Милановић: Жртава у Јасеновцу било je мање, а Београд снима лоше филмове

У Спомен парку Јасеновац обележена је 76. годишњица пробоја последњих заточеника из тог усташког логора, а венце и цвеће одвојено су положили председник, премијер, председник хрватског парламента као и представници народа жртава и антифашиста.

Председник Хрватске Зоран Милановић комеморације довео је у питање број жртава, а поменуо је и филм „Дара из Јасеновца“.

Обележавање јасеновачког пробоја је ове године протекло у сенци неуспешне кохабитације у Хрватској, али и незадовољства представника народа жртава због недефинисаног државног става о забрани усташких симбола и поклича.

Венац је најпре положио премијер Андреј Пленковић са представницима владе, а потом и председник парламента Гордан Јандроковић.

Хрватски председник Зоран Милановић је венац положио са некадашњим шефовима хрватске државе и последњим председавајућим председништва СФРЈ Стјепаном Месићем, некадашњим председником Ивом Јосиповићем и бившом премијерком Јадранком Косор.

Милановић је новинарима рекао да је у његовој делегацији требало да буде и представник антифашиста, али је изостао јер, како је рекао, његово удружење зависи од Пленковићеве милостиње. Према речима Милановића, „једна страна претерује да је ту убијено 700.000 људи“ и додао да си тиме чини штета, како је навео, истини и српском народу, пренео је Танјуг.

„Истина је да је бројка мања, али једнако страшна. Овде је убијено око 100.000 људи“, казао је хрватски председник и наставио;

„Гледамо сад и филмове у Београду који су лоши филмови, мислим на ‘Дару из Јасеновца’, који је неуверљив и лош. Никако на зелену грану с овим местом“.

Додао је да он није донео венац, већ се, каже, определио за ружу и камен због тога што венци брзо постану комунални проблем, а не израз пијетета.

„Жао ми је што није дошло до заједничког обележавања. Државник мора показати и љутњу и бес, не глумити, а опет не бити опортуниста“, казао је Милановић

Пленковић није желео да говори поново о томе зашто државни врх није положио заједнички венац, али је рекао да је НДХ једно од најтрагичнијих раздобља хрватске историје и да је актуелна влада против употребе усташких симбола.

Он је рекао и да су, што се измене Кривичног закона тиче, усташки симболи већ забрањени и да је сада само питање уједначавања судске праксе и поступања.

„Та тема је дуго са нама. Свако ко зна нешто о нашој историји, о логору Јасеновац, ко разуме што ти симболи значе за припаднике јеврејског народа, припаднике Срба, Рома, антифашиста, разумеју да то нису називља која треба користити“, навео је Пленковић, јавила је Хина.

Разговор о потпуној забрани усташког поклича „за дом спремни“ ће, казао је премијер, бити настављени, као и да је став владе јасан и чврст када су у питању осуда злочина и некоришћење таквих симбола.

Хрватски члан Председништва БиХ Жељко Комшић у Доњој Градини је положио венац поводом 76 година од пробоја логораша из усташког логора Јасеновац и изјавио да то место нема државну већ хуману и глобалну важност – као и свако зло, посебно кад се деси над толиким бројем људи.

Изгубљени људски животи, патња, страдање и зло које је везано за то место, истакао је, заслужују из чисто људских разлога, а не из политичких или неких других, да га се сећамо и да се поклонимо сенама жртава.

“То је разлог зашто сам и ја данас овде, као што настојим да будем сваке године уколико је то могуће”, рекао је Комшић, пренела је Фена.

Додао је да такве ствари треба памтити и учити децу како велико може бити људско зло, као и колике жртве произилазе из тог зла, а све како бисмо били бољи људи и како се то више никада не би догодило.

“Подручје бивше Југославије и Балкана обележило је пуно зла и крви, и ваљда смо у данашњем свету када се ништа не може сакрити, као људски род дошли до нивоа да можемо себи рећи да је неприхватљиво да се овакве ствари дешавају било где у свету”, навео је Комшић, преноси Танјуг.

[table id=1 /]

БОНУС ВИДЕО: