ОВАЈ ЧОВЕК ЈЕ СТВОРИО АРКАНА: Био је сива еминенција бивше Југославије, а плашио га се и Тито!

За Ражнатовића се у домаћој јавности први пут прочуло 1983. године, када је ранио двојицу полицајаца који су дошли да га приведу по налогу који је издала холандска полиција

Стане Доланц, југословенски комунистички политичар из Словеније и један од најближих сарадника Јосипа Броза Тита, био је уско повезан са Жељком Ражнатовићем Арканом. Према изворима из тог периода, командант Српске добровољачке гарде је у Доланцу видео узора и идола.

Почетком осамдесетих година, тадашња опозиција је Доланца упамтила по “чисткама”, будући да је на месту министра полиције водио борбу усмерену на прогон интелектуалне елите, а поред тога, довођен је и у везу са наручивањем убистава југословенске политичке емиграције у иностранству.

Овај моћник био је један од Титових најближих сарадника, а његова озбиљнија политичка каријера је започела 1971. године када је постао секретар Извршног бироа Председништва Централног комитета Савеза комуниста Југославије, а на тој позицији се задржао све до 1978. године. Од 1982. до 1984. године био је на функцији савезног секретара Унутрашњих послова. Члан председништва СФРЈ био је од 1984. до 1985. године, а изнова и изнова је биран за члана Савезног савета за заштиту уставног поретка, којим је председавао у другој половини 80-их година.

Стане Доланц важио је за сиву еминенцију у савезној полицији и тајној служби, па из тог разлога није тешко поверовати у тврдње да су многи зазирали од њега, а према неким изворима, чак и сам Тито. Кључан тренутак у његовом животу догодио се 1969. године, када је постао члан Извршног бироа Централног комитета Савеза комуниста Југославије, чиме су му широм отворена врата партијске политике. Иако је функција секретара подразумевала мандат од само годину дана, Доланц је на овом положају остао читавих девет година.

Према писаним изворима и материјалним доказима из тог периода, један од агената Савезне службе у време Станета Доланца је био између осталих, Жељко Ражнатовић Аркан. На основу тог положаја, Аркан је имао апсолутну протекцију и заштиту од кривично- правног гоњења српске полиције, односно јавне и државне безбедности. Разлог томе је наклоност коју је стекао код Савезне полиције, обављајући разне послове за њих.

О разговору Томе Филе и Легије из серије “Породица” бруји цела Србија: Сећаш ли се шта је Аркан рекао?

02. Међутим, тужилац Милутиновић је рањавање двојице полицајаца дефинисао као Арканову самоодбрану, иако су оба полицајца због последица повреда завршила у инвалидској пензији.

Да ту није крај протекцији коју је Аркан, захваљујући својој повезаности са Доланцем, уживао, сведочи и један догађај из 1990. године. Наиме, Ражнатовић у друштву неколико својих пријатеља наоружаних експлозивима и аутоматским наоружањем ухваћен у Хрватској, међутим, Доланц је одмах наредио њихово ослобађање и повратак у Београд.

Арканов син, Војин Ражнатовић је приликом гостовања у једној емисији открио да његов отац није волео да говори о својој уплетености у тајне службе.

– Када сам га једном питао да ли је радио за тајне службе, љутито ми је одговорио: “Да ме то више никада у животу ниси питао”. Увек је то негирао. Али неки његови пријатељи из тајних служби, који су радили с њим, касније су ми причали да је Стане Доланц био пријатељ с његовим оцем, мојим дедом Вељком, који је Доланца замолио да му помогне око мог оца – рекао је Војин и препричао разговор свог деде са Станетом:

– Дај, помози ми, имам сина, способан је, али је несташан. Мислим да га убаците негде, био би јако добар за службу. Доланц је касније сматран за једног од Арканових главних заштитника – открио је Војин.

Доланц је своју политичку каријеру завршио 1983. године, а преминуо је 1999. године услед последица дуге и тешке болести.

[table id=1 /]

objektiv.rs