Александар Митић: Ко је Жарко Вељковић који жели да спречи откривање праве српске историје?!

Већ дуже време желим да кажем коју реч о нападима на мој научни рад, а у последње време пре свега на рад мог пријатеља Александра Шаргића и мојих пријатеља из удружења Милош С. Милојевић из Црне Баре.

Заправо, ради се о једној малој групи, која има своју страницу на Фејсбуку која се најпре звала НАУКА УЗВРАЋА УДАРАЦ ЈОВАНУ И. ДЕРЕТИЋУ, да би након смрти Јована И. Деретића, променили име у НАУКА УЗВРАЋА УДАРАЦ ДЕРЕТИЋЕВЦИМА. Међу члановима те групе, између осталог, има и АТЕИСТА, КОМУНИСТА, САТАНИСТА и ХОМОСЕКСУАЛАЦА, што они јавно истичу. Прво ми је несхватљиво да је дотична група, у којој су већина чланова, или из знатижеље или из незнања, а где заправо њих двадесетак можемо означити као активне (дакле мала група), до недавно узвраћала ударац једном старом човеку. Заиста храбро, нема шта. Друго, промена имена групе, након смрти Јована И. Деретића, требала би да све оне који сматрају да су Срби на Балкану пре 7. века окарактерише као ДЕРЕТИЋЕВЦЕ, што би по њима требало да означава нешто страшно и негативно. Што се мене лично тиче, нити сам познавао Јована И. Деретића, нити сам био у било каквом контакту са њим, а са његовим радом се слажем само толико да сматрам да су Срби на Балкану пре 7. века. Али оставимо Јована И. Деретића да почива у миру и да кажемо коју реч о Жарку Вељковићу једном од гласноговорника дотичне групе.

Жарко Вељковић је један од најгрлатијих из дотичне ФБ групе, који има манир да у свакој чорби буде мирођија. Дакле не може да прође ниједна полемика у групи а да Вељковић не да свој „велики допринос“ и не засени својим „знањем“. Шта смо заправо сазнали о Жарку Вељковићу? Ево кратке биографије коју је сам Вељковић саставио за потребе СРПСКОГ НАУЧНОГ ЦЕНТРА.

„Рођен 1976. у Београду. По образовању класични филолог, археолог-класичар и санскртолог, а по вокацији етимолог-ономастичар, србиста-нормативиста и генеалог. Професор санскрта, упоредне граматике индоевропских језика и јужнословенског са старосрпским. Учествовао у неколицини археолошких ископавања класичног, неолитског и гвозденодопског периода. Песник, псеудоним Фламинус Белисариус“.

Како видимо, Вељковић је све и сва. Нема научне области у којој није оставио свог „трага“, а заправо се ради о „научнику“ који нема за сада ниједну написану књигу (ако не рачунамо збирку поезије), већ само неколицину радова расутих по разноразним зборницима. Такође сазнајемо са највишег места у СРПСКОМ НАУЧНОМ ЦЕНТРУ, да он није више њихов члан, а један од разлога је тај, што се Вељковић представљао као доктор, а како они кажу нема чак ни диплому основних студија. Наравно, овај податак износимо онако како смо га добили од господе из СРПСКОГ НАУЧНОГ ЦЕНТРА чија имена нећемо овде спомињати, и не тврдимо да је овај податак сто посто тачан. Мене лично и не занима да ли Вељковић има диплому или не, нека то провере они који не сумњају у његово научно звање.

Међутим, чак ни то није најважније од свега. Најважније од свега је што је Жарко Вељковић припадник једног Темпларског реда. Као што је познато Темплари су основани као један римокатолички ред, а данас важе за један огранак Масона. То наравно не мора по правилу да буде негативно. У нашој новијој историји имамо истакнуте чланове нашег друштва, који су били припадници масонерије, а за које не можемо тврдити да поред тога нису били српски патриоти. Но мени је нешто друго пало у очи, а тиче се Темпларског реда којем припада и Жарко Вељковић. Ево шта пише на сајту дотичног Темпларског реда:

„Међународни Темпларски ред са традиционалним именом OSMTH – ORDO SUPREMUS MILITARIS TEMPLI HIEROSOLYMITANI, је разграната организација са седиштем у Женеви и бироом у Вашингтону. Велики Приорат Србије је саставни члан ове организације са још једанаест Великих Приората (Аустрија, Финска, САД, НАТО, Француска, Италија, Енглеска и Велс, Мексико, Канада, Немачка и Грчка)“.
Као што можемо видети све сами осведочени „пријатељи“ Србије и српског народа. Још важнија информација о коме се заправо ради следи у наставку, а она гласи:
„Ред је реоснован 1804. године ослањајући се на традицију средњовековног Реда Темплара али не као његов наследник, већ као настављач традиције. Ред има чланство из више хришћанских вероисповести и сматра се ЕКУМЕНСКОМ хришћанском групацијом“.

Ове информације и још много тога можете видети ако посетите њихов сајт. Ево линка http://osmth.rs/ . Ми питамо: Да ли српски патриота може бити онај који припада ЕКУМЕНСКОМ покрету? Да ли српски патриота може бити човек који хоће да укине самосвојност српске цркве и да поништи православље? Да потсетимо оне који су неупућени, циљ ЕКУМЕНИЗМА је „сједињење“ хришћанских цркава. У том циљу не би било ништа спорно, да се заправо не ради о таквом сједињењу где би РИМСКИ БИСКУП (ПАПА) био на челу Хришћана. Мало људи зна, да по догматима Српске Православне Цркве и осталих помесних православних цркава, тзв. Римокатолици нису прави хришћани, већ се означавају као ЛАТИНСКА ЈЕРЕС или ПОЛУВЕРЦИ што јасно стоји у два највећа српска средњовековна дела – ЗАКОНОПРАВИЛУ Светог Саве и ЗАКОНИКУ Стефана Душана цара Срба и Грка.

Питамо се како је Вељковићу и осталим Темпларима драг екуменизам и сједињење са РИМСКИМ БИСКУПОМ, кад је по налогу једног од тих бискупа Климента V био убијен и Жак де Моле, последњи темпларски велики мајстор 1314. године, тако што је спаљен на ломачи, а преостали Темплари уништени. Ако је њихов циљ такво сједињење са Римокатолицима, онда га ми не желимо и остаћемо верни учењима Светога Саве, Св. Јустина Ћелијског и Св. Николаја Охридског и Жичког, који римокатолике јасно карактеришу као једну од ЈЕРЕСИ.

Да кажем и коју о „великом знању“ Жарка Вељковића. Примера је безброј, али овом приликом даћу само један, а тиче се критике мог рада лично. Наиме, у својој последњој књизи СРБИ-ГОТИ-СЛОВЕНИ И ЊИХОВА ПРАПОСТОЈБИНА, на преко 100 страна обрадио сам порекло тзв. Гота и показао да се заправо ради о Гетима, што је наша прастара популација повезана са Србима. Наравно Вељковић је да би по обичају испао најпаметнији, на групи написао како ће мене „да поучи“ и да би показао како сам тобоже у заблуди приказао је старницу тзв. Готске Библије или Сребрног Кодекса који се чува у шведском музеју у Упсали, а који наводно потиче из 550 године са простора Италије. Тиме је, наводно, доказао да ја нисам у праву и да су Готи германски народ, а не српски, јер је Сребрни Кодекс написан на једном дијалекту германског језика. Међутим сироти Вељковић незна да сам ја то питање посебно анализирао у књизи и доказао да се заправо ради о једном фалцификату који је настао након 1650 године и који са Готима може да има везе исто колико и српски језик са Ескимима. Тај податак је европској науци познат још од седамдесетих година прошлог века (дакле већ пола века), али очигледно „великим зналцима“ дотичне групе није. Али како да Вељковић то зна када није прочитао књигу и трчи пред руду, што би наш народ рекао.

Међутим „знање“ Вељковића овде нећемо подробније анализирати, јер за разлику од Вељковића и његових другара, ја немам намеру да било чији рад критикујем на друштвеним мрежама, јер се науком бавим озбиљно, за разлику од представника дотичне групе којима наука служи да лече личне комплексе и фрустрације.

У контексту свега до сада реченог ми постављамо питање: Како и због чега се осуђује рад Александра Шаргића и проглашава јеретичким, а веома лако можемо проверити из његових књига, као и емисија на каналу СРБИЈА ГЛОБАЛ, који уређује заједно са колегом Игором Милосављевићем, да никаквог јеретичког учења тамо нема, већ напротив? Шаргић и Милосављевић су уложили велики напор да у низу емисија, а у некима сам и лично учествовао, докажу исправност православног учења и разобличе бројне лажи које се протурају у последње време, нарочито о Светом Сави, али и другим нашим прецима. Познато нам је да су иницијатори неканонски изречене анатеме били управо представници горепоменуте ФБ групе чији је један од чланова и Темплар Жарко Вељковић. Како и због чега се стално врши напад на њега и на његов рад, врши притисак на организаторе трибина да одложе трибине? Због чега се толико подло напада једно сеоско удружење Милош С. Милојевић, које има за циљ само промоцију свог земљака српског историчара, богослова и ратника Милоша С. Милојевића.

Коме смета толико Милојевић, Шаргић, Митић…? Како је могуће да српско православље бране ЕКУМЕНИСТИ, АТЕИСТИ, КОМУНИСТИ, САТАНИСТИ и ХОМОСЕКСУАЛЦИ, од „јеретичких“ радова Шаргића, Митића и других њихових неистомишљеника? Ако сте ви „господо“ у праву, а ми нисмо, онда једноставно побијте наше ставове аргументима. Не треба да нас забрањујете, да нас прогањате. Ако вам је пак то душевна потреба, онда слободно наставите, биће нам задовољство да помогнемо у вашој рехабилитацији.

Пише: Александар Митић – историчар / Васељенска

[table id=1 /]