Ужасно виђење старца Јефрема Аризонског

0
(Фото Pixabay)

Протопрезвитер Стефан (Анагностопулос): „Једном је мој духовни отац, старац Јефрем Аризонски, имао ужасно виђење, о коме нам је он говорио пет, ако не и више, пута. Описаћу вам то виђење управо онако, како сам чуо од Старца Јефрема.
„Нашао сам се, – причао нам је он, – на огромној равници, где су били скупљени хиљаде људи разног пола и узраста.

Стајао сам право испред њих. А насупрот мени стајао је џиновски демон у људском облику, грозни тужилац, који је износио против њих страшне оптужбе. Све те оптужбе биле су основане, пошто је он износио грехове које су они починили. Заслужује да се напомене и то да су сви, који су стајали у гомили, били неми. У њих су биле такве црте лица као и у свих људи: очи, уши, уста итд. али су им уста била затворена. И они нису могли изустити ни речи, зато што на том суду, на том судилишту, нису имали ништа да кажу у своје оправдање.

„Шта ће сада бити? И како ја да поступим?“ – помислих ја и смело се обратих том демону у људском облику: „ти хоћеш да осудиш све те људе, али ти не можеш то да урадиш зато што је њихов Судија – само Господ!“



Тада тај ужасни демон поче да их оптужује, сваког посебно, откривајући грехе сваког од њих у присуству свих. Као прво, он је оптуживао зато што ни у кога од њих није било покајања. Понављам још једном, да би ме чули сви. НИ У КОГА ОД ЊИХ НИЈЕ БИЛО ПОКАЈАЊА!

А затим је он разглашавао грехове један за другим… набројаћу само неке од њих. Један је био лопов. Други је стално лагао. Трећи је био горд. Каквих све грехова тамо није било: егоизам, сујета, блуд, прељуба, педофилија, хомосексуализам, убиство, оцеубиство, матероубиство, абортуси, содомија, пијанство, хазардне игре, псовање, онанија, кукуавичлук, среброљубље, гнев, осуђивање, сплеткарење, празнословље, инцест, завист, љубомора, неправедност, отимачина, подлост, лукавство, одсуство молитве, недолазак у храм, неучешће у Тајнама исповести и Светога Причешћа, немилосрђе, суровост, тврдоћа срца, непоштовање према родитељима и старијима, пљачка, противљење против богоустановљених власти, разврат, лењост, грубост, неуљудност, неучтивост, неблагодарност – далеко од тога да је то цео списак… А ја, – говорио је старац Јефрем, – бранио сам све те људе, молећи се за њих уз бројаницу“.

Видите какву силу имају бројанице! Какву силу има молитва! Какву силу има свети живот – они дају смелост ка Господу. Ти браниш људе који немају покајања. Њихова душа се просвећује Божанственом светлошћу! И они стичу страх Божији, а затим почињу да се кају за своје грехе! Обратите пажњу: ти људи су били оптуживани на основу Светог Писма, зато што се сви горепоменути грехови срећу и у Старом и у Новом Завету, у Јеванђељу.

Старац је наставио: „А ипак сам их све бранио, искајући милост Божију, Његово крајње дуготрпљење и Његову милост. „Не, узвикну неумољиви тужилац, – сви они ће бити осуђени на векове векова зато што у њима није било ни искреног покајања, ни страха Божијега, ни љубави, ни причешћа Божанственим Тајнама, ни молитви, ни милостиње, и нису праштали један другом“.



А знате ли, да ако се и мало расрдимо онда ми почињемо да се дуримо и злобимо на друге. Посебно често то бива између мужа и жене. Али не само међу њима. И међу пријатељима, и међу сарадницима, и међу суседима, и међу свештеницима, и међу владикама, и међу монасима, и међу свима нама.

Гледао сам не те људе, неме и са изгубљеним даром говора, и било ми их је жао до дубине душе. Језици, оковани невидљивом силом. Запечаћена уста. Па ипак нисам престао да се борим за њих. А знаш ли какво је било моје оружје? То је било оружје духовно: пост, бдење, молитва, земни поклони, бројанице, милостиња, уздржање а још и – сузне молитве милосрдном Господу и Спаситељу нашем Исусу Христу и Његовој Пречистој Мајци.

И тако сам водио одбрану против њега без предаха: он је непрестано тврдио своје а ја сам продужавао да се молим за њих Богу. Када је он подизао страшне оптужбе онда сам после сваке од њих опет призивао Господа са сузама. И то се понављало опет и опет, много пута. На крају, дошао сам себи.

И, дошавши себи, рекох: „Шта се дешава? Пресвета Богородице, спаси нас!“ И ја гласно завиках по целој келији: „Господе Исусе Христе! У какво страшно време живимо? Гину милиони и милијарде људских душа. Шта нас чека напред, Господе? Куда идемо? За шта?

Приближава се смртни час, а многим људима (и нама заједно са њима) није нимало стало до тога. Сви ми смо погружени у дубоки сан и нерад. Ни вере у Бога, ни љубави, ни милосрђа према ближњем, ни учешћа у Светим Тајнама Цркве, ни молитве, ни покајања, ни суза. Како да спасемо наше душе, Господе? Како? …“

Протопресвитер Стефан (Анагностопулос)

22.07.2019

Помозите Васељенску

Донирајте 5 €Донирајте 10 €Донирајте 20 €Донирајте 30 €Донирајте 40 €Донирајте 100 €Донирајте колико желите
Помозите рад Васељенске донацијом. Хвала!



Извор: https://www.vimaorthodoxias.gr/

Преузето са: «Трость Скорописца», 2021 г.

Превод са руског за „Борбу за веру“: Д.В.

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.