Да ли је ЕУ преузела посао Кини на прузи Београд–Северна Македонија

0
(Фото: Sputnik / Sergey Pyatakov)

Европска унија узела је поен предности над Кином на прузи Београд–Северна Македонија. То је постигла тако што је понудила око 700 милиона евра бесповратног новца за финансирање обнове и изградњу брзе пруге од Београда до Ниша. Са нижом ценом је постала конкурентнија и истиснула је Кинезе који су већ ушли у овај посао. Остао је још један играч, амерички ДФЦ, који је најавио да ће учествовати у финансирању дела пруге од Ниша до Северне Македоније, што је договорено Вашингтонским споразумом.

Србија ће, у сарадњи са Европском унијом, градити брзу железницу од Београда до Ниша и од Ниша до Северне Македоније, казао је пре два дана у Бриселу председник Србије Александар Вучић. Он је најавио да ћемо од ЕУ за тај пројекат добити најмање 35 одсто бесповратног новца, а да ови грантови могу да буду и 50 одсто од укупне цене с обзиром на то да је реч о делу еколошке, зелене агенде. У средствима то значи да добијамо од 600 до 700 милиона евра бесповратно само за део од Београда до Ниша, а Србију ће деоница, на којој ће се возови кретати око 200 километара на час, коштати додатних око 1,2 милијарде евра.

Председник Србије нагласио је да ће се радити комплетна пруга од Ниша до Прешева и она ће бити тежа за градњу због конфигурације терена. Преговори ће почети када буду завршени пројекти, али да ће Србија инсистирати да све буде готово до краја 2025. или почетка 2026. године.




Не треба заборавити да је пројекат пруге између Београда и Ниша, чија је укупна дужина 240 километара, међу кључним иницијативама које су препознате као део Економско-инвестиционог плана ЕУ за западни Балкан. Тим планом, који је прошле јесени представљен предвиђено је девет милијарди евра бесповратног новца. ЕУ је својевремено учествовала у финансирању израде пројектне документације за ову пругу, за брзине од 160 километара на час, а ЕБРД и ЕИБ су били заинтересовани да је финансирају.

Очигледно смо заинтересованост Кине, Америке и Европе добро хендловали у међународном политичком смислу и подстакли све учеснике да побољшају понуду. Мени се то јако свиђа. Нема ту никаквог навијања, каже Слободан Аћимовић, проф. Економског факултета у Београду

Међутим, Србија је 2018. ушла у ову причу са Кином. Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре потписало је меморандум са кинеском компанијом „Чајна роуд енд бриж корпорејшен”, о реконструкцији железничког Коридора 10, односно пруге од Београда до Ниша, а потом и од Ниша до Прешева. Предвиђена је реализација овог пројекта уз коришћење преференцијалних кинеских кредита, а процењена вредност брзе пруге од Београда до Ниша на којој би се возови кретали око 200 километара на сат је око две милијарде евра. Пројекти су урађени. Колико се одмакло у тој причи сведочи изјава Зоране Михајловић, бивше министарке грађевинарства, која је 4. августа 2020. рекла да се преговара са ЦБРЦ о изградњи брзе пруге од Београда до Ниша и Прешева и да ће у наредна три месеца бити припремљен предлог комерцијалног уговора.

Већ следећег месеца је у Вашингтону потписан споразум Београда и Приштине, а део тог документа је заједничка обнова и изградња пруге од Ниша до Прешева. Америчка међународна финансијска корпорација ДФЦ, која је у међувремену отворила канцеларију у Београду, изразила је спремност да финансира овај инфраструктурни пројекат.

Слободан Аћимовић, професор Економског факултета у Београду, каже да је свако улагање у инфраструктуру за Србију одлично и потпуно је небитно јесу ли у питању кинеске, америчке или европске инвестиције. Наравно да ово делује као надметање велесила и она која улаже у инфраструктуру жели да буде политички доминантна на некој територији. Само имамо различите стилове.




– Европски начин и амерички начин доминације се разликују у односу на кинески и руски. Суштина је у томе да у позадини имамо благо или мало јаче видљиву политичку поруку. Очигледно смо заинтересованост Кине, Америке и Европе добро хендловали у међународном политичком смислу и подстакли све учеснике да побољшају понуду. Мени се то јако свиђа. Нема ту никаквог навијања. Радујем се што се ЕУ враћа на нашу инфраструктуру после неколико година – наводи Аћимовић.

Ова вест је невероватно добра и сада бисмо морали да направимо што боље услове за Србију. Пре свега требало би подићи брзину за путничке возове бар 200 километара на сат до Ниша, а кроз Грделичку клисуру да се спусти на 160 километара. Према његовим речима ту мора да се изгради потпуно нови колосек.

– Грант Европске уније требало би искористити да се подигне техничка спецификација пруге, да где год може да се повећа брзина возова, што би значило да од Београда до Ниша стижемо за сат времена. Робни транспорт треба да иде 120 километара на час и та брзина је за њега сасвим довољна. Тако је свуда у свету. Он може да користи и стару пругу. Железница има све предности у односу на друмски саобраћај поготово када је реч о већој количини робе – објашњава Аћимовић.

Љубодраг Савић, професор Економског факултета у Београду, каже да је давање 35 одсто бесповратног новца од укупне инвестиције најбоља могућа ситуација у којој се нађе једна земља под условом да се то заиста и оствари.

– Не знамо да ли је то на нивоу изјаве или је озбиљна намера ЕУ. Ово нема много везе са са нашом земљом. То је геополитичка ствар која се дешава у Србији, где Европа не може више да гледа скрштених руку и затворених очију кинески офанзивни наступ на Балкану – наглашава Савић.

Страхиња Суботић, програмски менаџер у Центру за европске политике, наводи да је Европска унија дубоко ангажована у нашој земљи када је реч о модернизацији железничке инфраструктуре. Присутна је на пет кључних деоница, било да помажу преко пројектне документације, давања бесповратног новца или повољних кредита. Ова најновија иницијатива не полази од нуле и део је Економског инвестиционог плана за западни Балкан.

– Управо у том плану је наведено да сви пројекти који се раде помажу да се модернизује Србија, али помиње се да дугорочно доприноси ојачавању стратешке аутономије ЕУ. Са добро повезаним западним Балканом они могу да теже идеји комплетирања европског пројекта иако ми и даље нисмо део ЕУ. Та идеја стратешке аутономије је битна јер се у великој мери односи на геополитику. Пандемија је показала да уколико ЕУ не постане активнија не само у спровођењу делатности у Србији већ и на промоцији својих активности, потиснуће је други актери попут Кине. Показује се да европска солидарност није непостојећа и на одлуке ЕУ утиче и чињеница да је Кина ту актер који је спреман да попуни празнине – указује Суботић.




Он сматра да на делу пруге између Ниша и Прешева не би требало да буде преклапања послова, већ је пре реч о договору Европе и Америке.

– Када је потписан Вашингтонски споразум Трамп је био на власти и на релацији Брисел–Вашингтон није постојала најбоља комуникација и координација. Доласком Бајдена на власт, Брисел са Вашингтоном координише своје активности. ЕУ је све до сада спроводила на отворен начин, не очекујем да ће овај процес бити нетранспарентан у смисли тендерских процедура. Ово је ипак само начелни договор и требало би бити стрпљив када је реч о условима по којима ће се финансирати, ко ће градити, када ће бити расписани тендери и слично – наводи Суботић.

Помозите Васељенску

Донирајте 5 €Донирајте 10 €Донирајте 20 €Донирајте 30 €Донирајте 40 €Донирајте 100 €Донирајте колико желите
Помозите рад Васељенске донацијом. Хвала!



Маријана Авакумовић / Политика

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.