Kако су безбожници спасили православље од праве српске повијести или ко стоји иза дивљачких напада на Александра Шаргића и Србија Глобал?
Прије неколико мјесеци проусташке странице и канали покренули су велики напад на мене, из којег се изродило – ништа. Ситни су то мишеви, комплексаши скривени у анонимности својих соба, јаки само иза тастатуре. На њихове нападе већ сам навикао, али било је знаковито да је овај пута напад ишао синкронизирано са нападом из Србије. С једне стране усташија која патолошки мрзи Србе и мене, с друге тзв. Срби окупљени око неколико професора и студената са филозофских факултета у Београду и Новом Саду.
Усташија је покушала доказати да сам “четник”, “српски агент”, и “православаца”, а ови тзв. Срби да сам “усташа”, “хрватски агент” и “католик” (језуит). Нашли су чак и неког несретника који је свакодневно писао текстове пуне лажи, клевета и увреда против Новака Ђоковића, Милоша Милојевића (српског хероја из 19. стољећа), Александра Шаргића (власника канала Србија Глобал), патријарха Порфирија и мене. У сваком случају, част ми је бити у том друштву.
Тог су несретника који посебну фиксацију има на патријарха Порфирија подржали и један бивши студент Филозофског факултета у Београду који се хвали сликама у некаквој хаљини католичког тајног друштва, професор Филозофског факултета у Новом Саду и један шарлатан са шалом око врата, који умањује број жртава геноцида над Србима иако је на функцији гђе би требао чувати сјећање на геноцид… и други још трагичнији ликови.
У чему је њихов проблем? Они су Нолету, Шаргићу и мени замјерили што сматрамо да су преци Срба на Балкану живјели прије седмог стољећа. Стварно неопростив гријех. Но, врло је тешко икога увјерити да Ноле или ја мрзимо Србе, па су прибјегли другој тактици, покушали су доказати да радимо штету православљу. Тако су мене лажно оптужили да тврдим да је Исус гљива, иако сам у небројно својих наступа рекао да вјерујем да је Исус “Господин мој и Бог мој”.
Међутим, мене не могу избацити из Српске православне цркве јер нисам њен члан, на Нолета би било мало нереално да се залијећу, па су се окомили на Ацу Шаргића. Добричину и људину. Србенду. Човјека који се већ годинама бори да истина о српској повијести изађе на виђело. Човјека који је за разлику од већине српских аутохтониста који луптају глупости и срамоте Србију, написао озбиљну књигу (са повјесничарем Александром Митићем) где је показао да у 7. стољећу никаквог великог досељавања Срба није било. Истраживача који за разлику од гркомана у Српској православној цркви који мрзе нашу славенску традицију и родовјераца који мрзе нашу кршћанску традицију показује да се обоје може стопити у светосављу и данас, у 21. стољећу једнако природно како се стопило у вријеме кад су наши преци примили кршћанство.
Шаргић је схватио исто што сам и ја у својим истраживањима открио, светосавље је најљепша могућа симбиоза свега племенитог и вриједног из наше предачке вјере и традиције и свега просвијетљујућег из Исусове поруке. Наравно да Бог ни прије Исуса није био само Бог Жидова. Мојсијев таст Јетро, није био Жидов, а био је монотеист (вјерник у једног Бога). Сам Бог преко пророка Амоса у Библији каже:
“Синови Израелови, нисте ли за ме као и Kушани” – ријеч је Јахвина. “Не изведох ли ја Израела из земље египатске, као Филистејце из Kафтора и Арамејце из Kира?”.
Другим ријечима, Бог ни остале народе није оставио у тами незнања. Могли су, како каже апостол Павле из створеног свемира наслутити Створитеља, могли су се сјећати Бога Адамовог и Бога Нојевог. А онда је дошла пунина Божје Објаве, Исус Kрист. И код Славена је једноставно свака Његова ријеч наишла на плодно тло наше предачке вјере и традиције.
Прокопије из Цезареје, најважнији ромејски (бизантски) повјесничар 6. стољећа пише још тада да се Славени клањају само једном Богу. Шаргић стога није погријешио када је у својој књизи “Српски поглед на свет” објаснио да преци Срба и свих Славена нису били многобошци.
И на крају крајева, зашто би неком у Србији сметао Шаргић и његов канал који открива истину о забрањеној и заборављеној српској повијести? Зашто неком у Србији смета што Шаргић у својим књигама доказује да су Срби на Балкану и прије 7. стољећа? Можда не смета никоме у Србији, али смета онима који имају претензије на српске земље и светиње! Зато Шаргића и све остале треба спријечити да тврде да су Срби аутохтони на Kосову и на Балкану. А међу квазиинтелектуалцима данашње Србије не мањка оних који ће се продати и за мање од тридесет Јудиних сребрњака.
И тако су владики крушевачком подвалили и он је како пишу таблоиди осудио Шаргића због “порнографије и многобоштва”. Група безбожника и корисних идиота страних служби стала “у обрану” православља. И умјесто да владика осуди оне који су дилали дрогу у цркви светог Марка, оне који српско друштво трују ријалитијима, да осуди оне који кажу да су “српски геноцидаши сами криви за Јасеновац” или да бар осуди тог несретника који пљује и вријеђа патријара Порфирија, он осудио Шаргића.
Уз наду да ће владика исправити грешку и јавно се испричати Александру Шаргићу, позивам све вас да упратите канал Србија Глобал на Yоу Тубе-у и купите књиге Александра Шаргића “Није било досељавања Срба на Балкан” и “Српски поглед на свет”. Па нек схвате душмани да у Србији још има Срба!
И да, није било досељавања Срба на Балкан у 7. стољећу!
Горан Шарић
[table id=1 /]
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.
уз сво уважавање господе Шаргића и Шарића не мислим да се владика Крушевачки Давид залетео…боље је да господин Шаргић погне главу и види са владиком како да му се скине анатема коју је добио…
Izvini Branislave kako anatemu mogu da daju bogoborci, srpski jezuiti koji su se odrekli Boga i lizu papcima ruke, jedni vratolomeju, jedni vatikanskim demonima !
титови удбаши – лоповчине, мутиводе, битанге, крволоци, издајници, штеточине и ништаци
удбашки сарадници – марионете титових удбаша, људи без духа, разума и слобода, зомбији
Шарић и Шаргић су срушили квазиидеолошки крш на коме почива данашња српска елита,а која је једини проблем зашто смо окупирани, колонизовани, без везе са прецима и баштином, без система моралних норми, без наде и вер, без духа …