ЗАШТО СУ АЛБАНЦИМА ПОТРЕБНЕ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ СВЕТИЊЕ?

Међу Албанцима има и православних хришћана који углавном живе на југоистоку Албаније (око 6 посто становништва). Постоји и Албанска православна црква. Али на Космету у суштини нема православних Албанаца. Зато су толико изненађујући покушаји Приштине да говори о својим правима на српско православно наслеђе.

Додворавање Унеску

Недавно су на телевизији Пинк експерти у области заштите културног наслеђа, директор Музеја жртава геноцида, историчар Дејан Ристић и бивши дипломата Зоран Миливојевић разговарали о нападима косовских Албанаца на српске светиње на Космету. „Косовске власти почеле су активно и агресивно да уништавају наше културно-историјско наслеђе још 2004. Мислили су да ће добити подршку Запада, али сцене које су обишле свет изазвале су негодовање јер је све то било нехумано. Али они више неће уништавати православне храмове“, рекао је Ристић. „Ове године славимо 700 година од оснивања Грачанице. Пре неколико година нису могли да прихвате постојање Грачанице, али сада не. Они се више не буне против термина манастир и свега осталог. Они се противе чињеници да су манастири српски.“

Према речима Зорана Миливојевића, косовски Албанци су усвојили модел понашања Анкаре, пошто на територији Турске такође има много споменика хришћанске културе. „Сада се испоставља да је цела суштина владе Аљбина Куртија да потврди да је Косово власник ових светиња. Исто тако, Турска има хришћанско наслеђе које је под заштитом државе, али Турска је њихов ‘власник’. Ово је веома опасно, јер се тиче права Српске православне цркве. Ако косовска државност добије потврду, тада ће постојање српског народа и цркве на територији региона бити доведено у питање. Због тога је толико важно не само порицати државност Косова, већ и не пуштати их у Унеско. Иако је очигледно да неко жели да поново активира овај процес“, рекао је Миливојевић.

Разговори о чланству у Унеску настављени су у региону након промене „кабинета“ и избора „председника“. 2015. године сепаратисти су већ покушали да се званично придруже организацији, али тада их је већина чланица Унеска одбила, јер су сами косовски Албанци уништили своју репутацију: људи широм света су видели снимке унакажених средњовековних фресака и подметнутих пожара у црквама.

После 2015. године ову тему су ипак Приштина и Тирана покретале у свакој прилици. „Верујемо да немогућност приступања Унеску 2015. године и одсуство врло малог броја гласова за то не треба да се претвори у дугорочну казну за Косово. Спремни смо да постанемо део велике породице Унеска, што ће човечанству донети додатне користи захваљујући нашем културном наслеђу“, рекли су сепаратисти у новом обраћању државама чланицама ове организације. Писмо су потписали „председница“ Вјоса Османи, „премијер“ Аљбин Курти и „председник парламента“ Глаук Коњуфца.

Културно наслеђе које је поменуто сумњиво друштво прогласило за своју у ствари је културни темељ српске цивилизације. То и јесте разлог зашто је потписано ово писмо. Тако су сепаратисти тражили да се са списка објеката којима прети изумирање изузму манастир Високи Дечани, Пећка патријаршија, Грачаница и црква Свете Петке у Призрену. Косовски Албанци тврде да се у поређењу са 2006. годином — када су ове светиње спадале у „ризичну групу“ — безбедносна ситуација „потпуно променила“. Такође су затражили да се „ревидира застарела терминологија“: У извештајима и документима Унеска и даље се помињу „аутономија Косово“ и „привремене приштинске институције“.

И што је најважније, тражили су да се призна да горенаведени објекти нису под јурисдикцијом Србије, већ припадају Косову, које „ће наставити да штити, промовише и ради на развоју свих православних цркава и манастира“.

Треба ли веровати обећањима вандала?

Како ће Приштина „наставити да штити“ српске светиње видело се у априлу и мају 2020. године. У овом кратком периоду извршени су напади на 12 српских цркава.

Притом, бесмислено је жалити се косовским привременим властима, јер је насиље резултат агресивне реторике која долази из самог врха. Као одговор на изјаву „министра“ културе, омладине и спорта Хајрулe Чекуa да „пљачкају и џамије на Косову“ (и то чешће него цркве), директор канцеларије за Косово и Метохију Петар Петковић рекао је да је од 1999. године на Космету уништено више од 135 цркава и манастира. Обновљено је само 45 — и то не захваљујући Приштини него Београду. Сви остали објекти су у рушевинама, јер сепаратисти не дозвољавају српским стручњацима да приђу тим светињама.

То су дакле „заштитници“. Када је организација Еуропа Нострауврстила манастир Дечани међу најугроженије локалитете, косовске „власти“ су бомбардовале организацију жалбама и захтевима да уклоне светињу са ове листе.

Међутим, добили су прилично уравнотежен и разуман одговор: хајде да се консултујемо, и ако се будете придржавали наших препорука за заштиту манастира, Високи Дечани неће бити на тој листи. Другим речима: престаните да градите ауто пут у зони манастира и поштујте одлуке вашег Уставног суда. То је исто од Приштине тражио и амерички посредник у дијалогу Србије и Косова Метју Палмер приликом недавне посете манастиру.

Напад на историју и идентитет

Поставља се сасвим логично питање: зашто албански вандали желе да присвоје српско духовно наслеђе?

Недавно је Национални музеј Косова захтевао да Србија „врати артефакте из археолошке и етнографске збирке Косова узете са Косова крајем 1990-их за привремену изложбу у Србији и са обавезом да се врате“. И добио је одговор да српско наслеђе припада Србији, те ће стога остати у главном граду.

Не треба одбацити могућност да ће Приштина покушати да створи аналог „Црногорске православне цркве“ на територији Косова и Метохије, коментарисала је премијер Србије Ана Брнабић поменуто писмо Османија и Куртија упућено Унеску.

Адвокат Рашко-призренске епархије Александар Радовановић такође скреће пажњу на то да косовски политичари понављају бајке о томе како је „Српска православна црква украла цркве и манастире од косовских Албанаца“.

Како он каже, Приштина се припрема да усвоји нови закон о слободи вероисповести. Сврха тог закона је да религиозни објекти у крају више не буду под јурисдикцијом СПЦ. Води се и медијска кампања. На пример, ТВ канал РТК је пренео да се очекује да ће се после нове фазе преговора Београда и Приштине статус цркава на Косову променити. „Православне цркве на Косову не називам српским православним црквама, јер то је широка тема за дискусију: ко је и у ком периоду градио ове цркве“, рекла је новинарка поменутог канала.

Албанија такође помаже сународницима на Космету. Локални историчар Јусуф Буђови објавио је књигу „Косово“ у којој пише да су Немањићи представници „хришћанско-дарданског племена илирског порекла“, а „српска нација се појавила тек у 19. веку“.

Албанска телевизија Top Channel коју гледају на Косову и у Северној Македонијиемитовала је филм „Велика српска историјска лаж: како су Срби украли албанску историју“. Филм је укратко о томе да су све средњовековне српске храмове и манастире „у ствари“ изградили Албанци.

Дакле, видимо да косовски сепаратисти не одустају од свог циља: учинити тако да на старој српској земљи не остане ништа српско. Није им мало покушај да Србији одузму колевку њене духовности. Сада треба украсти и присвојити српску историју и корене. Очигледно је да ниједан косовски Албанац неће никад упалити свећу у „албанској“ православној цркви, крстити децу и узвикнути „Христос Воскресе“. Иако, ако баш затреба, наћи ће и шаку таквих људи. На крају крајева, довешће их са југа Албаније. Можда то неће бити искрене молитве, али главно је одглумити их. На сличан начин приштински политички кланови, потпуно зависни од Сједињених Америчких Држава, већ тринаест година глуме да воде независну државу.

Алексеј Топоров

ИЗВОР: https://balkanist.rs

[table id=1 /]