До сунчеве енергије уз много папирологије

Једно домаћинство у Београду није чекало позив Министарства енергетике да постави соларне панеле на кров своје куће како би имали струју не само за сопствене потребе већ и за продају, па су у ову, назови, авантуру кренули пре пет година. Кажу да је реч о правој пустоловини јер траје толико дуго и још ништа није готово.

Пре пет година су, како прича Ана Џокић, купили опрему – електрана два киловата, осам панела – 12 квадрата и тада су то платили 3.000 евра са инсталацијом. Данас би то било за око 1.000 евра јефтиније и кренули су да раде. Али убрзо су прекинули процедуру прикључења на мрежу. Схватили су да је немогућа мисија за појединце, због прописа који су намењени само великим произвођачима (неприкладни су за домаћинства).

– Немогућности и препреке на које смо наишли нису нас зауставиле. Решили смо да свој случај учинимо јавим. То је био и један од окидача за окупљање групе ентузијаста која је желела да заједнички ствари промени па смо покренули Енергетску задругу „Електропионир”. Како по садашњим условима само правно лице може да уступи вишак енергије на мрежу, почетна логика била је да задруга буде то правно лице (а касније игра и друге улоге, на пример око заједничког улагања у веће соларне електране) – прича Џокић.

– Тада смо рестартовали процес прикључења на мрежу. Процедура је бирократски веома дуга, има 13 корака. Један од првих је подношење захтев за услове пројектовање и прикључење (тзв. УПП) које се тражи од оператера дистрибутивног система (у нашем случају Електродистрибуције Београд). Захтев смо предали 15. септембра 2020. и још чекамо одговор. Овај захтев (са документацијом која је била неопходна) до сада нас је коштао око 9.000 динара. Идејни пројекат и ЦЕОП процедура (који су по садашњим прописима неопходни за дозволу) за електрану 60.000 динара. После овога следи промена бројила и друге процедуре за које не знам колико коштају, али процена је да је све укупно више од 1.000 евра. Јасно је да је ово потпуно диспропорционална сума за величину електране која је јачине једног миксера или фена за косу – наглашава наша саговорница.

Са најављеном изменом закона доста овога би требало да се промени, али је нејасно како ће то изгледати и да ли ће довести до знатнијег смањења цене процедуре, пита она.

У Министарству енергетике као пример за „Политику” наводе панел од три киловата који у просеку производи од 250 до 300 киловат-сати електричне енергије што је више од половине просечне потрошње односно рачуна (зависи од подручја, положаја кровова и доба године). Цена панела који производе потребну енергију је у сталном паду и тренутно је могућа њихова уградња за 300.000 до 330.000 динара. Просечни месечни рачун је око 3.000 динара, што значи да је за отплату инвестиције потребно од осам до 10 година. Уз напомену да након тог периода онај ко је уградио панеле има трајно снижавање трошкова електричне енергије за више од 50 одсто без других трошкова који се тичу инвестиција соларних панела.

Упитани колико кошта прикључак на мрежу за оне који уграђују панеле и да ли је и с тим трошком посао исплатив, у ресорном министарству одговарају да на цену доминантно утиче конкретна локација објекта, односно његова удаљеност од мреже довољног капацитета да прихвати снагу соларног система. Што је раздаљина мања и сума је нижа.

Због великих варијација ретко се даје просечна цена прикључка, како заинтересовани грађани не би били доведени у заблуду, већ се увек препоручује да се обрате локалном дистрибутеру ради утврђивања техничког решења прикључка, на основу чега даље могу планирати трошкове за свој конкретан соларни систем.

Делатност оператора дистрибутивног система (ОДС), обавља „Електродистрибуција Србије” Београд преко својих огранака. Сваки заинтересовани грађанин се за свој конкретан, потенцијални или постојећи соларни систем, путем захтева (услови за пројектовање и прикључење) може обратити надлежном огранку ОДС-а.

Документ који ће ОДС издати по основу тог захтева садржаће све информације за пројектовање и изградњу електране укључујући и опис прикључка и на основу њега се даље могу планирати трошкови, наводе из Министарства енергетике.

Обећавају да ће убрзати процедуру

Ако је веровати најавама које су се могле чути на првој конференцији о соларној енергији у Србији, „ЕПС дистрибуција” ће у наредних неколико месеци припремити нова правила која ће омогућити убрзану процедуру за прикључење кровних соларних електрана на домаћинствима. Тако ће грађани Србије добити могућност да постану прозјумери – произвођачи електричне енергије за сопствену потрошњу.

Соларни панели с прикључком и до 5.000 евра

Иначе колико су цене панела и уградње различите, потврдио је Миодраг Вуковић, продавац, који каже да код њих систем за кућу од три киловата кошта 4.000 евра плус ПДВ (без бројила, без трошкова прикључења, без такса), што значи да на тржишту соларни кућни систем од три киловата са прикључењем, износи око 5.000 евра плус ПДВ.

[table id=1 /]

Јасна Петровић-Стојановић / Политика