Данас је Лазарева субота, радостан празик, а поред звончића треба да набавите још једну ствар

На Лaзареву суботу, празнује се спомен на чудо које је Христос учинио подигавши из мртвих свог пријатеља Лазара из Витаније, а на Цвети. Ово је празнични дан у коме се не раде тежи послови.

Лазарева субота или Субота праведног Лазара, у српском народу позната је још и као Врбица, јер је тада Христа ушао у Јерусалим, где су га дочекала деца.

Према Јеванђељу по Јовану, на вест о Лазаревој смрти, Исус је дошао у Витинију где је његов пријатељ већ четири дана био сахрањен. Дошао је до гроба и затражио да се склони камен. Позвао је Лазара да изађе и овај је то учинио, увијен у погребни покров.

Ово чудо је било и непосредни узрок пресуде на смрт распећем, које ће убрзо уследити. Лазар је живео још тридесет година након васкрсења као епископ на Кипру, где га је посетила и Богородица.

Догађај Лазаревог васкрсења је, према четири Јеванђеља, увод у нову веру, у Васкрсење. У хришћанству тај празник има значење победе живота над смрћу и на богослужењима се тог дана помињу вољна страдања Христова и васкрснуће Лазарево, као јемство за васкрсење свих верника.

Након Лазаревог васкрсавања, Исус је сутрадан, на Цвети, свечано ушао у Јерусалим, а раздрагани свет свечано га је дочекао, носећи у рукама палмине гранчице. Православни верници као успомену на тај догађај прослављају Врбицу, која за хришћане представља празник дечије радости, јер је Христос, полазећи у Јерусалим рекао: “Пустите децу к мени, јер таквих је Царство небеско”.

У том чину је и данашња симболика врбе, по којој и празник носи име. Она симболизује палмине гране којима су хришћани поздрављали Спаситеља на уласку у Јерусалим.

На овај дан бере се олистало пруће врбе, јер се верује да се тако снага зеленила преносила на децу и одрасле, будући да је врба због бујног раста сматрана симболом здравља и снаге. За Врбицу је обичај да се око струка носе гранчице врбе, а око врата звончићи, који симболизују поздрав Христу.

Током Цветне недеље девојке су за Цвети брале цвеће. За брање је свака носила посуду, јер се то цвеће није брало у крило.

Убрано цвеће нису уносиле у кућу, већ су га остављале под стрехом. У посуде с цвећем стављано је јаје, па је наливана вода, којом се сутрадан на Цвети, умивају, да им лице буде тако бело и да мирише као набрано цвеће.

У данима Цветне недеље било је уобичајено да се народ кити врбом и копривом. Верује се да ове две биљке имају велику магичну, заштитну и исцелитељску моћ.

Буде се змије и гуштери

На Лазареву суботу се буде из зимског сна све змије и гуштери, па су зато људи одлазили на реку, умивали се, па бацали камен говорећи: “Колико сам овај камен бацио, толико да су далеко од мене змије и гуштери!”

Лазарице

У многим крајевима Србије некада су организоване поворке Лазарица. То су биле девојке обучене у нову свечану ношњу и, богато окићене, уз песму и игру којима су најављивале долазак лета. Народ их је радо дочекивао и даривао им храну. У Лазарицама је било шест неудатих девојака.

[table id=1 /]

Новости

БОНУС ВИДЕО: