Срби – Значење имена

Без обзира на чињеницу да је тумачење имена старих народа увек подложно различитим верзијама, највећи број имена у суштини значи: народ, људи, рођаци, пријатељи¹. Постоје и називи по месту живљења попут брђани (који живе на брду), дрвљани (који живе по шумама), пољани (који живе по пољима), речани (који живе уз реке), пречани (који живе преко реке), и слично. Име Срба спада у прву категорију имена и то поуздано знамо на основу данас постојећих речи у језицима сродним српском. У питању су речи па́серб у значењу посинак и украјинско присе́рбитися у значењу присајединити се, придружити се.

Но, кренимо редом у складу с аргументацијом изнетом у речнику Макса Фазмера. Он каже да српско име значи РОД а са овим виђењем слаже се и Павле Шафарик у делу ’’Старожитности’’ На страни 253. Шафарик наводи да се облици ПАСЕРБ у руском и малоруском (украјинском), ПАСИЕРБ у пољском, као и ПАСЕРБИЦА у руском и малоруском могу узети као доказ значења имена СРБИ. Јасно је да се –ПА овде јавља као префикс у значењу српског префикса –ПО, те би ПА-СЕРБ био ПО-СИНАК, а ПА-СЕРБИЦА била ПО-ЋЕРКА. Будући да је овде реч о појму који обухвата и појам сина и појам ћерке, очигледно је да је значење општијег карактера, те би најближи појам био ДЕТЕ, РОД. У том смислу СРБИ би били РОЂАЦИ односно СРОДНИЦИ. Ово поготову има смисла с обзиром на етно-психичку константу Срба који до дана данашњег у говору, приликом обраћања чак и непознатом човеку кажу: ’’РОЂАЧЕ’’, док ће познанику рећи: ’’Роде’’ или ’’Рођо’’. Евидентно је да се, од момента када је реч СРБ ушла у употребу као име народа, она изгубила из свакодневне употребе Срба.

Павле Шафарик – Словенске старожитности, стр. 253

Макс Фасмер даље продубљује објашњење речи СРБ речју присе́рбитися која значи присајединити се, придружити се некоме, одакле изводи закључак да је име СРБ у вези и са појмом савезник, а ми додајемо и речи попут сатрудник, сарадник. Ови су појмови јако значајни због дубље анализе самог процеса настанка појма СРБ. Наиме СА-ВЕЗНИК, СА-ТРУДНИК, СА-РАДНИК приказују највероватнији процес настанка појма С-РБ.

’’СЕРБ’’

род. п. -а, Се́рбия. Заимств. из сербохорв. ср̏б, ср̏бин, ср̏бљин, которое засвидетельствовано в ср.-греч. Σέρβιοι, Σέρβλοι, др.-сербск. срьбинь, срьблинь (Нидерле, Маnuеl I, 94; Slov. Star. 2, 487). Древнее слав. племенное название, родственное в.-луж., н.-луж. serb «серболужичанин», ср.-лат. Zribiа «Мейссения» (Козьма Пражский, часто). В качестве названия вост.-слав. племени Σέρβιοι встречается только у Конст. Багр. (Dе adm. imp., гл. 9). Нидерле (Slov. Star. 4, 156) считает это искаженной формой сѣверяне. Этноним *sьrbъ (первонач. «союзник») родствен словам па́серб «пасынок», укр. присе́рбитися «присоединиться» (Миккола, AfslPh 42, 91; РФВ 48, 273; Сольмсен, KZ 37, 592 и сл.). Сомнительно родство с себёр, вопреки Сольмсену (там же), Преобр. (II, 267, 276 и сл.), Калиме (ZfslPh 17, 349 и сл.). Последнее слово нельзя возвести к *sьbrъ; ср. Миккола, там же.’’ (Макс Фасмер -Этимологический словарь русского языка, Том 3, стр. 603-604).

Јер, С је у српском и словенским језицима ознака везе, то јест својине или сопства. Тако је онај ко РАДИ радник али ко ради заједно са нама на истом задатку СА-РАДНИК. Тако исто појам РОД, РОЂАК означава неког с ким смо у крвној вези, али када додамо глас С, реч С-РОДНИК означава најближу крвну везу. У старом српском језику, а што је сачувано у призренско-тимочким говорима, реч РАД чешће се изговарала у облику РАБОТА а РАДНИК је РАБОТНИК. Онај ко ради и труди се заједно с нама је СО-РАБотник. А сама реч РАБ у српском језику нема пејоративно значење роба, већ неког ко ревнује и ради. Познат је случај синтагме ’’раб Божји’’ која се користи и при крштавању деце. Када свештеник каже: ’’Крштава се РАБ Божји’’, он засигурно не говори о робу у негативном смислу речи. Ту увиђамо јасне значењске везе између речи СО-РАБ, СУ-РАБ и појма савезника, сатрудника, сарадника, сапатника који је сачуван у украјинском појму присе́рбитися.

Када је у питању базично значење имена СРБ у смислу рода и рођачке везе, у српском и словенским језицима примећујемо да корен –РБ налазимо у многим кључним речима које означавају СРОДСТВО. На првом месту то је реч РЕБРО, које је и у Светом писму представљено као начин рађања:

’’Тврд сан Господ Бог пусти на Адама, те заспа, па му узе једно РЕБРО, а место попуни месом. Од РЕБРА, које узе од Адама, створи Господ Бог жену и доведе је к Адаму².

Веома је значајно приметити да корен –РБ налазимо и у енглеском језику: RIB, шведском: REVBEN, немачком: RIPPE, руском: ребро, непалском: रिब (РИБ). РБ је дакле језички корен који своје манифестације има и у германским и у индијским језицима, што одсликава његову старост. Сам корен речи има значење у српском језику, те тако РБ-ити значи делити, одламати, што се савршено уклапа и у прастари библијски опис одламања ребра ради стварања новог живота. РБ-ити постаје још јасније кроз реч РуБ-ити што изворно значи одламати, одсецати, а што опет имплицира дељење.
То је кључно сазнање, јер у српском језику најближе сродство означавамо управо појмомом ДЕЉЕЊА и кажемо ДЕТЕ. Дете, дакле, настаје дељењем генетског материјала родитеља а у праисторијском схватању човек се изворно размножио из РеБра. Зато успостављамо очигледну и недвосмислену везу између речи РБ (рб је и реч и корен речи), речи РЕБРО и речи ДЕТЕ. Потпуни доказ ове тврдње налазимо управо у руском језику, и то у речима РеБят и РеБенок. Обе речи означавају децу, с тим што РеБят најпре означава млађу мушку децу, момке. У обе речи, без икакве дилеме видимо корен –РБ као синоним за дете. Све руске граматике потврђују да је –РЕБ корен речи а да се суфикси мењају, па тако имамо низ сродних појмова попут: ребятишки, ребятня, ребячий, ребячиться, ребячество.

Нема дилеме да се појам С-РБ може и мора посматрати кроз призму СРОДНИКА, РОЂАКА, РОДА. Будући да реч СРБ има три гласа (слова), а да два гласа чине гласовни минимум за грађење речи, процес настанка речи СРБ можемо сагледавати само на два начина:

1. С + РБ (овде би С био префикс а РБ корен)
2. СР + Б (овде би СР био корен, Б суфикс)

Друго виђење процеса настанка упућује на речи попут САР, ЗАР и слично, које означавају светлост. Ову верзију заступају они који значење српског имена везују са појам светлости. Заступници ове теорије тврде да је српско име звучало изворно СЕРБИ. Нико Жупанич је ово ’’СЕР’’ везивао за каснију енглеску реч ’’sir’’ што значи господин или једноставно човек, па би Сирби били људи.

Ова виђења одбацујемо јер имамо документе о начину писања српског имена у старим споменицима. У свим најстаријим записима, полуглас ‘’ ь ‘’ увек се налази иза слова р, дакле: СР ь Б. То значи да се у изговору продужава глас Р. Став наших неистомишљеника би био тачан да се у старим споменицима полугласник морао налази између С и Р. Уметање вокала у име СРБ чинили су искључиво странци, а поготову овај феномен настаје као последица рускословенске редакције богослужбених књига. На основу најстаријих записа види се да нема никаквог простора за тумачење да би изворно име СРБА било СЕРБИ, СОРБИ, СИРБИ, САРБИ већ су то увек страни изговори српског етничког имена. Уметањем вокала говорници страних језика олакшавају себи изговор згуснуте сугласничке групе СРБ. Ево поново неколико примера из старих списа:

Стари српски записи и натписи 1923, страна 3, Сремски Карловци, Љ.Стојановић, Српска краљевска академија

Љубомир Стојановић – Стари српски записи и натписи, стр. 202

СРрБ, СРрБин, СРрБину били би приближни изговори. Зато се мора одбацити етимологија која се везује са речима САР, ЗАР у значењу светлост. Да је име СРБ повезано са тим значењем, полугласник би био између С и Р, дакле ’’С ь Р Б’’. Да се полуглас изворно налазио на овом месту, онда би природни рефлекс био СЕРБ и САРБ, те би се значење могло и морало везивати за реч САР (зар, шар, жар) у значењу светлост. Овде се мора разјаснити и забуна која је настала поменом имена С(a)РБИНДА у индијским ведама, а што је у вези са речју सर्भति (SRB/SARB) из Санскрита а коју помиње и Макс Фасмер у свом етимолошком речнику.

http://spokensanskrit.org/

Реч САРБ значи повредити, убити, заклати што је у директној вези са српском речи СРУБИТИ. Срубити, одрубити главу је веома чест начин описивања убиства у српском језику. То је, наравно, последица чињенице да корен –РБ значи дељење и у смислу трошења=рабљења и одламања. Ту улазимо у простор дијалектичности српског језика, где иста реч може значити и сопствену супротност. Наиме, у језичкој семантици српског језика, неретко се јавља тзв. енантиосемија или „унутрашња антиномија“, појава да једна иста реч има два различита, међусобно супротстављена, супротна значења. Реч ОБАЛА, на пример, значи и оно што је обаљено, од-ваљено али означава и узвишење које штити од валова и одваљивања. Све од речи ВАЛ. Наравно, уколико је РБ, РУБ ивица, крајња тачка нечега, онда би СРБЉЕЊЕ значило приближавање, сједињавање са том ивицом. И у том смислу се потврђује корен и смисао речи СРБ као савезник, сродник, неко близак.
Занимљиво је нагласити да остатак значења речи СРБ, СРБИН имамо и у данашњем српском. Примери су очигледни у свакодневној употреби:

у свакодневној употреби:

— ’’Разумеш ли ме, Србине.’’;
— ’’Схвати то, Србине.’’;

или једноствано ’’Србине’’ а све у значењу човече, брате, дете и то у врло специфичном значењу позивања на одговорност онога коме се реч ’’Србин’’ упућује.

ИНФОРМАЦИЈЕ О НАРУЧИВАЊУ КЊИГА:

Овај чланак је извод из књиге ’’Није било сеобе Срба на Балкан’’ а налази се и у књизи ’’Српски поглед на свет’’. Књиге Александра Шаргића можете наручити путем мејла: srbskaprodavnica@gmail.com. Књиге се шаљу Постекспрес курирском службом, плаћају се поузећем. Цена појединачне књиге је 1200 динара. Пошаљите на мејл име, презиме, адресу и контакт телефон за потребе достављача. Податке можете послати и ВИБЕР или СМС поруком и извршити наруџбину путем телефона: 065 35 66 552

1 Лазо М. Костић – O српском имену, мишљења странаца; Unification printers & Publishers PTY. LDT, Мелбурн, 1966. стр. 15

2 Библија или Свето Писмо старога и новога завјета; Британско и инострано библијско друштво, Београд, 1991, Постање 2, 21-22

[table id=1 /]

pametnik.rs