију и координацију са Кином у вези регионалних питања. Суштински, кинеска пројекција конструктивне агенде за развијање обострано корисних односа са регионалним државама добија на снази.

Пет тачака

У ексклузивном интервјуу за Ал Арабију протекле недеље, кинески државни саветник и министар спољних послова Ванг Ји представио је приступ Пекинга западноазијском региону са посебним освртом на тензије у Персијском заливу.

Прочитајте још:  KИНА ЈАСНА: „НАТО треба да се извини Србији…“

Ванг је изразио жаљење што се „због дуготрајних сукоба и превирања у новијој историји ниво безбедности у региону спустио на нижи ниво… Да би се регион извукао из хаоса и обезбедио стабилност, он се мора ослободити сенки геополитичког ривалства великих сила и независно истражити развојне путеве који одговарају регионалној стварности. Мора остати непропустљив за спољне притиске и мешање и следити инклузиван и помирљив приступ за изградњу безбедносне архитектуре која уважава легитимне забринутости свих страна“.

Ванг је поновио важност трећег пута. Кина у последње време заговара „иницијативу од пет тачака” која се заснива на привржености узајамном поштовању (немешање у унутрашње ствари), правичности и правди (читај питање Палестине), неширењу оружја (блискоисточна зона без нуклеарног наоружања), колективној безбедности (предлог да се у Кини одржи мултилатерална конференција о регионалној безбедности у Заливу) и развојној сарадњи (Иницијатива појас и пут, споразуми о слободној трговини). Сједињеним Државама неће бити лако да се носе са овим кинеским пакетом „истинског мултилатерализма“. Кина подстиче регионалне државе да усвоје политику једнакости, правде и „отпора“ америчком малтретирању (обично усмереном према Ирану) како би створили стратешку аутономију.

Кина се нада да ће своје билатералне односе учврстити на овом новом размишљању које пружа беспрекорне могућности за придодавање солидних садржаја од велике узајамне користи. Тако је, током Ванговог боравка у Абу Дабију (његовом одредишту након Техерана), стигла најава да ће УАЕ започети производњу кинеске Синофарм вакцине наредног месеца и постати прва заливска држава која ће изградити постројење за производњу вакцина против коронавируса са почетним капацитетом производње од 200 милиона доза вакцина годишње, појачавајући тиме своје напоре да постане чвориште снабдевања за западну Азију и Африку.




С друге стране, непосредно пре доласка Ванга Јиа у Ријад, извршни директор компаније Арамко Амин Насер најавио је да „обезбеђивање трајне сигурности кинеских енергетских потреба остаје наш највећи приоритет – не само у наредних пет година, већ и за наредних 50 и више година“. Саудијски престолонаследник Мохамед бин Салман је истовремено рекао Вангу да Ријад жели „да континуирано продубљује билатералну сарадњу“ у области производње сирове нафте, петрохемије, нуклеарне енергије и у другим пољима енергетске сарадње, „истовремено је проширујући у нове области“ као што су 5Г мрежа, телекомуникационе и дигиталне технологије.

Иначе, Савет Арапске лиге је 3. марта, током свог 155. заседања на нивоу министара спољних послова, усвојио резолуцију која се односи на Кину, а која је поновила важност јачања кинеско-арапских веза и најавила да ће Саудијска Арабија бити домаћин првог Арапско-кинеског самита ове године. Ванг га је назвао импресивним знаком и додао да се нада да ће да самит бити „незаборавни догађај у историји кинеско-арапских односа“.

Највећи изазов за САД

Сједињене Државе се никада раније нису суочиле са тим да им Совјетски Савез или западни конкуренти поставе овакву врсту изазова какав данас ствара Кина тиме што регионалним државама нуди потпуно нови пут развоја и управљања који даје примат националним интересима суверених држава и жели да диверсификује њихове економије, а не да оне служе као бензинске станице за велике нафтне компаније. Кинеска понуда је примамљива: она не заузима страну у унутрашњим регионалним расцепима и расколима и уместо тога жели да регионални играчи следе инклузиван и помирљив приступ за изградњу њихове сопствене безбедносне архитектуре, која уважава легитимне забринутости свих страна.

Па ипак, Кина рачуна да ће исход бити такав да ће регион на крају изаћи из сенке западне доминације како би независно спроводио своју политику и одолевао америчком притиску и мешању. Укратко, једнаки услови за све су оно чему Кина тежи у блиској будућности.

Стога, док истрајава на ставу да Иран треба да настави са испуњавањем својих обавеза по питању нуклеарног оружја, Ванг је указао да би међународна заједница такође требало да подржи напоре регионалних држава да се Блиски исток успостави као зона без нуклеарног наоружања, те да би, у складу са консензуалним приступом, све стране требало да разговарају и формулишу руту и распоред за примену JCPOA. Могуће је да ово Кину ставља у кључну улогу медијатора између Ирана и његових арапских суседа.

Прочитајте још:  Блинкен: САД подржавају кинеске демонстранте




Заправо, фактор „икс“ се односи на безбедност и војну сарадњу у кинеско-иранском пакту. Без обзира на стратешку амбивалентност обеју страна по овом питању, ако се америчко-иранске тензије продубе, Техеран ће почети да сагледава узајамну предност у допуштању Кини и Русији да повремено приступају његовим базама како би уравнотежио америчко присуство у Персијском заливу. Несумњиво, Иран ће тражити пренос напредних војних технологија из Кине и Русије, чим се ембарго Уједињених нација на такве трансакције ускоро оконча, што је предвиђено у Иранском нуклеарном споразуму (JCPOA).

Велики обим извоза нафте и гаса у Кину повећаће куповну моћ Ирана. (Кина, наводно, већ повећава увоз иранске нафте; очекује се да ће увоз достићи ниво од 856.000 барела дневно у марту, што је, у односу на фебруар, скок од 129 одсто.) Прецизније речено, Кина ће Ирану доносити приход како би остварио свој пун потенцијал као регионална сила која се не може заплашити. У међувремену, Саудијска Арабија такође сматра Кину (и Русију) својим партнером за развој домаће одбрамбрене индустрије, која смањује њену зависност од куповине скупог наоружања од западних земаља.

Права страна историје
Иран осећа да је заоштравање америчког става према Кини – што је било евидентно током недавно одржаних разговора у Енкориџу – подстакло Пекинг да одбаци своју ранију уздржаност и заузме активнији став у регионаној политици Блиског истока. Ванг Ји је у свом обраћању у Техерану нагласио да је Кина спремна да се супротстави хегемонији и малтретирању, да штити међународну правду и једнакост, и да се заузме за међународне норме, заједно са народом Ирана и другим земљама. „На наше односе са Ираном неће утицати измене тренутних околности; наши односи ће имати постојаност и стратешки карактер“, рекао је Ванг. Његова поента, наравно, била је следећа: „Иран самостално одлучује о својим односима са другим земљама и није попут неких земаља које своје ставове мењају због једног телефонског позива“.




Иначе, Ванг је нагласио да је Кина доследна у противљењу неразумним једностраним санкцијама које су Ирану увеле друге земље, зато што оне крше међународно право, посебно оне засноване на лажима и лажним информацијама, које су неморалне, непопуларне и представљају увреду за људску савест. Рекао је да је Кина спремна да сарађује са Ираном и другим земљама како би се заједнички супротставили актима насиља од стране спољних сила, подржали међународну једнакост и правду и бранили основне норме међународних односа.

Свакако, Иран поздравља овај изразити помак у кинеском дипломатском ставу и у њему види јасне предности. Секретар иранског Врховног савета за националну безбедност Али Шамкани, веома утицајна личност у највишим ешелонима државе, описао је пакт са Кином као „део активне политике отпора“.

Ванг је истакао да је време да се озбиљно размисли о лошим последицама које је региону нанело спољно мешање и да се заједно поради на изналажењу ефикасних начина за одржање дугорочне регионалне безбедности и стабилности. Наравно, Кина је итекако свесна да регионалне поделе (које су у великој мери производ мешања западних сила) неће нестати преко ноћи. Без обзира на то, Вангова принципијелна порука током регионалне туре била је да регионалне државе треба да јачају сопствени суверенитет, да промовишу дух независности, да одбаце мешање геополитичких актера, траже развојне путеве који одговарају националним потребама и да успоставе безбедносни оквир који је у складу са њиховим интересима.

Превео Радомир Јовановић/Нови Стандард

[table id=1 /]



БОНУС ВИДЕО:

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

Будите први који ћете сазнати најновије вести са Васељенске!

СВЕ НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ НА ТЕЛЕГРАМ КАНАЛУ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *