Шта је изазвало побуну америчких и француских генерала

Војска САД подичила се недавно првом скроз геј посадом једног хеликоптера, и њихове мете мора да су веома срећне због тога. Али 124 америчка генерала и адмирала у пензији не деле тај ентузијазам. „Наша нација је у дубокој опасности. Налазимо се у борби за опстанак наше уставне републике, као никада до сада од њеног оснивања 1776. године,“ поручују.

Ни месец дана после отвореног писма групе пензионисаних генерала и других високих официра француске војске, и подршке коју су потом добили од колега у активној служби – и једни и други упозоравају да је „Француска у опасности“, штавише, да јој „прети неколико смртних опасности“ – с упадљиво сличним драматичним упозорењем јавно је иступио и прилично импозантан број највиших официра америчке војске и морнарице у пензији.

Опстанак нације

Генерали и адмирали упозоравају да је у току „конфликт с присталицама социјализма и марксизма“ и опомињу да „форсирање политичке коректности у војсци (…) озбиљно угрожава њену борбену спремност и ствара огроман проблем националној безбедности“; иначе, управо је ових дана с дужности смењен пуковник Метју Ломајер, командант у Космичким снагама америчког Ваздухопловства, због тога што је у сопственом издању, попут самиздата у некадашњем Совјетском Савезу, објавио књигу „Неодољива револуција“ у којој тврди да „марксистичка идеологија постаје преовлађујућа у војсци САД“.

У свом јавном обраћању, уз тврдњу да је „доведен у питање сам опстанак наше нације и њених драгоцених слобода и историјских вредности“, група генерала и адмирала сугерише и да су прошлогодишњи председнички избори били покрадени, а да ће предложене промене изборних закона „уништити правичност изборног процеса и омогућити демократама да заувек остану на власти, нарушавајући одредбе Устава“.

Ментално стање Џозефа Бајдена

Штавише, „актуелна администрација“ оптужена је за „директни напад на гарантована уставна права у диктаторском стилу“, и за употребу „тиранске технике цензуре каква се користи у затвореним друштвима“, тако да је, „под Конгресом кога контролишу демократе и под садашњом администрацијом, наша земља оштро скренула улево ка социјализму и марксистичкој форми тиранске владе“.

А притом, наводи се, „ментално и физичко стање врховног команданта“ – председника САД Џозефа Бајдена – „не сме да се игнорише… Недавно распитивање лидера демократа о процедурама активације нуклеарних кодова упућује опасан сигнал у вези с националном безбедношћу и покреће питање ко доноси одлуке.“

Ове оптужбе и упозорења портал „Политико“ описаће као „недопустиве и опасне“ а уз то и „без преседана“, док ће, пишући за магазин „Форин полиси“, Питер Фивер, функционер Савета за националну безбедност у администрацијама Била Клинтона и Џорџа Буша млађег, оценити да је реч о „претњи по америчку демократију“ која, након догађаја од 6. јануара, „долива уље на ватру у бестидном покушају да се потпали још неуставних претњи изабраној влади“. Својим понашањем, оптужује Фивер, пензионисани генерали и адмирали иду „путем којим патролирају официри склони војном пучу у нестабилним демократијама“; а разлог због кога на њих треба обратити пажњу јесте то што су „они некада били заповедници у најмоћнијем инструменту државне силе, у војсци; али и због страха да би они могли да говоре у име других, који управо сада имају моћ да употребе ту силу“.

И можда баш ту и лежи понајвећи проблем с којим се сад суочава безбедносни апарат Сједињених Америчких Држава. Чији је један део био употребљен за борбу против претходног председника, Доналда Трампа, док се други део сад супротставља актуелном председнику Бајдену. Што значи да је својеврсни неформални грађански рат у овом најмоћнијем инструменту америчке државне силе, фактички, већ отпочео.

Поремећен систем вредности

Шта је довело до овог сукоба, и како би он могао да се одвија? Због чега су се највиши официри америчке и француске војске одлучили на јавно супротстављање актуелним властима својих земаља? И зашто се у тим земљама, које се представљају као демократске, све чешће употребљавају термини као што су војни удар и грађански рат?

О овим су питањима у „Новом Спутњик поретку“ говорили генерал-мајор у пензији Митар Ковач, директор Евроазијског безбедносног форума, и историчар Саша Адамовић.

„Није реч само о пензионисаним генералима и другим високим официрима француске и америчке војске – њихове ставове дели и значајан број њихових колега у активној служби, што значи да унутар тамошњег безбедносног система постоје два оштро супротстављена погледа на свет,“ скреће пажњу генерал Ковач. „Штавише, баш ови јавни наступи група високих официра представљају јасно упозорење да су поремећени читави системи вредности у тим друштвима, и да се она зато и налазе у опасности.“

„Иако јавно обраћање официра америчке и француске војске може да се схвати као неочекивано, реч је последици вишедеценијских процеса који су управо ове две земље претворили у најрадикалније постхришћанске земље на Западу, и носиоце глобализације и либералног светског поретка“, сматра Саша Адамовић. „Насупрот томе, војска је онај последњи бастион заштите државе, друштва и његових традиционалних вредности, па зато одатле и стижу ова упозорења да се Француска и САД налазе пред хаосом грађанског рата. А проблем владајућих структура састоји се у томе што су официри у својим обраћањима изнели истину; уосталом, зато и имају толику подршку јавности.“

Безбедносни проблем

„Ова догађања остављају и конкретне последице по читав обавештајно-безбедносни апарат“, опомиње Митар Ковач. „Њихови обавештајни и безбедносни органи, наиме, сад ће морати да се позабаве истрагом људи у сопственом систему, да би утврдили ко све са ким комуницира и са којим циљем, због чега ће, будући да немају довољно ресурса и за једно и за друго, морати да занемаре неке друге контраобавештајне задатке.“

„А посебно је опасно“, указује Саша Адамовић и на шири контекст, „исказано настојање самозваних заштитника демократије и људских права да, након што су преузели власт, цензуришу и ућуткају све гласове који им не иду у прилог, по матрици која је примењена у случају Доналда Трампа.“
Управо се то чини и сада у случају америчких генерала и адмирала, као и претходно у Француској, настојањем да се они дисквалификују тврдњом да припремају војни удар.

Карактеристична је, у том смислу, оптужба функционера Савета за националну безбедност у администрацијама Била Клинтона и Џорџа Буша, Питера Фивера, који каже: „Свака војска која изврши пуч, или прети пучем, конструише наратив који тврди да војска реагује како би спречила земљу од нечега што је горе од војне управе. Јасно је да аутори покушавају да успоставе управо тај наратив.“

„Реч је о очигледној пропаганди и лажи“, каже Митар Ковач, и образлаже: „Никада и нигде се ниједан пуч није припремао и најављивао путем медија. Но суштина је у томе да овакав приступ, као и претње француских војних власти да ће отказе добити сви активни официри који су потписали јавно писмо, неће помоћи у решавању проблема на које су официри добронамерно указали, а који нису настали јуче. Притом, проблем се само додатно усложњава тиме што својим репресивним приступом власти показују да су много строже према онима који указују на проблеме, него према онима који су их створили. На тај начин оне демонстрирају одсуство жеље да направе стваран стратешки заокрет – уместо да се позабаве решавањем реалних проблема, у настојању да себи обезбеде још један мандат и одбране своју идеолошку матрицу, владе САД и Француске покушавају да ућуткају оне који упозоравају на постојање тих проблема.“

„Читав свет је на последњим председничким изборима у САД могао да се увери колико је то друштво подељено. И те поделе нужно ће наставити да се преливају у све његове сегменте, па и у безбедносне службе, иако ће власти, као што сад чине и у немачкој војсци, наставити лов на такозване ‘десне екстремисте’ у намери да их протерају из државних служби. Али такви покушаји гашења ватрице која тиња бензином засигурно неће решити проблеме, већ ће их само додатно распалити,“ закључује Саша Адамовић.

[table id=1 /]

Никола Врзић / Спутњик